Четвртак, 28.10.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Амблем из Србије чувају потомци америчког авијатичара

У књизи „Сломљена крила Златибора” аутора Дејана Ђерића описано је како су народ и припадници Југословенске војске у отаџбини 1944. спасли 47 савезничких ваздухопловаца
Униформа пилота кога су спасли припадници Југословенске војске у отаџбини (Из књиге „Сломљена крила Златибора)

Ужице – Деценије су минуле, а у Америци још има трагова сећања на код нас дуго прикривану четничку акцију спасавања америчких авијатичара на Златибору 1944. године, којој је посвећена књига „Сломљена крила Златибора” аутора Дејана Ђерића из Ужица.

Подсећа ова књига да су савезнички авијатичари, оставши у ратном вихору без крила, искочили на непознату територију у страху да ће их непријатељ убити или заробити. Припадници Југословенске војске у отаџбини и  народ Златибора су спасли, нахранили и помогли да се у матичне јединице врати шест посада са укупно 47 ваздухопловаца. Авијатичарима је тако омогућено да поново полете, али су људи који су их спасили заувек остали „сломљених крила”. „У историји коју је комунистичка власт код нас после рата писала није било места за причу о спасавању савезничких авијатичара на Златибору 1944. године. Она се одиграла у драматичним условима грађанског рата, у време када су савезници коначно отписали покрет Драже Михаиловића, а сву војну помоћ преокренули Титовим партизанима”, наводи аутор.

Дело „Сломљена крила Златибора” наишло је на посебан одјек (распродато је и без промоције), па је недавно објављено и друго, допуњено издање. С новим подацима из САД, будући да је аутор у међувремену ступио у контакт са још неким од потомака спасених авијатичара. Они су приложили материјал и исказали заинтересованост да посете земљу и народ који је спасао њихове претке, истиче Ђерић и наводи једну од тих животних прича.

– Ален Карико из Тексаса био је командир 37 авијатичара који су се у току лета 1944. године окупили у Сирогојну на Златибору. У то време на служби у Златиборском корпусу био је капетан Јован Јовановић Деда, бивши командант Јужноморавског корпуса. Он је на парчету падобранског платна извезао четнички амблем са својим надимком и натписом: „За краља и отаџбину, слобода или смрт!”. Приликом поздрава са авијатичарима Јовановић је амблем поклонио Карику. По повратку у Америку Ален је амблем чувао уз своју свечану униформу, која се и даље налази у власништву његове породице – открива Дејан Ђерић, додајући да му је фотографије амблема и униформе уступио Аленов унук Дејвид Карико. Аленови потомци откупили су 10 примерака књиге „Сломљена крила Златибора” и изразили жељу да посете Србију.

У прилогу се налази и необјављено писмо генерал-мајора Натана Твајнинга, команданта 15. ваздухопловне армије, упућено ђенералу Дражи Михаиловићу августа 1944, после евакуације из Прањана: „Драги генерале, пишем Вам ово писмо примивши Ваше од 30. јула 1944. године, заједно са врло интересантним  поклонима које сте били љубазни послати ми. Ја ћу их увек чувати у топлој успомени, у име онога што сте Ви и српски народ учинили како бисте омогућили успешну евакуацију драгоцених америчких авијатичара. Ова сарадња представља важан допринос у борби против заједничког непријатеља. Помоћ коју сте Ви, Ваши команданти и српски народ несебично пружили, упркос значајној личној жртви и опасности у многим приликама, изузетно цене не само официри и војници 15. ваздухопловне армије, већ и највиши амерички војни ауторитети који су обавештени о ситуацији...”

Књига „Сломљена крила Златибора” наишла је и на позитивне стручне оцене. Она, како је написао академик Матија Бећковић, доноси толико новог и драгоценог, сведочи о сломљеној савести Србије. Члан Крунског већа Душан Бабац хвали истраживачке напоре младог ужичког аутора и закључује: „Овом књигом Дејан Ђерић није само исправио вишедеценијску неправду према својим прецима, комшијама, земљацима, већ најавио да долази још један талас младих истраживача који се не мире са вишедеценијским историјским фалсификатима.”

Коментари8
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Велибор Рачић
Купио сам ову књигу Ђерићеву и бацио паре. Крајње сумњиви извори, неки извори слободно могу рећи, непостојећи. Више спа у памфлет слу литературу него ли у публицистика. О историографији не може бити речи. Помпезан наслов. И, на томе се завршава.
Sotir Gardačić
Tokom rata postojao je Jugoslovenski datašman teških bombardera sastavljen od aviona B-24 Liberator. Tako da smo i mi malo ucestvovali u bombardovanjima a ne samo Amerikanci. Naravno sudeći po komentarima nasa javnost o ovome ništa ne zna.
Саша Микић
Стварно ме интересује да ли је неки од тих историчара мало дубље загребао, па проверио колико, од тих спашених, је учествовало у бомбардовањима градова по Србији: Београд, Ниш, Лесковац, пре и после спашавања.
Radomir
Dobro će biti ako smo nešto naučili na ovom primeru.
Сима
Јел помињу и Милицу Ракић ?

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.