„Птица је певала” – песма коју је Рус посветио Србији

Вадим Степанцов, руски песник и вођа култне рок групе „Бахит компот”, нумеру „Птица је певала” на албуму „Аљошенка жива”, објављеном 14. маја, посветио је нашем народу. То је био повод да поздрави читаоце „Политике” и најави гостовање у Србији.

– Видео-клип за песму снимићу код вас. Хоћу да то буде богата свадба, са пуно тамбура и белих коња, да гори чергарска ватра и да се виде облаци у равници без краја – са жаром планира Степанцов. Идеју ће остварити чим се заврши пандемија вируса корона.

– Жеља ми је да посетим градове и нека села, па да то сместим у филмску причу за руску телевизију – каже уметник.

Он и његова трупа не мирују. Изнајмили су аутобус и са публиком протеклих месеци обилазили градове североисточно од Москве, у такозваном „Златном прстену”. Направили су турнеју Вологда-Рибинск–Јарослав–Кострома. Гостовали су и у Себежу, Пскову, Новгороду, као и у Краснодару. Турнеју су назвали „Златна јетра”, указујући на здрав и весео живот.

Медији њихову авантуру описују као оживљавање пионирских лагера за одрасле.

– Дешава ми се да затворим очи и све то видим у Србији, на пример, наступ у Скадарлији, на платоу испред Храма Светог Саве, на Земунском кеју, можда и у Сурчину, где су ми једном приликом поклонили српску заставу, а ја је однео у Кицково, на границу са Литванијом и Летонијом и она сада тамо лепрша – објашњава музичар, који нескривено воли ово поднебље.

– Нас спајају православна вера, дух словенства и традиција. Слични смо по карактеру, изгледу и храбрости. Душе су нам широке као Русија. Слично се и смејемо – уверава Вадим.

И наши мали градови, према његовој оцени, личе један на други. У њима свако хоће другоме да помогне, да га загрли и позове у кућу јер је величина малог човека, како закључује, у обичности и добродушности.

– Упознао сам вашу престоницу и друга места у Србији и Републици Српској. Био сам у манастиру Милешева. Песму сам написао после повратка са гроба краља Владислава. Памтим и догађај са дунавске маршруте – застали смо у селу надомак Пожаревца, где је старица покрај пута продавала рибу. Купили смо сома за чорбу, а кад је бабушка сазнала да сам Рус, мајчински ме је загрлила и тутнула ми у наручје дрва. Рекла је: „Сине, наша земља је и твој дом. Ево ти дрва да подложиш ватру и спремиш рибу.” То радо препричавам у домовини – истиче песник. Он однедавно и глуми. Партнер му је чувени Сергеј Безруков.

– Све се одиграло случајно. После једне моје свирке придружио ми се Александар Веледински, режисер и продуцент. Похвалио се да почиње снимање серије „Обитељ” по књизи Захара Прилепина. Питао сам га има ли места за мене. Ћутао је. После неколико дана поверио ми је улогу инспектора НКВД-а у логору Соловецки – прича Степанцов, свестрани уметник, који је и овим ангажманом обогатио своју занимљиву биографију.