Уторак, 03.08.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Могу ли се вође у БиХ заједно поклонити жртвама рата

Међународни представници предлажу заједничке комеморације, из РС наводе да дипломате из света саме „деле жртве”
Валентин Инцко одаје пошту жртвама у Сребреници (Фото ОХР)

Од нашег сталног дописника
Бањалука – Да ли је у земљи с најмање три истине и исто толико интерпретација догађаја из деведесетих, могуће изградити односе који ће довести до тога да вође три народа заједнички одају пошту жртвама палим у протеклом рату, што су недавно предложиле међународне дипломате?

Вехид Шехић, председник организације Форум грађана Тузла, за „Политику” каже да дуже време покушава да афирмише заједничко посећивање места на којима су страдали грађани, без обзира на националност.

„Жртве морамо гледати као жртве, а не као припаднике једног или другог народа. Потребно нам је искрено залагање да сви који су починили злочине буду кажњени, без обзира на то из којег су народа. Живимо у подељеном друштву и времену, где се осуђеници и они против којих се воде поступци представљају као национални хероји”, каже Шехић.

Примећује да од истине која ће бити базирана на чињеницама сви беже, јер је злочина, како наводи, било на свим странама. „Нисмо спремни, ни као појединци, а ни као држава, да се суочимо с чињеницама. Политичари су неспремни да покажу пијетет према жртвама, не делећи их по националности. Селективан приступ правди не може бити правда, јер је то неправда према другом. Злочинце не треба поистовећивати с народима, судови утврђују индивидуалну одговорност. Политичари често злоупотребљавају појам народа, када кажу да је рат заустављен између народа. Јер, ратовале су три војске које су спроводиле одређене политике”, каже Шехић.

На први поглед, у зачарани круг се ушло због опречних уверења о ратним збивањима. Бошњаци су кивни јер у Бањалуци избегавају да признају квалификацију коју је Хаг изрекао за Сребреницу, што се тумачи као негирање геноцида, па и величање злочина. С друге стране, у РС влада уверење да Сарајево и тамошње правосуђе занемарују српска страдања.

„У БиХ је страдало 96.000 људи различитих националности, од тога 29.600 Срба, војника и цивила, што је 30 одсто укупно страдалих. Не можемо се помирити с чињеницом да је само два одсто пресуда за злочине над Србима. То је неко намерно радио”, истиче Милорад Додик, српски члан Председништва БиХ.

Хашки трибунал недавно је изрекао другостепену пресуду Ратку Младићу, што је учврстило уверење Бошњака да се у Сребреници десио геноцид, у истој мери у којој је Хаг оснажио убеђење у РС да је реч о политичкој пресуди која „није заснована на чињеницама”.

Међународна комисија независних експерата пре неки дан је утврдила да у Сребреници није било геноцида и да број бошњачких жртава не прелази 3.714. Политичка игра у БиХ у којој нико неће први да трепне у сени оставља жртве на све три стране, што изнова распирује етничке анимозитете у ионако ровитој земљи. Сугестију да би требало размишљати у правцу одржавања заједничких комеморација, недавно је дао Савет за спровођење мира (ПИК) у БиХ.

Аналитичари нису начисто колико је реална могућност да Милорад Додик, српски члан Председништва БиХ и лидер највеће српске партије, оде 11. јула у Сребреницу, а да председник највеће странке код Бошњака Бакир Изетбеговић дође да се поклони српским жртвама у Братунцу, или да Драган Човић посети Ахмиће на обележавању злочина који су хрватске снаге починиле над Бошњацима.

Иако у Бањалуци влада велико незадовољство радом правосудних институција у Сарајеву, јер се верује да правосуђе БиХ не приступа једнако процесуирању злочина, српски представници и раније су предлагали да се заједнички обиђу стратишта сва три народа, али те идеје нису заживеле. Није било интереса за раније заговаране идеје из Републике Српске да се уведе мораторијум на све националне теме о којима нема сагласности међу вођама народа.

„Реформа правосуђа у БиХ девастирала је правни систем, укључујући неспособне и приучене кадрове који су подложни утицају привилегија, нарочито када је реч о Суду БиХ”, каже за наш лист политиколог Војислав Савић. Није оптимиста у вези с могућношћу да се у скорије време заједно обележавају важнији датуми комеморација из последњег рата.

Ипак, верски поглавари из три етничке скупине обишли су пре четири године места страдања сва три народа, посетивши локалитете Казани код Сарајева, Крижанчево Село и Крушчицу у општини Витез, те Корићанске стене у општини Кнежево. Младен Грујичић, начелник општине Сребреница, изјавио је да никада ниједан бошњачки политичар није дошао на комеморацију за 3.500 српских жртава у Подрињу, а да су српски политичари раније одлазили у Поточаре 11. јула. Сматра да заједничких комеморација неће бити, посебно док бошњачким лидерима буде важнија квалификација злочина од одавања поште жртвама. Као потврду својих убеђења наводи податак да је предлагао да се формира бошњачко-српска делегација која ће обићи сва стратишта у Сребреници, али је идеја – одбијена. Ипак, у Сребреници се сваке године одржава комеморативна седница локалног парламента у част свих жртава.

Радомир Павловић, председник СО Сребреница, за наш лист каже како се на комеморацијама за бошњачке жртве увек нађе „прва постава” међународних представника, док на српска стратишта „долазе нижерангиране дипломате”. „Зар тиме не деле жртве?”, пита он.

Коментари24
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Demos Cratein
Да су могли то би већ урадили. Грађански рат је историја и завршен је пре 26 година. У СФРЈ су 1971 године II светски рат уопће није био тема тадашњих политичара. Деца су партизанске филмове гледала исто као вестерен филмове. То је за њих била далека историја. А овај грађански 1991-1995 као да је јуче завршен. Још увек је тема политичара.
Marko Kraljević
Zamislimo da za istim stolom sede konfliktujući akteri a iza svakog stoji po jedan jak dasa (strani faktor). Čiji je frajer najjači, taj ima adute u svojim rukama. E kad ne bi bilo tih sila iza leđa, onda i samo onda se može sesti i fino, otvoreno i komšijski o svemu tabiriti, zajedno se dogovarati o budućnosti i zajedno se pokloniti svim žrtvama! Znači - nikad....
MILE
Mogu,ali tek kada se razdvoje i kada kao dobre komšije sednu i popričaju ljudski i zaključe da im sve ovo nije trebalo,ali kada je već tako,hajde onda da učinimo nešto i pošteno priznamo da se zna ko je prvi počeo i koje išao na referendum mimo postojećeg zakona. Eto tada bi moglo,a iz sadašnje perspektive NIKADA!
Mile
A zasto bi? To bi za politcare bilo politicko samoubistvo a dobrobit za narod. Jeste li videli kad se pomene ekonomija, saradnja, otvarnje itd kakva je to pometnja i nemust ko magarci u magli. Odahnu dusom kad se sve opet vrati na grobove genocide deklaracije itd itd. A strani faktor uziva i samo tiho potpaljuje vatricu.
Галилео Галилеи
Кратко и јасно; не могу.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.