Недеља, 24.10.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Део опозиције тражи повећање изборног прага – степенасти цензус диже лествицу за парламент

Уколико у међустраначком дијалогу дође до договора, могуће је да већ на следећим парламентарним изборима буде повећан цензус за улазак у Скупштину Србије и града Београда
(Фото А. Васиљевић)

Док су се на прошлогодишњим парламентарним изборима многи опозиционари узалуд радовали смањењу изборног цензуса, сада је повећање изборног прага за коалиције на парламентарним и београдским изборима један од захтева који долази управо из опозиционих кругова. Овај захтев је већ у међустраначком дијалогу без присуства странаца предложио покрет Доста је било, а изнела га је и Народна странка, која чека европарламентарце да се укључи у консултације о унапређењу изборних услова. Да је потребно увести реда у то ко представља грађане и грађанке, сагласан је и Расим Љајић, чија ће Социјалдемократска странка Србије ускоро предложити закон на тему цензуса о коме ће разговарати и са европарламентарцима.

Да ли због тога што сада сматрају да је изборни цензус од три одсто низак, тек један део опозиције отворено се залаже за ову врсту пооштравања услова за улазак партија или коалиција у Скупштину Србије. Потпредседник Народне странке Мирослав Алексић изјавио је да се залаже за подизање цензуса за улазак у парламент на чак десет одсто! „Већи цензус и укрупњавање политичке сцене веома су важни да бисмо коначно знали ко је власт, ко опозиција, а ко су странке опозиције које раде у корист режима. Укрупњавање политичке сцене је важно и да бисмо спречили уништавање Србије и режим који самовољно распродаје национална богатства и покушава да од Србије направи колонију”, рекао је Алексић.

С њим се слаже и лидер покрета Доста је било Саша Радуловић који каже да Србија има 114 регистрованих политичких странака и на стотине покрета. За „Политику” каже да је то трагикомично велик број политичких опција, док традиционално само четири или пет странака могу самостално да пређу цензус. „На претходне изборе изашла је листа са 11 политичких опција која је освојила мање од једног процента. Владајући СНС је, да би добио довољно места за већину у Републичкој изборној комисији, имао коалицију осам странака, укључујући и СПО, од којих седам не може самостално да пређе цензус”, каже Радуловић.

Некадашњи народни посланик каже да Србија мора да уозбиљи политички систем и закључује да је то државни и национални интерес. „Вашар на политичкој сцени слаби Србију и споља и изнутра. Доста је било сматра да је потребно вратити цензус на пет одсто и увести степенасти цензус за коалиције: 10 процената за две опције, 15 одсто за три... Онда ће се и избори и цела политичка сцена уозбиљити и престати да личе на ’Фарму’ и ’Парове’”, истиче Саша Радуловић.

Од повратка вишестраначког система у Србији у готово свим сазивима Народне скупштине седели су посланици најмање двадесетак странака. Након октобарских промена после 2000. године у републичком парламенту било је чак четрдесет партија, покрета, удружења и синдиката, од којих су већина, на овај или онај начин били део власти. Ипак, чини се да их је највише било у сазиву из 2013, када су у Скупштини Србије представнике имали – чак 46 партија и покрета.

Тада је Расим Љајић, председник Социјалдемократске партије, приметио да практично у парламент није ушао само онај који није учествовао на изборима јер се увек преко неке коалиције поједине политичке групације домогну једног или два мандата и тако добију статус парламентарне странке. Сада Љајић има конкретан захтев који је преточио у законски предлог, а његова суштина је увођење степенастог цензуса и преференцијалног гласања, у чијој основи су измене изборног система.

„Предлажемо два модела – један је степенасти цензус који подразумева да је за самостални излазак на изборе потребно три одсто, за двочлане коалиције пет, а за вишечлане коалиције седам процената. Рекли смо да је то само предлог и да ту могу да буду различити нивои степенастог цензуса, али смо видели да, засад, нема никаквог интересовања за тако нешто”, каже за „Политику” Расим Љајић.

Као кључну измену, међутим, Љајић истиче увођење преференцијалног гласања тако што би се бирачима омогућило да гласају за странку, али и за кандидата с њене листе. То би подразумевало да Србија буде подељена на 250 изборних подручја – колико има посланика у Скупштини Србије. „Тако би било расподељено 70 одсто мандата на основу резултата на изборима које странка освоји. Остатак од 30 одсто остаје странци да расподели како би могла да испуни услове за регионалну или родну заступљеност. Сматрам да је то у овим условима за Србију веома важно јер би се на тај начин уозбиљила политичка сцена, натерала би странке да ангажују своје најбоље људе да повуку гласове”, каже Љајић и додаје да би се на тај начин избегла ситуација да се у другом делу изборне листе појаве „фикуси” који немају шансе да уђу у скупштину.

И генерални секретар Социјалдемократске странке Константин Самофалов каже да се СДС залаже за мешовити изборни систем за парламентарне изборе, а највише сличности с нашим идејама проналазимо у немачком изборном законодавству, где се део посланика бира већински, а део пропорционално. „Такође се залажемо за непосредне изборе за председнике општина и градоначелнике. Међутим, сва ова питања, укључујући и изборни цензус, могу доћи на ред тек када се изборимо за слободне и поштене изборе. Вучићева симулација демократије са фасадним институцијама онемогућава озбиљну дискусију на било коју од поменутих тема, а његови потези са смањивањем цензуса само су део комбиноване политике медијских игроказа и уступака партијама лојалних властима”, рекао је Самофалов.

Највећи проблем у избору посланика јесте географска репрезентативност јер су народни посланици у највећем проценту из Београда, па неки крајеви Србије немају ниједног „свог” посланика. Уз то, грађани и грађанке не могу да утичу на избор посланика који ће их заступати, што је производ изборног система у којем имамо једну изборну јединицу и затворене блокиране листе.

А потпредседница Демократске странке Драгана Ракић каже да је приоритет за ДС измена услова у којим се одржавају избори, а не формалних правила. За наш лист наводи да избори могу бити лажни, неслободни и недемократски када је цензус и један, и пет и десет посто. И обрнуто. „Суштина нашег залагања је у томе да се створе услови да медији истинито и правовремено информишу, а да грађани слободно гласају. Изборна правила се, наравно, увек могу поправити, али то мора бити спроведено у демократској јавној расправи и на основу озбиљне анализе. Овако то не може и не треба да се ради”, каже Драгана Ракић.

Шаролики цензус широм Европе

Висина изборног цензуса у суседним државама је различита и зависи пре свега од договора политичких елита шта је најбоље за политички систем у тој земљи. Изборни праг од три одсто или мање има десет европских земаља, цензус између три и пет процената има седам држава, док у 22 државе изборни праг стоји на пет одсто и више. Најнижи формални цензус за улазак појединачне партије у парламент има Холандија, где је за један посланички мандат на основу природног прага потребно освојити само 0,67 одсто гласова. Нешто већи праг је на Кипру – 1,8 одсто.

Кад је реч о државама бивше Југославије, најнижи цензус имају Црна Гора и Босна и Херцеговина – три одсто, Словенија има четири, а Хрватска пет одсто. Македонија је подељена на шест јединица које дају по 20 мандата, па практично има природни праг који је на нивоу изборне јединице нешто нижи од пет одсто, тачније 4,77 одсто.

Степенасти изборни цензус на Старом континенту има 11 држава, што подразумева да је коалицијама потребно више гласова да би ушле у парламент. За таква решења определиле су се пре свега државе које су последње ушле у ЕУ, као што су Мађарска, Пољска и Румунија, где је за самосталне листе цензус пет одсто, док је изборни праг за коалиције осам (Румунија и Пољска), односно 10 и 15 одсто (Мађарска). Слична пракса је и у Словачкој, у којој цензус за једну партију износи пет одсто, за коалицију две странке седам процената, док је изборни праг за коалициони наступ три и више партија десет одсто.

Станковић: Пут ка селекцији политичких партија

Политички аналитичар Дејан Вук Станковић каже да је идеја о повећању изборног цензуса одлична и додаје да из опозиције дуго није потекао тако добар предлог јер би се коначно видело ко међу странкама има поверење да заступа интересе грађана. За наш лист наводи да се ниским изборним цензусом прави нека врста шароликог парламента који је вишеструко конфузан у погледу идеолошких опредељења странака и могућности да се праве непринципијелне коалиције. „Колико је за српску политичку сцену тај предлог добар, толико је за наше опозиционе партије он самоубилачки јер мало ко од њих може да рачуна да ће доћи до десет одсто и тако високе проценте на основу истраживања јавног мњења могу да остваре само СНС и, евентуално, СПС уз јако добру политичку кампању. За многе из опозиције изазов је и овај садашњи цензус од три одсто. Пут ка поретку чистих рачуна води ка селекцији политичких партија коју треба направити на изборима и зато треба променити изборни закон и повећати цензус”, истиче Дејан Вук Станковић.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.