Петак, 17.09.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Арктичка бића оживела после два и по миленијума

Научници су у сибирском пермафросту открили не само да ту живот опстаје него да су микроскопски видљиви бескичмењаци с нервним системом у стању и да се размножавају после одмрзавања
Међународни арктички форум у Санкт Петербургу (Фото EPA-EFE/Anatoly Maltsev)

Док се на Арктику одржавају војне вежбе и траје трка за освајање овог леденог пространства пребогатог ретким металима и другим сировинама, климатске промене и отопљавање вечног леда научницима пружа невероватне могућности. Последњих неколико година у тим пределима, непријатељски расположеним према човеку, откривено је да живота и те како има. И не само да живот ту опстаје, него је могуће да јединке које су додуше мање од милиметра, када се одмрзну и нахране успевају и да се размножавају. Те животињице микроскопски видљиве, недавно пронађене у североисточном сибирском пермафросту (зони вечитог снега и леда), живе свој живот већ 24.000 година. После толико дуге хибернације у арктичком кругу, ове ротаторије (микроскопски бескичмењаци) извађене са ледом на дубини од 3,5 метара у средњем току реке Алазејеи, представљају најдужи забележени случај преживљавања ове врсте у замрзнутом стању. Али научнике је заправо највише изненадило што су оне у лабораторијским условима оживеле, и ушле су као најновији феномен у научни часопис „Карент бајолоџи”, доказујући да су ротаторије способне за екстремно преживљавање. Сматра се да су наноси у којима су пронађене релативно брзо смрзнути и да се никада нису отопили. Научник Стас Малавин са руског Института за физичко-хемијске и биолошке проблеме у истраживању земљишта и један од коаутора ове научне студије, рекао је да је ово најбољи доказ до сада да вишећелијске животиње могу да преживе десетине хиљада година у криптобиози, стању у коме је метаболизам готово комплетно заустављен.

Ротаторије живе углавном поред воде, где се хране алгама и планктоном и подељене су у 2.000 врста, а оне које су руски научници „оживели” после скоро два и по миленијума припадају роду адинета. Када су одмрзнуте, почеле су да се размножавају партеногенезом, формом бесполне репродукције. Тако су научници добили и другу генерацију ротаторија, чији су потомци смрзнути незамисливо давно. Иако су научници открили да вишећелијски организми могу да буду замрзнути и да се чувају хиљадама година и да се онда врате у живот – то за сада ипак не даје исте шансе комплексним организмима какви су сисари. Међутим, и ови сићушни организми имају централни нервни систем и систем органа за варење, што многе научнике чини оптимистичним.

Почетком године руски научници су обелоданили још једно научно откриће значајно за човечанство. Наиме, вируси бактериофага, који потичу из арктичких екосистема, могу се користити за производњу лекова за борбу против заразних болести које су развиле резистенцију на антибиотике. Шеф лабораторије за функционалну геномику и протеомику микроорганизама са Институтуа за експерименталну медицину, Артемиј Гончаров, рекао је да су извори бактериофага који највише обећавају, екосистеми повезани са поларним регионима планете. „Арктик и Антарктик могу да постану основни добављачи високо вирулентних бактериофага”, рекао је Гончаров за „Спутњик”.

Он је навео да су научници који су били у експедицији на Антарктику установили да се велика количина бактериофага може пронаћи у птичјим стаништима, укључујући и станишта пингвина, као и у рејонима слатководних језера. Откривено је да се вируси могу издвојити из материјала који се такође чувају у пермафросту. Влада Русије је наставила да подржава инвестиционе пројекте на Арктику, на шта ће бити издвојено више од 2.408.000.000 евра.

Арктичка област је занимљива и за друге светске научнике. Пре три године је на канадском острву Елсмир, на крајњем северу Арктика, такође дошло до нових открића. Научница Кетрин ла Фарж, биолог са Универзитета у Алберти, у једном леднику је пронашла маховину која је била избледела и оштећена, али је имала и зелену нијансу, што је био знак живота. Донела је десетак примерака те маховине у лабораторију и третирала их нутријентима из богатог тла. Готово трећина узорака је „оживела”. Та пробуђена маховина стара је 1.500 година, а толико је била и закопана испод леда.

„Маховина има другачији животни век. Она се осуши када температура падне, и тако заобилази потенцијалну опасност од стварања леда у ткиву. Ако се неки делови биљке оштете, одређене ћелије их могу дељењем надокнадити. Захваљујући тој адаптацији, маховина ће преживети дубоко смрзавање”, рекао је Петер Конвеј, еколог из организације „Бритиш Антарктик сурвеј”, додавши да је пермафрост јако стабилно окружење које може дати нова изненађења.

Коментари2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

nikola andric
Pretpostavke i istina. ''Opozicionalna '' konstrukcija pojmova koja sluzi kao ''mentalna orijentacija'' se pogresno stavlja u (logicki) kontekst ''istine'' ili ''neistine'' . Ali pojmovi nisu jezicki entiteti koji mogu biti istiniti ili neistiniti nego samo jedna vrsta iskaza . Otuda mesanje ''znacenja'' sa ''naznacenim'' i iskaza o njima. Da bi ih razlikovao Tarski je predlozio razlikovanje izmedju ''objekt jezika'' i ''meta jezika''. Meta jezikom se govori o objekt jeziku.
Retrobgd
Jedan milenijum ima 1000 godina,pa bi 24000 bile 24 milenijuma.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.