Субота, 18.09.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Виноградарство се сели на Златибор

Група српских истраживача развија интегрисани систем агрометеoролошких прогноза који, осим предвиђања временских неприлика седам месеци унапред, садржи и савете како да се ублаже штетне последице климатских хирова
(Фото А. Васиљевић)

Пред нама је тропско лето, а онда невероватан преокрет (фото/видео). Нећете веровати какве нас временске прилике очекују до краја године (узнемирујући садржај). Онлајн сетве оваквих наслова, испод којих су непоуздане или скроз измишљене дугорочне прогнозе, по правилу завршавају богатом жетвом кликова. А правим сетвама и жетвама и научно заснованим дугорочним прогнозама бави се шесточлани тим наших истраживача. Окупљени су око пројекта ИАПС, који финансира Фонд за науку у оквиру програма ПРОМИС, а циљ им је да „произведу” интегрисани систем агрометеоролошких прогноза за седам месеци унапред. Резултат њиховог рада ће током вегетационе сезоне 2022. корисницима бити бесплатно доступан на сајту iaps-project.com.

– Да се разумемо, не можемо у јануару предвидети да ће, на пример, 15. јула у шест по подне падати киша. Али можемо да израчунамо колико је вероватно да ће нас погодити суша или обилне падавине, топлотни или хладни таласи – објашњава др Мирјам Вујадиновић Мандић, доцент за ужу научну област метеорологију на Пољопривредном факултету БУ, која руководи пројектом ИАПС.

Иако су сезонске прогнозе изузетно корисне у планирању пољопривредне производње, у Србији се готово не користе.

– Пољопривредни произвођачи које смо анкетирали, њих више од 250 из свих крајева наше земље, кажу да не знају где могу да пронађу релевантне дугорочне прогнозе којима могу да поклоне поверење. А ако их и нађу на интернету, презентоване су тако компликовано да не знају шта би с њима. Зато је циљ нашег пројекта да сазнања до којих дођемо представимо потенцијалним корисницима на јасан и разумљив начин – истиче др Вујадиновић Мандић.

Осим упозорења на предстојеће неповољне временске услове, пољопривредници ће добити и препоруке како да им парирају, односно које сорте и хибриди су најотпорнији на предвиђене хидрометеоролошке прилике. Такође, уколико се очекују сушни интервали, биће им сугерисано колико воде треба да обезбеде за наводњавање. Дугорочна прогноза садржаће и пројекцију очекиваног времена зрења одређених пољопривредних култура, што ће допринети ефикаснијој организацији жетве и бербе.

На дугорочним прогнозама, прорачунима и пројекцијама, засноване су бројне националне и регионалне стратегије прилагођавања на глобално загревање. Србија се труди да ухвати корак с тим трендовима, тим пре што се наша земља налази у једном од региона где се температура повећава брже од планетарног просека.

Нумерички модел вероватноће
Ново доба дугорочних прогноза почело је средином прошлог века, развојем тзв. нумеричког модела, који примењује и тим наших истраживача. Основа су глобални метеоролошки параметри које једном месечно објављује Европски центар за средњорочну прогнозу, чије је седиште у енглеском граду Рединг. Затим се та општа слика изоштрава коришћењем података са 20 репрезентативних огледних локалитета у Србији. Све то затим пролази кроз сложен процес рачунарске обраде. Резултат је сет од 50 прогноза, које се потом рангирају према проценту вероватноће да ће одређени простор захватити нека неповољна временска појава у наредних седам месеци.

– Полако „клизимо” из умереноконтиненталне ка медитеранској клими. То не значи да ће Србију у перспективи прекрити засади манга, папаје и банана, али ће морати да се пређе на сорте постојећих култура које су отпорније на сушу. И вегетациони календар другачије ће изгледати: оно што је деценијама сејано у првој декади априла сада треба посејати раније, да се избегну периоди суше у фази зрења. Промениће се и аграрни пејзаж. Поједине врсте воћа ће услед повећања температуре мигрирати ка северу и на веће надморске висине. Рецимо, до краја века, на Златибору ће клима бити идеална за виноградарство, заправо биће онаква каква је крајем прошлог столећа била у винородним регионима Србије – каже наша саговорница.

Према њеним речима, највећи изазов биће недостатак воде. Од 1950. до 2000. имали смо три изразито сушне године, а у минуле две деценије чак седам. У овом веку, заједно са катастрофалном 2014. годином, Србија је од поплава претрпела штету од 2,5 милијарди евра, а од суша – пет милијарди. Предвиђања су да ће у свакој деценији друге половине 21. века бити по осам сушних година.

– И наводњавање ће бити проблем јер ће се смањити протоци река, нарочито на југу и југоистоку Србије, где се у наредним деценијама и очекује највеће смањење падавина. Снежне зиме ће бити реткост, што ће додатно спустити ниво влажности земљишта с пролећа. Све то одразиће се и на обнављање подземних водених ресурса. Мора да се размишља о градњи вештачких акумулација, што изискује велика улагања, односно стратешки одговор државе – закључује др Мирјам Вујадиновић Мандић.

Коментари7
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Budimir
Nije tacno da nama vode , ima je u Srbiji u izobilju . Ali kada dodju topli dani treba prvo napuniti brojne bazene - "business is ˈbusiness" , pa recimo nama iz okoline Vrnjacke Banje zatvore slavine , pa nasu vodu preusmere za "prioritetne" turiste .
Милош
За први пасус исплатите аутору бонус за ноћ у кафани и пренесите моје дубоко поштовање.
Ljubomir S
Apokalipticna, ali veoma verovatna slika buducnosti. A to o Zlatiboru potvrdjuje stanje na tetenu: sva Zlatiborska jezera prema Susici su prazna, uprkos naizgled veoma kisnom prolecu. I u nasem selu je vec odavno presusio izvor sa kojeg su i moj deda i pradeda pojili stoku, a seoski vodovod, izgradjen pre 40 godina, po 3-4 nedelje leti nema vode. Da i ne pominjem da erkondisn ukljucujemo jos u maju i gasimo krajem septembra (isto kao u Kuvajtu), a da za tu rec nismo ni culi pre par decenija.
Milos is Borce
Što se tice ukljucivanja klime od maja, najverovatnije da je potrebno malo da poradite na izolaciji kuće.
Ja
Poštovana Zoro, pravi izraz bi bio rashladni uređaj. Ni klima nije naša reč, a da ne počinjemo sa tim da se odnosi na više pojmova (klima kao skup vremenskih prilika, klima kao raspoloženje među ljudima...).
Прикажи још одговора
Darko
Ovo je uzas sta se sprema-clanak je jos obojio dobro "u roze" tu nestvarnu buducnost.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.