Понедељак, 27.09.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
ПРОГОН ЕКС-ЈУ ТОПОНИМА СА УЛИЧНИХ ТАБЛИ

„Пала” и Осијечка, ускоро одлазе и Сплитска и Шибеничка

Последњих година Скупштина града у историју послала Загребачку, Задарску, Загорску, Хрватску... – Београдска јавност већ дуже се буни против овог маневра, сматрајући да престоница губи део свог космополитизма
(Фото Д. Алексић)

„Прогон” топонима некадашње СФРЈ са уличних табли у Београду настављен је на минулој седници Скупштине града, а после Загорске, Хрватске, Бјеловарске и Хварске улице, нестала је Осијечка. Уместо назива хрватског града, у личним картама житеља овог дела Чукарице као адреса убудуће ће бити уписано име спортског коментатора и новинара Драгана Никитовића, првог председника Независног удружења новинара Србије. Иницијатива министарке културе Маје Гојковић да се ова улица преименује, међутим, изазвала је доста буке, како на скупштинској седници тако и на друштвеним мрежама. Било је оних који су сматрали да великан заслужује улицу ближу центру града, док су се други питали која је уопште сврха преименовања саобраћајница...

А идеја да се престоница Србије „обрачуна” с именима градова некадашње СФРЈ није од јуче. Стара је готово колико и београдска власт СНС-а. Међу првим улицама са ексјугословенским топонимима које су протеране са уличних табли главног града била је Загребачка, која је 2014. преименована у Коче Поповића. Убрзо са мапе нестају и врачарска Охридска и новобеоградска Похорска. У међувремену је староградска Задарска постала Добрице Ћосића, а Травничка је преименована у Милорада Екмечића. Ови маневри власти нису дочекани са одушевљењем у београдској јавности, а додатни јед доброг дела Београђана изазвала је прошлогодишња изјава заменика градоначелника града Горана Весића да ће у Београду у наредном периоду бити промењени називи многих улица са предзнаком бивших југословенских република. Све ово закувало се преименовањем Загорске у Улицу Благоја Јовића, атентатора на Анта Павелића.

– Срби нису мазохисти па да једино ми у целој бившој Југославији још имамо имена као што су Хрватска, Шибеничка или Бјеловарска, а да нигде у Хрватској не постоји Београдска или Српска улица. Србија има пуно историјских личности које заслужују да улице носе њихова имена и зато ћемо се као народ који је поносан на своју историју прво одужити тим људима за допринос који су дали у стварању наше отаџбине и изградњи српског националног идентитета – написао је прошлог лета Весић на фејсбук страници.

НЕКЕ ОД ПРЕИМЕНОВАНИХ УЛИЦА
Загребачка – Коче Поповића
Похорска – Генерал Жданова
Охридска (Врачар) – Бране Црнчевића
Задарска – Добрице Ћосића
Травничка – Милорада Екмечића
Загорска – Благоја Јововића
Бјеловарска – Предрага Милојевића
Хварска – Мирослава Радојичића
Зларинска – Динка Туцаковића
Лопудска – Драгана Сакана
Хрватска – Глинских жртава 1941. године
Осијечка – Драгана Никитовића

Одбијање Београда да буде мазохиста јер чува називе градова „где се затире све што подсећа на српство” или питање реципроцитета, односно то што, како Весић каже, „није нормално да се поједине наше улице зову по градовима који немају Београдску улицу”. За многе противнике ове идеје, као на пример, историчарку Дубравку Стојановић, ово је, како је раније изјавила, „знак затварања, параноје, самоизолације и искључења из сопствене географије и историје”.

Како било, реакција београдске чаршије, по свему судећи, неће поколебати градске оце у намери да наставе са сечом улица са југословенским топонимима. Ако се остваре раније најаве, преименоване ће ускоро бити и улице попут Сплитске и Шибеничке. Како се чини, барем на основу досадашњих најава, засада нису угрожене улице ексјугословенских назива као што су Македонска, Дубровачка, Црногорска, Далматинска или Сарајевска. Последње поменуту прошлог лета је „спасао” председник Александар Вучић, који је после Весићеве изјаве да „Срби нису мазохисти” и да ће се и те како мењати имена улица навео да не види зашто би се Сарајевској мењало име.

Вељановски: Никитовић не би био задовољан овом одлуком

Преименовање Осијечке улице у Улицу Драгана Никитовића узбуркало је страсти и на последњој седници Скупштине града. Проф. др Раде Вељановски, шеф одборничке групе Грађански демократски форум – Иницијатива жена Србије, указао је да зна да покојни Никитовић не би био задовољан одлуком да Осијечка улица носи његово име.

– Искрено се надам да је ова одлука признање не само Никитовићевом новинарском професионализму него и признање његовим друштвеним ставовима – рекао је Вељановски. Никола Никодијевић, председник Скупштине града, на ову опаску одговорио је речима да Вељановски има право на став, али и да му се не допада то што тумачи какве би ставове о тој одлуци имао неко ко је преминуо пре више од две деценије. Очекивано, и заменик градоначелника града изнео је свој став. Он је истакао да се улица налази близу куће у којој је Никитовић живео, као и да се „све дешава у договору са породицом”. (М. Ћ.)

Коментари46
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Pera
Zamagljivanje realnosti rijalitijem, predstavom. Uostalom, Indoislamska ne-EU (G6, Region, Zapadni Balkan) nema nikakve veze sa Kroatskom i EU a "jugu" je ubila davne 1977. godine Bilderberg grupa.
Ivan
Ja ne znam zašto se nasilno insistira na promeni nečega što građani apsolutno ne podržavaju. Ne znam kako su svi ostali živeli u toj SFRJ ali mi smo živeli lepo. I što bi sada neko menjao Zadarsku ulicu npr.
Zašto da ne
Postoji mnogo gradova u bivšoj državi, SFRJ i u Kraljevini Jugoslaviji gde su Srbi bili polovina stanovništva, negde preko pola, negde malo ispod, gradovi i sredine u kojima su Srbi vekovima živeli sa jasnim identitetom. U tim gradovima su se desili zločini, asimilacija i proterivanje srpskog stanovništva. Upravo imena tih gradova treba da imaju ulice u gradovima Republike Srbije, kao i druga obeležja.
Svoja glupost vs tuđe zlo
To nije"kosmopolitizam"( kosmopolitizam je skver "Kod "Londona " )To je bila upravo istorija Kraljevine SHS i SFRJ . To je i ta " Velika Srbija " koja se podmeće Srbiji i koja zahvaljujuči gradskim ocima postaje - sve manja i manja po meri onih kojima je i ovolika prevelika -sa objašnjenjem " Ovo je ipak Srbija ".Možda neko veruje da može biti i još manja ali nam to još nisu javili ?Cilj je izbaciti i Yu Kralja I Yu Tita u zemlji bez efektno jasne granice?
Petar
Svako jugoslovenstvo u nazivima i secanju treba izbrisati, onako kako su stari Rimljani radili sa vladarima koji su ih izbrukali. Svako insistiranje na yu afilijaciji je i sizofreno i stetno. Srbi su najgore u istoriji prolazili u yu republikama od cro, do prvih komsija. Eventualno ostaviti gradove koji su bili deo srpskog sveta poput Oseka ili Lijevna (dje u njemu bijeli se kula). U skladu sa ovim ostaviti Dubrovacku, Zetsku, Zahumsku, Skopsku, Prilepsku. Sve ostalo brisati sa fasada i secanja.
Klomoi
Teško je bilo šta raditi u društvu u kome vlada neznanje i u kome se ceni neko donošenje odluka uz čašicu rakije kao najviša filozofija. Jugoslavija je stvorena 1919. godine, Zadar je ušao u njen sastav 1945. U Beogradu postoje Zadarska, Dubrovacka itd. ulica mnogo pre stvaranja Jugoslavije. To dakle nisu nikakve tekovine Jugoslavije, pa nema ni razloga da ne stanu sa njom.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.