Понедељак, 02.08.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Поштанска штедионица купује Комерцијалну банку у Бањалуци

Банка Поштанска штедионица има у плану да од тренутног власника НЛБ групе купи банке у Републици Српској и на Косову
Небојша Марјановић

Банка Поштанска штедионица потврдила је јуче „Политици” да иницијатива за куповину Комерцијалне банке у Бањалуци од НЛБ групе, која је власник матичне Комерцијалне банке Београд, постоји и да је процес у току. Додају да ће о новим детаљима јавност благовремено бити обавештена. Nашем листу још је потврђено и да је ова банка заинтересована за куповину Комерцијалне банке на Косову и Метохији.

Вест да би једна српска банка ускоро могла да прошири своју мрежу и на регион за проф. Милојка Арсића, с Економског факултета у Београду, у начелу јесте добра. Међутим, он ипак сматра да би било боље да то раде приватне банке у којима је одговорност за пословне одлуке на страни њихових власника.

– Када је у питању државна банка, као што је Банка Поштанска штедионица, онда је упитније да ли она треба да се шири на суседне земље, да ли она може ефикасније, него што је то у прошлости радила Комерцијална банка, да управља тим банкама у Босни и на територији Косова, и боље него што то сада ради Нова љубљанска банка. Постоји, дакле, ризик, да Банка Поштанска штедионица у будућности уђе у одређене проблеме због којих би онда била неопходна државна помоћ, односно нека врста докапитализације од стране државе или слично – објашњава проф. Арсић.

Одлука да се купи огранак на Косову може да се донесе из ванекономских разлога, сматра он, за разлику од Босне, али и Црне Горе, о којој је такође спекулише у јавности, где би такву одлуку требало донети само на бази економских критеријума.

На питање зашто је Комерцијална банка уопште онда продавана, ако се сада поново откупљује, проф. Арсић истиче да та ситуација може да се посматра и другог угла.

– Можда је важније питање због чега власници Нове љубљанске банке продају банке у Босни и Црној Црној које су купили пре само неколико месеци. Оцењујем да их не би тако брзо продавали да је реч о добрим банкама. Стога ми се чини да је проблематично да државна Банка Поштанске штедионица купује друге банке које вероватно немају сјајне перформансе – истиче проф. Арсић.

Планирани потез Банке Поштанска штедионица, како наглашава емеритус проф. др Хасан Ханић, председник Београдске банкарске академије, може да се разматра с најмање два аспекта: с аспекта развојне стратегије банке и са ширег, макроекономског, становишта.

– Претпостављам да је менаџмент банке сагледао свој пословни интерес у погледу регионалног ширења према Републици Српској, односно Босни и Херцеговини и АП Косову, да се уклапа у њену развојну стратегију. Са ширег становишта, остваривање наведеног плана банке олакшало би и знатно убрзало платни промет између пословних субјеката из Србије и оних који се налазе на привредном простору БиХ, Црне Горе и на подручју Косова. То би, што је посебно важно, допринело да се очувају пословне везе с постојећим и успоставе везе с новим пословним партнерима. У крајњем случају, то би повећало и обим спољнотрговинске размене Србије с наведеним државама и АП Косово – истиче проф. др Хасан Ханић.

Иначе, држава Србија је власник нешто више од 79 процената акција Банке Поштанска штедионица, а готово 20 процената акција је у рукама „Поште Србије”, док су акционари и Републички фонда за пензионо и инвалидско осигурање и Фонда за развој Републике Србије.

Иначе, НЛБ је купио Комерцијалну бaнку за око 450 милиона евра, што је за многе било велико изненађење јер се радило о једној од највећих и најуспешнијих државних банака. Поготово ако се има у виду чињеница да ни рекордна 2019. година током које је Комерцијална банка зарадила 75,3 милиона евра није била довољно добар разлог да се доносиоци одлуке предомисле.

Коментари3
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Milan
Od ovoga nema ništa. Kombanka u Republici Srpskoj i Crnoj Gori se utapaju u NLB, a potom i naša završava integraciju u prvoj polovini iduće godine. Biće dobri dok budu ovako valjali, a posle ću se i sa njima pozdraviti!
Petar
Postoji gomila strateski bitnih stvari a ne samo profit, pogotovu za drzavu. Ovi ljudi u tekstu ocigledno misle da postoji samo liberalni kapitalizam i sve mantre o profitu, trzistu i vlasnistvu koje idu sa njim. Praksa ih u svetu sve vise demantuje, ali posto ih mrzi da to proucavaju ili imaju interes da zastupaju liberalni kapitalizam, mi moramo citati ovakve njihove analize. Verovatno je za njih lose stampati novac i pametno ga ulagati t.j. bolje je uzeti nastampani kredit (novac) sa zapada.
Божа
А шта ако је не купе, дали че пропасти или постати јефтинија, који су евентуално други стварни интересенти уколико их уопште има. - Дискутабилно је питање дали и колико је опортуно и паметно мешати политику и банкарство.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.