Среда, 28.07.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
МЕЦОСОПРАН И ПРВАКИЊА ОПЕРЕ НАЦИОНАЛНОГ ТЕАТРА

Античке теме постају актуелне у временима преиспитивања

Орфеј је комплексна и у драмском смислу захтевна улога, каже Александра Ангелов , мецосопран, уочи вечерашње премијере опере „Орфеј и Еуридика
Александра Ангелов у улози Орфеја у опери „Орфеј и Еуридика” (Фото Народно позориште)

Искрено, када ми је понуђена улога Орфеја, коју у данашње време певају мецосопрани, контратенори и тенори, познавала сам само арију „Che faro senza Euridice” (Шта ћу без Еуридике), још из времена студирања. Мислила сам да ћу брзо и лагано савладати партитуру, међутим, то је толико комплексна и у драмском смислу захтевна улога да сам се суочила са великим изазовом у тумачењу ове роле, каже Александра Ангелов, мецосопран и првакиња опере националног театра уочи премијере Глуковог дела „Орфеј и Еуридика”, у режији Александра Николића, заказане вечерас у 20 часова на Великој сцени Народног позоришта у Београду.

Диригент је гост из Бугарске Дијан Чобанов. Кореографију потписује Александар Илић, сценографију је урадила Дуња Kостић, а костиме Kатарина Грчић Николић. За улоге Орфеја, Еуридике и Амора постоји више алтернација, тако да на премијери Орфеја пева Александра Ангелов, а на првој репризи 27. јуна на истој сцени и у исто време Јана Цветковић. Снежана Савичић Секулић, сопран, наступиће као Еуридика на оба извођења, а Амора ће извести Софија Пижурица вечерас, а 27. јуна Иванка Раковић Крстоношић.

Ова опера је заснована на античком миту о трагичној љубави. Орфеј заслужује титулу хероја, песника, добротвора човечанства, а његова снага извире из његове љубави и показује да слабост према објекту љубави није исто што и љубав. На ту тему Александра Ангелов каже:

– Античке теме постају увек актуелне у временима када се човечанство преиспитује. Увек се сви враћамо основним људским вредностима. С обзиром на то да је у овој опери тема љубав, ништа се од античких времена није променило. Безусловна љубав, бацање у ватру за својим вољеним бићем… апсолутно ми није било тешко да је проживим кроз музику Глука јер налазим додирне тачке са сопственим битисањем.

О сарадњи са колегама и редитељем током рада на овој представи наша саговорница каже:

– Да би певач успешно пренео своју идеју кроз глас и глуму, потребна је редитељска рука која све то води у добром правцу, кроз односе са партнерима, хором, балетом. Са Александром Николићем, редитељем, имала сам конструктивне разговоре о тумачењу улоге, који су на крају ипак резултирали на обострано задовољство. Желим да истакнем и успешну сарадњу са кореографом Александром Илићем, као и са диригентом Дијаном Чобановим. Морам да похвалим фантастичне костиме, сценографију и светлосне ефекте.

Александра Ангелов је дипломирала и магистрирала на Факултету музичке уметности у Београду, у класи професорке Радмиле Бакочевић. Добитница је награде из Фонда „Бисерка Цвејић” за најперспективнијег младог оперског уметника. Била је полуфиналиста на Међународном конкурсу за певаче „Франко Корели” у Анкони (Италија) 1998. Дебитовала је на сцени Опере Народног позоришта у Београду још као студент, улогом Берте у опери „Севиљски берберин” Ђоакина Росинија, а од сезоне 1995/96. ангажована је као солиста. Посебно истиче да је имала дивне педагоге у свим областима који су јој пренели своје знање и дали добру основу. Остварила је успешно низ улога средњег и високог фаха.

С обзиром на то да је пандемија зауставила многе активности и у свету уметности, Александра Ангелов описује какав је утицај имала на њену каријеру:

– После овако дуге паузе која је за сваког уметника погубна, имала сам страх да ћу се ментално одвојити од сопствене професије, да нећу успети да се вратим и у физичку и у певачку форму. Имали смо ми концерте с редукованим ансамблом, али та страст опере потпуна је само кроз сценски израз. На сву срећу, с почетком првих заједничких проба, сусрета с колегама тај уметнички жар се поново распалио. Будуће планове не могу да наведем јер је и даље све неизвесно. Жељно ишчекујем повратак публике. Тај процес обостраног даривања емоција нема цену. Ако успем макар део своје енергије да пренесем, ја сам најсрећнија особа на свету.

Алтернације за Орфеја, Еуридику и Амора

За улоге Орфеја, Еуридке и Амора постоји више алтернација у којима су, осим првака и солиста Опере, и чланови Оперског студија Народног позоришта „Борисав Поповић” – Александра Ангелов, Љубица Вранеш, Јана Цветковић (Орфеј), Снежана Савичић Секулић, Невена Бриџен, Исидора Стевановић (Еуридика) и Софија Пижурица, Иванка Раковић Крстоношић, Милица Дамјанац, Невена Ђоковић (Амор). У представи учествују Хор, Оркестар и Балет Народног позоришта.

Коментари1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

zoran stokic
Janet Baker, Hermann Prey, Dietrich F. Dieskau, Magdalena Kožená i & visoko su postavili lestvicu za buduće izvođače, nije se danas lako nositi sa tim. Takođe, nije se u siromašnoj zemlji, bez kulture sponzorstva, mecena i tsl, lako poduhvatiti ovakvih projekata. Muzika i ples postoje odkad i čovek, vezani su za naš razvoj - za jezik - za druge umetnosti. Muzika kao "prva" umetnost (....film kao "sedma" umetnost) stvara i naše vreme-prostor mreže od kojih zavise naše operacionalne sposobnosti.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.