И Србија мора да мења прописе о заштити потрошача

Непрекидно инсистирање на правима потрошача се исплати – пример је суседна Хрватска која је у скупштинску процедуру упутила предлог новог закона о заштити потрошача. Према главним изменама, од маја следеће године, на овом тржишту биће и законом забрањено стављање у промет робе различитог квалитета, а трговци ће за повреду потрошачких права бити кажњавани и до четири одсто годишњег промета. Да подсетимо највише конструктивних предлога који мењају чак и суштину заштите потрошача у јавност је стизало управо из ове суседне земље која је уместо обавезе да имплементира четири нове директиве Европске уније одлучила да напише нов закон о заштити потрошача.

У Националној организацији за заштиту потрошача (НОПС) кажу да су за похвалу предложена законска решења у суседној Хрватској. Они, кажу, као чланица ЕУ имају обавезу усклађивања са ЕУ директивама што им може донети значајно већи степен заштите у односу на потрошаче у Србији.

– Посебно треба нагласити обавезе трговаца да сносе терет вештачења робе и да на тржиште не могу да пласирају производе нижег квалитета у односу на друге државе ЕУ. Ово значи практичну реализацију директиве по којој се пласирање робе различитог квалитета у старим и новим ЕУ чланицама третира као непоштена пословна пракса – каже за „Потрошач” Младен Алфировић, правни саветник НОПС-а.

Ако бисмо, додаје, упоређивали нашу земљу, на пољу ЕУ интеграција у Србији у поглављу 28 (заштита здравља и заштита потрошача) практично се ништа не догађа од 2017. године и поглавље од тада до данас није отворено и нема изгледа да ће се ишта на том пољу променити у блиској будућности.

– Предлог новог закона о заштити потрошача чије је усвајање одложено 2019.  године, па најављено за ову годину, још није ушао у скупштинску процедуру. И да нови закон буде усвојен ове године, његове одредбе су такве да слободно можемо рећи да и даље у знатној мери заостајемо за суседном државом, а разлика је још већа ако наш систем заштите потрошача упоредимо са неким другим чланицама Европске уније – објашњава Алфировић.

Шта доносе промене закона о заштити потрошача у Хрватској? Њиме ће, између осталог, бити уређена обавеза трговаца да у поступку процеса приговора од потрошача, купцу као одговор на приговор пружи јасну информацију прихвата ли га или не, с обзиром на то да је досадашња пракса показала да њихови одговори неретко буду неразумљиви, а процес приговарања тиме беспотребно дугачак и компликован.

Новина има и када је реч о продаји артикала кроз посебне облике продаје. Трговац ће , поред објаве цене робе на попусту, бити у обавези да објави и најнижу цену по којој се тај исти артикл уопштено продавао у последњих 30 дана, вероватно зато да би се купцима пружила тачна информација јесу ли тај исти артикал можда већ могли да купе под повољнијим условима.

По свему судећи исправљају се све неправде према потрошачима, па тако и оне које се односе на услуге паркирања. Наиме, паркирање ће новим законом експлицитно бити наведено на попису јавних услуга, што значи да ће се сви потрошачи, који имају приговор, с њим обратити Повереништву за заштиту потрошача при пружаоцу услуге који по закону, између осталог, за члана мора имати и представника потрошачких удружења, уместо да се пружаоцима услуга паркинга допушта да процес рекламација заправо уређују самостално, а што се током година показало као изузетно лоше за потрошаче.

Како пише „Јутарњи лист”, законом ће бити забрањене објаве лажних рецензија услуга и производа, а потрошачи ће у таквим и другим случајевима у којима су били подвргнути непоштеној трговачкој пракси, моћи да траже надокнаду штете.

Укида се потом и новија, нелогична одредба, којом је свим особама које се баве послом саветовања потрошача био наметнут услов да претходно положе стручни испит, а чему су се потрошачка удружења годинама противила.

– Подстакнути немогућношћу одржавања стручних испита због пандемије, те спровођењем детаљне анализе могућности уведеног система стручних испита, закључено је да прописивање обавезе полагања стручног испита не би допринело сврси – стоји у објашњењу. Занимљиво, законом је предвиђено и да ће инспектори из Државног инспектората моћи да спроводе поступке „мистери шопинга”, као и да ће трговцима моћи да ограничавају приступ мрежним страницама у случају колективног кршења права потрошача.

Предложен је и искорак који иде у корист трговцима, наиме, они више неће морати у целости да плаћају поступак вештачења робе коју купци због мањкавости рекламирају, већ ће бити допуштено да за вештачење плате тек депозит, док ће се остатак плаћати кад се утврди је ли за грешку крив трговац или купац. Такође, период у којем важи таква одредба биће проширен са шест месеци на годину дана.

Како је видљиво из предлога закона, на тржиште неће моћи да се ставља роба за коју се тврди да је идентична оној на другим тржиштима, иако се у стварности значајно разликује у обележјима или саставу, но повреда закона у таквим ситуацијама ће се оцењивати од случаја до случаја.