Недеља, 25.07.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

„Орфеј и Еуридика” премијерно у Народном позоришту

(Народно позориште)

Опера Кристофа Вилибалда Глука „Орфеј и Еуридика”, по либрету Ранијерија де Калцабиђија и под диригентском управом госта из Бугарске Диана Чобанова, а у режији Александра Николића и кореографији Александра Илића, премијерно је изведена на Великој сцени националног театра. За улоге три јунака постоји више алтернација у којима су, осим првака и солиста Опере, и чланови Оперског студија Народног позоришта „Борисав Поповић”. Александра Ангелов, Љубица Вранеш, Јана Цветковић смењују се као Орфеји, Снежана Савичић Секулић, Невена Бриџен, Исидора Стевановић као Еуридике, а Софија Пижурица, Иванка Раковић Крстоношић, Милица Дамјанац и Невена Ђоковић као Амори.

У представи учествују и Хор, Оркестар и Балет Народног позоришта. Као специјалиста за епоху – „препараторе” ангажован је диригент Предраг Госта, експерт за рану музику и барок, сценографију потписује Дуња Костић, а костиме Катарина Грчић Николић. Прва реприза биће одржана 27. јуна у 20 часова. 

Коментари3
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Jelena
Kao osoba iz sveta umetnosti; ovako nesto na sceni naseg NP nisam davno videla! Kostim, svetla, pokreti, preokreti! Carolija! Bravo!
zoran stokic
Bravo! Bilo je to vreme kosmopolitskih umetnika, kada je divna muzika (barok/klasicizam) mogla da "teče preko granica", pre regresa u nacionalizam koji je doneo romantizam (osiromašio muziku).Luj XVI i Marija Amtoaneta su pomagali: Pičinija, Sakinija, Gluka, Salijerija... U toj konkurenciji čak ni Mocart nije mogao dobiti posao u Parizu. Nadam se da ćemo u Bg čuti i T. Traeta "Ipolit i Aricija"(1759) pretvorio je Ramoovu baroknu "Ipolit" u prvu "kasicističku" operu; "Sofonizba" (1761).
Filip
Čestitke kompletnom timu. Eto i naša opera može da zvuči, izgleda i predstavi se u punom sjaju kao svet!

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.