Четвртак, 23.09.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
ФОРМУЛЕ ЖИВЉЕЊА

Зоран Миливојевић за „Политику”: Пријатељство са самим собом

Циљ сваке психотерапије јесте да особа развије позитиван, пријатељски однос према самом себи, да третира себе као некога кога воли
(Срђан Печеничић)

Многим људи не размишљају о сопственим психичким процесима. Они полазе од тога да су једноставно такви какви су, и да се понашају спонтано, у складу са самим собом. Последица тога је да не верују у промену своје личности, тако да остају заробљени у аутоматизмима које су развили у детињству и каснијем животу. Проблем су они негативни аутоматизми који кваре квалитет унутрашњег живота, а самим тим и стварног живота особе.

Данас се сматра да је веома добро да особа буде „писмена” када су у питању основни ментални и психички процеси, као и да је то основа психичке интелигенције – управљања собом у позитивном и жељеном правцу. То је нешто између крајности које чине интровертне особе (које се углавном баве својим доживљајима, а занемарују стварни живот) и екстровертне особе (које се углавном баве другим људима и спољашњим светом, а занемарују своје доживљавање). Центроверзија је појам који означава оне који налазе равнотежу између спољашњег и унутрашњег света.

Унутрашњи судија

Један од основних појмова које психички писмена особа треба да зна јесте „однос према себи”. Личност је комплексна психичка структура састављена из различитих делова, тако да неки од ових делова заузимају процењивачки однос према неким другим деловима. То је суштина односа према себи.

Већина људи који се одваже да дођу на психотерапију или почну да „раде на себи” како би постигли виши степен личног раста и развоја, показује да понекад или веома често имају непријатељски однос према себи. То значи да онај део личности који има функцију процењивача, а који у разним теоријама има различита имена (суперего у психоанализи, критикујући родитељ у трансакционој анализи, итд.) потцењује, обезвређује, одбацује и прогања особу, то јест други део ње.

Овај унутрашњи „судија” оцењује на основу неких критеријума, и сваки пут када особа не задовољава ове, најчешће нереалистичне и претеране критеријуме, он је кажњава тако што је прогања и понижава. То не треба схватити као неку врсту мазохизма, него као покушај тог „судије” да мотивише и натера особу да почне да задовољава његове критеријуме. Позиција овог „судије” јесте: Ниси добар, али бићеш када испуниш моје захтеве. Како су захтеви превисоки и неоствариви, настаје проблем хроничног прогањања, то јест унутрашњег непријатељства.

Са емотивног аспекта гледано, када би се „судија” само љутио на особу и тражио промену њеног понашања, то би било много боље. Уместо тога, он је обезвређује као људско биће, изражавајући презир и, понекад, мржњу према њој.

Све док неко испуњава стандарде које намеће овај „судија” особа се добро осећа и ништа не примећује. Али када није у стању да их испуни, тада креће интензивно прогањање. То се најбоље види код особа који пате од депресије и других тежих психичких поремећаја.

Критика поступака, не особе

Циљ сваке психотерапије јесте да особа развије позитиван, пријатељски однос према самој себи. Џордан Питерсон једноставно каже: „Третирајте себе као некога кога волите. То је веома добра порука јер управо особе које себе прогањају умеју да веома лепо третирају друге људе. Ако неко може да негује пријатељске односе пуне љубави према другима, може то и према самом себи.”

Како решити проблем унутрашњег непријатељства?

Први корак јесте унутрашња свађа. Најчешће је да описани судија углавном само коментарише особу и њене поступке, док она то слуша, трпи и повинује се томе. Другим речима, то је унутрашњи монолог, а не дијалог. Када „оптужени део” почне да одговара, када се супротстави коментару: „Ти си неспособан”, тако што каже: „Није тачно, ја сам показао да сам способан тада и тада”, и онда се успоставља равнотежа унутар личности и особа се много боље осећа.

Много је делотворније од неутралисања негативних унутрашњих коментара, развити способност позитивног коментарисања. То се своди на изградњу нове унутрашње структуре која прихвата друге делове личности и која се према њима понаша пријатељски, као да их воли. Ако неко у прошлости није имао „доброг родитеља” који га је подржавао и неговао, он то може код себе развити касније у животу. А то значи намерно се бавити собом, похвалити себе за добре поступке и за своје позитивне особине. То такође значи критиковати себе када се погреши, али критиковати своје поступке, а не дисквалификовати себе као особу. Тек тада се може учити из властитих грешака и напредовати у животу и расти као личност.

Коментари6
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Lori
Tema teksta je ljubav prema sebi, prijateljska, ne narcisoidna, a ne "savest", ili neka druga " vrednost", osim covekove licnosti, sa manama i greskama. Uslovljena ljubav je bas ono sto se izbegava. "Volecu te ako". Sebe bezuslovno, ne egoicki ili narcisoidno, nego zrelo. Citiracu Dr Milivojevica iz drugog clanka " kakva sam takva sam, ja sam vredno ljudsko bice i zasluzujem ljubav". Bavite se sobom, a narocito svojim Senkom koju u moralnoj superiornosti, projektujete na druge.
Savest
Autor je ispustio glavni faktor - sistem vrednosti. Licnost se mora izboriti za vrednost, moralni integritet čuva čoveka od mentalnog i duševnog urušavanja. Ako smo moralno jaki, ako se ne povodimo za cudima vremena i obuzdavamo silinu nagonima, nikad nam se neće desiti da patimo zbog toga sto neko brže trci od nas , što bolje pliva, lepše izgleda, brže razmišlja. Savest i sluzi ljudima da od njih pravi čoveka, a ne beslovesno srećna stvorenja, oslobođena od pameti i dužnosti.
Бојан
@smisao života знам ја јако добро шта су универзалне вредности али покушајте ући у продавницу па кажите касирки да робу из корпе плаћате са својим универзалним вредностима а не новцем, видећете њену реакцију. Ја одлично разумем шта ви желите да ми кажете али како човек испод рече, то је данас само за лузере у које и сам деломично спадам. Живимо у свету где је једина универзална вредност новац и то је то. Тако је постављен систем и неће бити другачије док се тај систем не демонтира.
Cinjenica
Moral je za luzere. Ako su doticne osobe iskrene _
Прикажи још одговора

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.