Ко су заслужни грађани, а ко великани

На београдском Новом гробљу постоје Алеја заслужних грађана и Алеја великана. Према подацима из брошуре „Водич Новог гробља у Београду”, сазнајемо да је Алеја великана формирана 1926/27. године и била је намењена сахрањивању личности од посебног националног значаја. Ту, између осталих, леже и посмртни остаци Петра Кочића, Јована Цвијића, Илије Милосављевића Коларца, Корнелија Станковића, Стевана Христића, Николе Пашића, Миленка Веснића, Сретена Стојановића, Милунке Савић, Димитрија Туцовића и других познатих личности Србије, преминулих између два светска рата и непосредно после Другог светског рата.

Алеја заслужних грађана, формирана 1965. године, такође је намењена за сахрањивање личности од посебног значаја за националну историју и културу. Према подацима управе Новог гробља, односно наводима директора, г. Драгана Балтовског (из фебруара 2019. године), „за мало више од пола века, колико постоји Алеја заслужних грађана, сахрањена је 741 особа. Уз ову постоји и Алеја великана, која, као прва издвојена целина, постоји скоро стотину година. Ко се сахрањује у Алеји великана, ко у Алеји заслужних грађана? Према градској одлуци, у Алеји заслужних грађана могу почивати носиоци највиших државних одликовања, чланови САНУ и особе проглашене за почасне грађане Београда, и не само то.”

Према најновијим подацима управе Новог гробља, у Алеји заслужних грађана до данас су сахрањени посмртни остаци 805 особа, што значи да су у току последње две године у тој алеји сахрањене 64 особе, односно у просеку по 32 годишње. Ако то упоредимо с податком да је током последњих 50 година укупно сахрањено нешто више од 800 људи, то би значило да је у просеку сваке године ту сахрањивано по 16 људи, дакле да је током последње две године сахрањено двоструко више људи од просека. Овде се намеће питање: Да је тај, релативно нагли скок броја људи сахрањених у Алеји заслужних грађана, настао већим делом као резултат пандемије ковида 19, или је, можда, реч о „инфлацији” броја таквих сахрана, добрим делом и због одлука градских власти?

Из наведеног, мислим да би надлежни градски органи били у обавези да грађане мало детаљније информишу о критеријумима на основу којих доносе одлуке у сваком појединачном случају. Такву образложену одлуку нисам нигде могао да нађем. Ево и конкретног случаја, који ми изазива недоумицу. Наиме, недавно су медији извештавали о смрти господина Браце Петковића, некадашњег министра културе Србије, али је један део њих обавестио да ће покојник почивати у Алеји заслужних грађана, а други да ће то бити у Алеји великана.

Младен Обрадовић,
Београд