Петак, 24.09.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
ИНТЕРВЈУ: ЈУРИЈ АЛЕКСАНДРОВ, уметнички директор Опере Санкт Петербурга

Не спуштам ниво на лествици квалитета

Док имамо квалитет и препознатљив стил, можемо бити најбољи, што и доказујемо овом турнејом у Србији коју толико волимо
(Фотодокументација Мадленианума)

Опера Санкт Петербурга из Русије  гостује четврти пут у Београду, а други пут за време пандемије, од сутра до 28. јуна са три спектакл представе: „Електра”, „Есмералда” и Гала концертoм светских ремек-дела класике, на сцени Народног позоришта и земунског Мадленианума.

Реномирани ансамбл и овога пута предводи Јуриј Александров, редитељ наведених опера, народни уметник Русије и уметнички директор Опере Санкт Петербурга. Александров  је уједно

лично бирао представе са којима ће се овога пута представити београдској публици. Наступиће овим редом: „Електра” Рихарда Штрауса, сутра у Народном позоришту у Београду, Гала концерт светских ремек-дела класике у недељу у Мадлениануму, где ће вече касније извести и нама непознату оперу „Есмералда” Александра Даргомижског.

Даргомижски је у опери Есмералда (по мотивима романа В. ИгоаЗвонар Богородичине цркве у Паризу) показао да је даровит композитор. Створио је ремек-дело у коме је до данас сачувана атмосфера и колорит живота средњовековног Париза. У чему је сценска особеност овог дела?

Та опера је посебна већ по томе што се игра само у позоришту Опере Санкт Петербурга. Урадили смо редакцију опере, схвативши да је композитор у време њеног настанка био веома млад и да није имао довољно искуства да напише дело које ће бити савршено у погледу драматургије. Као музичар Даргомижски је показао изузетан таленат, али је у драматуршком смислу дело имало низ несавршености. Направио сам своју редакцију те опере: смислио сам ново финале које се, на мој ужас, подударило са реалним животом — баш тих дана је избио пожар у Богородичиној цркви у Паризу као и на сцени нашег позоришта. Рад на опери „Есмералда” је био веома сложен, али мислим да је музика Даргомижског прекрасна и да је умногоме помогла да тај задатак успешно решимо. Сигуран сам да ће ова редакција „Есмералде” имати велику сценску будућност.

Ваша поставка није лишена снажне и сурове поетике средњовековног света, али су проблеми главних јунака остали блиски и схватљиви људима 21. века јер су вечити.

До недавно опера „Есмералда” Даргомижског је била готово непозната чак и у Русији. Ми смо Русији вратили ремек-дело великог руског композитора. То је дело пуно изражајности и веома компактно. Сачували смо  историцизам у сижеу што  је за мене као редитеља веома важно. Нисмо покушавали да „усавршимо” оперу псеудосавременим елементима. Прича о несрећној љубави је вечита и зато је дело Даргомижског, без обзира на историјске аксесоаре, и даље савремено и актуелно.

Важите за  једног од најрепрезентативнијих редитеља нашег времена. Колико је тешко било достићи тај статус?

Главно у мојој  каријери је то што сам добио музичко образовање. Ако редитељ музичког позоришта није музички образован, онда нема право да ради на музичким партитурама. У њима је шифровано све што је неопходно за настанак музичке представе. Композитор је имао текст који је био само повод за стварање музике. Ако редитељ чита партитуру и из ње се рађају његове стваралачке замисли, једино је то добар редитељски приступ у музичком позоришту. Ту идеју пропагирам читавог свог уметничког живота. Четири деценије сам поклонио жанру опере и поставио сам више од 250 представа у различитим земљама, у различитим позориштима. Па ипак, то ми не даје право да спуштам ниво на лествици квалитета.

Обично рад на новој представи почињем годину и по до две године пре саме поставке. Најпре у мојој глави сазрева идеја, затим се појављује сликар и сценограф са којим ту идеју материјализујем као скицу, следећи је диригент који може или не може да у наш заједнички рад унесе извесне музичке идеје. Веома је важна и трупа са којом радим на новом делу, добро је када се познајемо. Тада се рађа представа. Ниједан редитељ ништа не може да уради сам, као ни диригент. У позоришту је најважнији ансамбл.

Музика утиче на наше здравље, позитивно или негативно. Какву музику нам препоручујете у време пандемије?

Музика на човека може деловати само позитивно. Негативно не делује музика већ оно што је налик музици: тобожњи савремени ритмови. Та недаровита антимузика која и не заслужује да се назове музиком делује негативно на људско здравље.

Који нови професионални изазови вас очекују?

Сматрам да позориште треба да буде непредвидиво као и редитељ. Зато данас желим да поставим класичну представу, сутра авангардну, а прексутра представу–провокацију. У позоришту треба живети непредвидиво. Зато се репертоар нашег позоришта заснива на споју добро познатих ремек-дела, шлагерских представа и сасвим непознатих дела која се играју само у нашем позоришту. То су и „Петар Први, или невероватни доживљаји  руског цара” Доницетија, и представа „Не знам другу земљу у којој је овако…” на музику Гаврилина и Шостаковича, и „Есмералда” Даргомижског. У плану имамо да у нашем позоришту поставимо  опере „Иван Грозни” Бизеа и „Вампир” Маршнера. Та дела су веома слабо позната чак и музичким стручњацима. Зато са нестрпљењем очекујем рад на овим представама и могућност да их поново вратимо публици. Сматрам да је управо то мисија нашег позоришта, јер оно није само сцена већ је и школа за певаче који усавршавају своје професионалне могућности, такође је и школа за гледаоце који долазе у наше позориште и схватају шта данас значи редитељско позориште, шта значи добра музика.

Непрестано понављам да данас можемо победити само својим квалитетом. Док имамо квалитет, док имамо свој препознатљив стил – извођачки и редитељски, док имамо своје позоришно лице, можемо бити најбољи, што и доказујемо овом турнејом у Србији коју толико волимо.

Коментари1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Dejan Stanojlovic
Svidja mi se ova misao da ne darovita, antimuzika lose utice i na ljudsko zdravlje. Jer mi smo se u Srbiji dobrano razboleli, bice da je od turbo folka. Da mi je znati ko je izmislio.''maligni uticaj Rusije'' na Srbiju, Evropu i slicno. Ruski umetnici za koje mozda nismo ni culi na sve nas mogu da imaju samo prosvecujuci-uzviseni kulturni uticaj. U muzicu, na filmu, slikarstvu, knjizevnosti...

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.