Четвртак, 23.09.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Сексуалну злоупотребу тешко је доказати

Према Кривичном закону, требало би да је отежавајућа околност када то учини неко злоупотребљавајући свој положај или злоупотребљавајући поверење, каже Вања Мацановић из Аутономног женског центра
(Pixsaby)

Чак и да се пет злостављаних девојчица из „Петнице” охрабрило и пријавило одмах полицији перверзног професора, питање је по ком основу би га гониле. Догађаји о којима сведоче одиграли су се од 2003. до 2014. године, а тек три године касније сексуално узнемиравање постало је кривично дело. И Закон о посебним мерама за спречавање вршења кривичних дела против полне слободе према малолетним лицима, колоквијално назван „Маријин закон”, усвојен је 2013. године. У оваквим случајевима потребно је, објашњава Вања Мацановић, адвокат из Аутономног женског центра, много доказа како на крају исход не би био ослобађајућа пресуда.

– Сексуалну злоупотребу тешко је доказати јер не постоје физичке последице, као када је реч о силовању. У конкретном случају тешко би било доказати на шта су адолесценткиње пристале, а на шта нису, уништени су и докази. У оваквим случајевима најчешће имамо реч жртве против речи злостављача, а суд неће осудити никог уколико у нешто није апсолутно сигуран – прича за „Политику” Вања Мацановић.

Случајеви попут оног из јануара, када су медији објавили исповест полазница школе глуме које је, како се сумња, злостављао професор Мирослав Алексић, и овог из елитне истраживачке станице показују да су злостављачи и особе које су деци познате и које су за њих ауторитети. Наша саговорница подсећа на истраживање Савета Европе које је показало да 70 одсто случајева сексуалног насиља према деци долази управо од њима познатих особа.

– А према Кривичном закону, требало би да је отежавајућа околност када то учини неко злоупотребљавајући свој положај или злоупотребљавајући поверење. Нажалост, не постоје никаква истраживања која би нам рекла каква је судска пракса, односно да ли су судови посебно ценили те околности – истиче Мацановићева и додаје да је неопходно да родитељи отворено разговарају с децом и предоче им шта је сексуално насиље, нарочито имајући у виду да се у школама не предаје сексуално васпитање, предмет у оквиру којег би се оваква тема обрађивала.

У Аутономном женском центру подсећају да све жене које су претрпеле сексуално насиље могу њима да јаве потпуно анонимно и без обавезе да случај пријаве надлежним органима.

– Најчешће нам се јављају жене које још нису одлучиле да ли о томе да проговоре пред полицијом. Ми смо ту да им пружимо бесплатну и психолошку и правну помоћ за све облике породичног насиља: физичког, психичког, емотивног економског… Према подацима из 2019. године, наш СОС телефон зазвонио је 3.213 пута, а позвало га је 589 жена. Већина њих, чак 464, први пут је с нама контактирала – кажу у Аутономном женском центру и подсећају да је 0800-100-007 бесплатна телефонска линија на којој подршку могу да добију сваког дана од 10 до 20 часова.

А на сајту „Жене против насиља” налази се мапа организација у градовима широм Србије којима жене могу да се обрате за помоћ.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.