Четвртак, 28.10.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Засада трешње у селу Клисура на 36 хектара, један од најсавременијих у Србији

(Фотографије Танјуг/Александар Ћирић)

Један од најсавременијих трешњара у Србији налази се у Пиротском округу, тачније у белопаланачком селу Клисура где се на површини од преко 36 хектара гаје најсавременије сорте трешања које се пласирају на домаће и страно тржиште.

У Пољопривредној стручној служби у Пироту кажу за Танјуг да је у ширем подручју пиротског краја све више квалитетних засада овог воћа које је очигледно све популарније међу воћарима.

По речима Горана Цветковића, директора пољопривредне производње у компанији „Борјана ДОО” из Пирота, која је власник овог засада, реч је о модерном засаду на коме се примењују најновије агротехничке мере.

„Овде имамо 18 сорти трешања, од најранијих до најкаснијих. На једном од последњих засада које смо подигли, на површини од преко три хектара, имамо и противградне мреже, наравно систем кап по кап, али и антифрост систем против смрзавања који је у фази постављања”, каже Цветковић за Танјуг и додаје да је први засад трешања на овом подручју компанија Борјана подигла далеке 2008. године.

„Прве трешње су посађене 2008. године на површини од 15 хектара, а до данас засад је више него удвостручен. У почетку смо садили сорте попут 'бурлат', 'самит', 'џорџија', 'регина', а задњи засади су под модерним трешњама које спадају у слатке трешње попут 'санате', 'валине', 'греј стар' и 'габријел'“, наводи Цветковић.

Саветодавац за воћарство и виноградарство у Пољопривредној стручној служби у Пироту Горан Светозаревић наводи да је реч о засаду који спада у модерније у нашој земљи.

„Трешња у овом крају није била толико раније плантажно заступљена, углавном се гајила око кућа, окућница, међутим, уназад десетак-петнаест година итекако је заступљена и имамо врло савремене засаде попут овог код села Клисура. Имамо одличну сарадњу као Пољопривредна стручна служба са произвођачима имамо одличну сарадњу”, каже Светозаревић за Танјуг.

Специфичности модерне производње трешње су да се принос по стаблу смањује, али се значајно повећао број стабала по хектару.

„Ако узмемо у обзир да је пре 30-40 година по хектару било од 300 до 400 садница трешања, сада је то десетоструко више. По стаблу је мањи принос јер су мање биљке, али по јединици површине је удвостручен или утростручен род и квалитет је далеко бољи”, каже Светозаревић.

Коментари5
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

ВлаДо
U članku nisu spomenti čvorci koji su opustošili na desetine plantaža trešanja.
Боро
"...Специфичности модерне производње трешње су да се принос по стаблу смањује, али се значајно повећао број стабала по хектару....", да, зато што нема деце, птица, мачака...те трешње живе ту као у затвору, зато и не рађају више, већ мање. Мислите само о себи и личној добити, а о трешњи, која вам то несебично даје, и не помишљате. А пчеле и лептире, да не помињем, они су протерани одавно. А када ово све будете видели код Италијана или Чилеанца, сетићете се овог коментара па неће бити смешно више.
Милча Петринсћи
..."зато што нема деце, птица, мачака...те трешње живе ту као у затвору, зато и не рађају више, већ мање. Мислите само о себи и личној добити, а о трешњи, која вам то несебично даје, и не помишљате". Ко би рекао да си врхунски стручњак трешњар, то нисам очекивао од тебе, јер си досада био стручњак за све и свашта, а сада си специјалиста за трешње. Да ли си некада видео трешњу, какве везе имају трешње са децом, мачкама, птицама? Изгледа да су се трешње раније шетале по пољу, а сада су у затвпру.
Dr. P. B. Markovic
Bravo! Ovo je za sve primer kako se posluje i radi.
Jelena Perovic
Zanimljiv tekst, rekla bih i afirmativan, ali nigde ne piše o problemu koji proizvođači trešanja imaju sa nepostojećim otkupom ovog voća.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.