Недеља, 19.09.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Знаменити Словенци у Панчеву

Серија портрета, својеврсни дигитални иконопис, прегледно и јасно доноси разнолике путеве Словенаца у Србији и Београду – њихове миграције, премештања, прилагођавања
(Фото: О. Јанковић)

Панчево – Песник, судија и преводилац Алојз Градник; задружни радник, публициста и глумац аматер Милош Штиблер; католички свештеник и први парох парохије Светих Ћирила и Методија у Београду, „словеначки Шиндлер” – Андреј Тумпеј; најхрабрија словеначка добровољка, болничарка и наредник српске војске Антонија Јаворник – Наталија Бјелајац; сликар, графичар, илустратор, карикатуриста и сценограф Иван Чарго; зубар Оскар Груден; прва Словенка жена пилот на Балкану Кристина Горишек Новаковић; истраживач, родоначелник геофизике у Југославији, официр и професор универзитета Драгутин Просен; сопран Валерија Хеyбал; новинарка, филмска критичарка, преводитељка и сценаристкиња Ирма Флис; један од оснивача и селектора ФЕСТ-а, те прослављени драмски уметник, редитељ и књижевник Стево Жигон; геолог, сеизмолог и професор универзитета Борис Сикошек... нижу се редом имена, ликови и дела знаменитих Словенаца у Србији на истоименој изложби, аутора Марије Вауде и Николе Пилиповића. Серија портрета биографија у Народном музеју употпуњује низ догађаја у организацији Удружења Словенаца „Логарска долина” из Панчева на седмодневној манифестацији „Дани словеначке културе у Панчеву”. Пракса успостављена 2014. године, коју су начели најпознатији: Даворин Јенко, Бојан Ступица, Миховил Логар, Златан Вауда и многи други, у овом издању доноси серију нових портрета, којима је у кроки форми, прегледно и јасно могуће сагледати, напомињу аутори, разнолике путеве Словенаца у Србији и Београду – миграције, премештања, прилагођавања, а кроз призму историјско-географских и друштвено-политичких реалности и њихово преплитање.

– Све су то приватно-професионалне биографије људи заслужних јер су овде живели, радили и градили, створили и оставили за собом трајна научна и културна добра. Кретали смо се у оквиру истраживања живота сваке портретисане личности, те њихове „уклопљености” у средину. Великим делом одређени специфичан дар одредио им је живот, дар који се развијао и нашао место за своје бивање и развијање баш у Србији, или на путу на којем је Србија била – напомиње за „Политику” Марија Вауда, и сама пореклом Словенка, ауторка изложбе конципиране кроз форму плаката, попут стрипа визуелног текста, где сваки портретисани има свој тон, боју за себе. – Иако заводљива и привлачна, визуелна сензација – додаје Вауда – није сама по себи циљ јер не сме да прерасте и покрије одабрану личност, већ да јој служи.

– Словенци су на територији Србије присутни више векова, од 16. па све до средине 19. века, углавном као појединци, учествовали су у ратовима и биткама за ослобођење Србије или Београда... Њихово насељавање у престоницу Србије, старе и нове Југославије, до метрополе каква је данас, било је условљено, углавном, историјским, економским и политичким околностима – наводи Биљана Миленковић Вуковић у каталогу на српском и словеначком језику, који прати изложбу „Знаменити Словенци у Београду”. Сам пројекат је покренут у намери да се потомци Словенаца, посебно младе генерације, али и целокупна јавност, упознају с историјским и значајним личностима словеначког порекла, првенствено онима с краја 19. и из прве половине 20. века, које су у Србији и Београду оставиле драгоцен траг у различитим областима стваралаштва.

Подсећање на њих порука је пројекта, „доприноси пре свега, култури сећања, како у оквирима словеначке националне мањине у Србији, настале распадом заједничке државе СФРЈ, тако и у оквирима шире словеначке заједнице – у самој Словенији и код Словенаца расутих широм света”.

Коментари2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Lena
Bravo Pancevo ! Uskoro i Beograd dobija spomenik Jerneju Kopitaru, neumornom saradniku Vuka Karadzica.
KojadinKa
Bilo bi dobro nagladiti koji deo ovenije , Nemavki Itijansmi ili Primorski... ili su Germani ili Romani ili Sloveni Srbi...

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.