Субота, 18.09.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
ЗАРОБЉЕНИЦИ АПРИЛСКОГ РАТА (23)

Логорашке муке дописника „Политике”

Миодраг Верговић (1893–1967) (Фотографије из књиге „Los… Los… Weg!”)

Године сурове Другог светског рата, а ужички учитељ и новинар Миодраг Верговић (1893–1967), резервни пешадијски мајор, допао је с другим југословенским официрима заробљеничких логора у Немачкој. Пребацују их из једног у други, муче глађу, ломе психички у баракама ограђеним високом жицом. Измучени дугим изгладњавањем постају кост и кожа.

„Лагер притиште још већа беда. Посни чорбуљак и осмина хлеба били су увод у нацистичко изгладњивање. Дани кренуше још бодљикавијим стазама нацистичке тортуре. Никуд даље из жице... Почело је сређивање заробљеничких картона. Попис се обављао по баракама, фотографисани су сви официри с нумерама прислоњеним на грудима. Затим се мерила тежина. Резултати су били поражавајући, већина официра имала је од 40 до 50 килограма. Живи костури”, писао је Верговић у својим послератним сећањима, која су недавно преточена у књигу „Los… Los… Weg!”, названу по команди којом су гоњени заробљеници. Њен издавач је Удружење „Колектив Ужице”, чији оснивач Зоран Жеравчић каже за наш лист да је ово једна од малобројних књига објављених код нас последњих деценија о југословенским официрима заробљеним у немачким логорима.

Корица књиге у којој су сабрани записи из заточеништва

Миодраг Верговић се родио у Ваљеву, школовао у Ужицу, Косјерићу и Алексинцу, а био је учитељ у Прибоју. У Великом рату је 1915. рањен и заробљен, а 1918. је побегао из бугарског заточеништва и вратио се у ослобођену отаџбину. После Првог светског рата у Ужицу је био власник и уредник сатиричног листа „Ера”, учитељ и дописник „Политике”.

У Априлском рату мобилисан је у Сарајеву и заробљен од Немаца. Заточеници су најпре пешке гоњени из Београда ка Панчеву: „Уморна дуга колона смркнутих официрских шапки вуче се немо и споро. Los…Los…Weg, weg – са стране се цепају крештави повици надмених нацистичких спроводника с напереним машинкама. У душама језа. Разоружан си. Нико си и ништа. Не знаш ни куда идеш, ни зашто си крив, кад ти нису дали могућност ниједан једини хитац да опалиш...”

Највећи део четворогодишњег заробљеништва Верговић је провео у два офлага, у Нирнбергу и Хамелбургу. Нирнбершки логор је описао овако: „Нови офлаг опасан је стражарским кулама и густом жичаном мрежом. У том нацистичком паклу, на исувише малом простору који у мирнодопским приликама не би био довољан за два сеоска домаћинства, смештено је око 7.000 југословенских официра. Нацистички режим овде је пооштрен. Већ данима једемо само шаргарепу кувану на води и незнатној количини маргарина. Око кухиње на отвореној ледини леже читаве гомиле шаргарепе. Иако је строго забрањено узимати је, заробљеници је ипак у пролазу краду и, по цену да се на њих изручи рафал митраљеза с кула, трпају у џепове, завлаче се у бараке и онако пресну халапљиво једу.”

Југословенски официри у немачком логору, Миодраг Верговић је други здесна у првом реду

Временом за заробљенике су, заједно с писмима и пакетима од куће, стигли и нешто подношљивији дани. Није више било навале на казане с куваном репом, из појединих барака се чак повремено „оглашавао” мирис пасуља са сланином, а омогућена су и културна дешавања у логору.

„На лагерској црној берзи појави се већа количина дувана с доминантном ’дравом’. Испод шињела провирују комадићи кекса и чоколаде за продају”, забележио је Верговић.

Промена ратне ситуације се с лица немачких официра и војника често боље читала него између редова њихове дириговане штампе. Изгубљена битка за Москву и улазак Америке у рат избрисао им је охоле осмехе. Савезници од 1943. бомбардују Нирнберг, из којег је око 10.000 заробљеника пресељено у офлаг у Хамелбургу, којег у марту 1945. освајају амерички тенкови. Немци беже, али по одласку Американаца поново запоседају офлаг. Срећом, поново наилазе амерички тенкови, и Немци се дају у коначни бег, а Верговић пише: „Заробљеници су скакали на тенкове, грлили и љубили ослободиоце. Права радост уследи кад преко заробљеника полетеше пакетићи са храном. Из следовања смештених у тенковима амерички борци су избацивали у масу чоколаде, бомбоне, кекс, гуме за жвакање, конзерве, цигарете... Ускоро крену и песма, хорска, складна, пуна среће и усхићења. Песма новом животу...”

Коментари3
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Ђоле Соколовић
Нацистички логори, колико год ужасни били, према Јасеновцу и усташким иживљавањима изгледају као Дизниленд...
Zoran
Moj deda je uhvacen u Makedoniji kad bio na odlsuzenju vojnog roka i prebacen u logor u Nemackoj. Apsolutno nije imao nikakav problem, jer nije bio komunista. Radio kod gazde u toku dana i nocu spavali u lageru. Cak trazio novog gazdu, nije mu se stari svidjao i dali mu. Cak su trazili da sahrane naseg na nemackom groblju koji poginuo od struje i sahranili ga. I posetio gazdu kod koga radio posle 30 godina od rata.
Zoran
Posto ja znam prilivo prica o tom zarobljenistvu, on mi pricao, evo jedne. Deda je bio seljak, ali imao skoro 4 osnovne, znao da cita i pise, pa sam ucio nemacki jer mu bilo dosadno, Nemci mu dali recnik. Radio je na njivi. I uvece treba da prekinu posa pa sutra da nastave, deda pocinje da sakuplja alat. Nemci kod kojih radio ga pitaju sta radi. Kaze pa da pokupim alat, da neko ne ukrade. Kazu oni njemu: Ostavi to slobodno tu, nece niko da uzme, sutra ujutru nastavljamo.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.