Недеља, 19.09.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Срби у Словенији немају статус националне мањине

Крањ (Википедија)

Главни проблем српске заједнице у Словенији, која званично броји нешто више од 38.000 људи, али се процењује да Срба заправо има око 100.000, према оцени председника Савеза српских друштава Словеније Златомира Бодроже, јесте то што Срби у овој држави немају статус националне мањине, иако су по бројности други народ после Словенаца.

Срби у Словенији, каже за Танјуг Бодрожа, као појединци немају никаквих проблема, нити су на било каквом удару државе већ деле судбину осталих грађана, али када је реч о колективним правима ситуација је другачија.

„Многи живе у заблуди да ми овде имамо добро решено питање насе националне заједнице, али није тако. Наша колективна права су и те како угрожена у смислу европских конвенција које гарантују права мањина јер немамо статус националне мањине”, наводи Бодрожа.

Додаје да је такав захтев подношен два пута и да је први одбијен са образложењем да Срби у Словенији нису аутохтон народ.

„Када смо доказали да јесмо, јер Срби на подручју Беле Крајине живе од 1530. године, онда је промењен критеријум и сада је на снази изјава да је то немогуће зато што би морао да се промени устав да би нам признали статус националне мањине”, каже Бодрожа.

Објашњава да притом Словенци у Србији, где их је далеко мање у односу на укупан број становника него сто је Срба у Словенији, у Србији имају статус националне мањине.

Такав статус би Србима у Словенији, каже Бодрожа, помогао да много лакше остварују своја национална права.

„То је за нас питање свих питања и ако бисмо то решили, имали бисмо право на школство на српском језику, на своје медије, ТВ програм. Овако, осуђени смо на финансијску помоћ на принципу пројеката а никада се не зна да ли ће се пројекат добити или не”, наводи Бодрожа.

Када је реч о помоћи матице, односно држава Србије, каже да и она функционише на принципу пројеката, па када се све узме у обзир, не постоје никаква гарантована средства за рад српских друштава и финансирање њихових активности.

А у Савезу српских друштава је тренутно 16 културних друштава где Савез као кровна организација артикулише њихове активности и помаже им да се организују.

„Савез на годишњем нивоу има три пројекта, а то су издавање српских новина Мостови, организовање смотре фолклора која је уједно и квалификациона за оне који се квалификују за европску смотру фолклора а редовно обављамо и семинар за младе уметничке руководиоце”, каже Златомир Бодрожа.

Председник једног од 16 културних друштава Срба у Словенији, Брдо Крањ из Крања, Милан Вујиновић каже да је главни мотив оснивања друштва 1994. године био да сачува српску културу, традицију и веру и да су у томе и успели.

„Рад друштва се највише одвија кроз окупљање деце у фолклорној секцији. Организујемо и разне књижевне вечери, имамо планинарску и фудбалску секцију”, наводи Вујиновић.

Истиче да је ипак најактивнија фолклорна секција јер српска деца у Крању воле да играју фолклор, а успут се и друже и уче српски језик.

Вујиновић наглашава да су у овом друштву посебно поносни на манифестацију Дани српске култруре која се одржава у октобру и траје 4-5 дана.

Када је реч о сарадњи са локалним властима каже да је она веома добра и да је Друштво Брдо Крањ од градске управе и добило просторије у којима се чланови окупљају, друже, играју шах и где певачка и фолклорна секција одржавају своје пробе.

Коментари22
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Mića Car
Не живим у Словенији а радио сам у словенији 60тих година никада ме нико питао нити ме је било ко увредио у Словенији словенци. Данас и сваке Године долазим у Словенију у Град Цеље, Велење, Марибор, Топлице, Љубљана, Порторож, Пиран, Копар итд. Дивно се осећам и увек Месец до Месец ипо дана будем у Словенији. Када купујем животне намернице у Порторожу или било где у Словенији тражим на Српском и добијем све намернице што сам тражио.Дођем у Хрватску у Умаг нисам био послужен и другчијег понашања
ANTE BAN
Bilo bi fino i pravedno da Srbi u Sloveniji oforme i osnuju jednu- REPUBLIKU SRPSKU! Ovako su jako, jako ugroženi!
Beogradjanin - Istrijan-Schwabenländle
Стајерска регија или тачније Steiermark је покрајина у Аустрији, нема никакве везе са Србијом. Међутим, после 1. Св рата на референдуму Аустрија или Краљевина СХС, већина становника, тада је живело тамо много Словенаца, изјанисла за Аустрију. Стварно леп део Аустрије.
Povremeno nezenzurisan
Upravo tako a kao glavni razlog su naveli strah od takozvanih oslobodilaca.
Beogradjanin - Istrijan-Schwabenländle
решење је врло једноставно, односно постоје два решења; 1. дати Словенији рок да промене одлуку Србима у Словенији, и ако буду одбили поставиће се питање да ли том случају Словенци у Србији могу задржати звање националне мањине у Србији. 2. Републику Словенију тужити у Стразбуру или Бриселу.
ljusa
Sta radi nasa drzava, gde je princip reciprociteta.Ukinuti Slovencima u Srbiji taj status jer ga Srbi nemaju u Sloveniji.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.