Четвртак, 28.10.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

И центар за социјални рад може дати име детету

После бројних административних мука, напора браће и сестара, укључивања невладиног сектора и реакције омбудсмана, дечак из Дољевца добио је лично име и матични број 13 година после рођења
(Pixabay)

За оно што већина беба добије првих дана живота, дечаку из Дољевца било је потребно 13 година: да добије лично име, јединствени матични број грађана, извод из књиге рођених, право на здравствену заштиту... Да га упишу у матичну књигу рођених прво су пропустили родитељи, а касније грешку нису исправљале ни надлежне институције. Све док се с тринаестогодишњаком без идентитета нису срели запослени у невладиној организацији „Праксис”, која се бави заштитом људских права, и док се у случај није умешао заштитник грађана.

– Како на рођењу није уписан у матичну књигу, дечак је све време био лишен основних људских права, није имао право на здравствену заштиту, није могао да добије дечји додатак, чак ни да се упише у основну школу која је по закону обавезна. Он је једноставно за систем био невидљив. А административне муке дечака почеле су паралелно са животним невољама: отац га није признао, затим га је и мајка напустила. После смрти баке и деке, сестра, браћа и он остали су препуштени једни другима – прича за „Политику” Милан Радојев, правни координатор у „Праксису”.

Правници из ове организације помогли су му да се обрати Центру за социјални рад у Дољевцу са захтевом да му, као орган старатељства, одреди лично име. Међутим, уследио је хладан туш – у одговору су тврдили да то не могу да учине без присуства родитеља.

– Према Породичном закону, центри за социјални рад дужни су да сваком детету одреде име, уколико то није учињено у законским року и без обзира на околности које су до тога довеле. Право на упис у матичну књигу рођених и на лично име сваком детету гарантује не само поменути закон већ и Устав, Међународни пакт о грађанским и политичким правима и Конвенција о правима детета – појашњава Радојев.

Ургенције, дописи, телефонски позиви, чак и покушаји дечакове браће да реше административни проблем нису уродили плодом. Дољевачки центар за социјални рад био је изричит: без родитеља, односно њихових докумената, нема решења. А онда је овом тринаестогодишњаку због дијабетеса била потребна лекарска помоћ. И није је добио све док његово здравствено стање није било толико тешко да је захтевало болничко лечење. Нови проблеми настају одмах након отпуста из Клиничког центра Ниш. Без здравствене књижице дечак није могао да оде на специјалистичке прегледе, без здравственог осигурања није могао бесплатно да добије медицинска средства неопходна за контролу нивоа шећера у крви. Па их је куповао кад и како је био у прилици.

– Тада смо се обратили заштитнику грађана. Иако смо девет месеци радили на овом случају, он је решен у корист дечака тек када је омбудсман спровео контролу законитости поступања, па је центар коначно прихватио да одреди лично име – додаје наш саговорник.

Због чега је центар за социјални рад тврдио да није у његовој моћи решење овог случаја? Радојев објашњава да, иако је закон јасан, забуну праве Упутство о вођењу матичних књига и Правилник о пријави рођења детета. Ова два подзаконска акта кажу да је за упис детета у матичне књиге неопходно да и родитељи имају документа. У преводу, ако мајка нема личну карту, дете неће бити уписано у књигу рођених.

– На срећу, овакве реакције центара за социјални рад нису честе, али се дешавају, и то углавном зато што службеници не знају да су управо они дужни да одреде име оном ко га нема. Како не би долазило до оваквих забуна, решење је да се те одредбе укину, што би, у овом случају Министарство за локалну самоуправу, врло лако могло да уради – истиче Радојев и додаје да нема прецизних података о томе колико особа у Србији нема личну карту.

А у ресорном министарству подсећају да постојећи нормативни оквир предвиђа да ће се лично име детету одредити или тако што ће га дати родитељи или орган старатељства.

– Прописима из области матичних књига уређен је само начин уписа податка о личном имену детета. Поседовање личних докумената, односно личне карте родитеља, законска је обавеза свих држављана Србије који имају 16 година и који имају пребивалиште на нашој територији – кажу у министарству и напомињу да је непоседовање личне карте прекршај.

А они који немају документа углавном су људи с маргина, који су тако додатно занемарени и ускраћени за многа права. И родитељи чију ће децу сутра опет неки службеник у центру за социјални рад одбити да заведе у књигу рођених.

Коментари5
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Zena u Srbiji
U Srbiji nam govore da radjamo vise dece, a ovom decaku niko nije mogao da pomogne. Trinaest godina bez zdravstvenog osiguranja samo zato sto nema ime! Jadno dete takodje ima dijabetes.... Pa ti vidi ko hoce da dovede dete u ovaj svet.
Sasa Trajkovic
Деценијама је та социјална служба све само не "социјална". Људи које раде у тим центрима немају ни квалификације ни компетенције да се тим сложеним послом баве и то чињенице показују а то стање траје не од јуче већ деценијама, колико само скандала тешког немара... да ли је нормално да социјална служба са катастрофалним резултатима и немерљивој шетети коју наноси друштву даје толика моћ... Пробуди се Србијо "...нешто је труло али не у држави Данској".
Киза
Држава потписује силне конвенције о правима, резолуције о заштити свега и свачега, али кад је то потребно реализовати у пракси, (п)остаје мртво слово на папиру! Поставља се питање о искрености оних који у име нас и наше државе преузимају обавезе које се не спроводе. Колико то у ствари шкоди нашем угледу у свету? Само питам...
Специјално васпитање
Требало би донети закон по коме би последице за нечињење по овом питању сносили надлежни државни органи. Јер, исти ти државни чиновници итекако би брзо реаговали у случају да дете без имена и ЈМБГ почини какво кривично дело - експресно би га уписали у Матичне књиге, и то без интервенције омбудсмана.
milan
Nije problem dati detetu ime problem je dati detetu obrok,krevet,skolovanje,ljubav,paznju,i milion drugih stvari....

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.