Субота, 22.01.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа
ТРИ ГОДИНЕ ОД ЗАТВАРАЊА ГЛАВНЕ ЖЕЛЕЗНИЧКЕ СТАНИЦЕ

Недовршени железнички чвор и збуњени путници

На Прокопу, наследнику старе станице, ове јесени требало би да почне градња зграде, али тек пошто се на лето комплетира цела надземна плоча. – Топчидер је адреса за све оне који иду на Црногорско приморје, али већ неколико година путници муку муче да дођу до ње.
На Савском тргу уместо путника споменик Стефану Немањи (М. Спасојевић)

Последњи воз за Будимпешту са некадашње Главне железничке станице у Савском амфитеатру отишао је пре тачно три године. Када ће пут мађарске престонице први воз поново кренути са нове, недовршеног железничког чворишта у Прокопу, за сада се не зна јер радови на прузи ка северу и даље трају. Оквирно, то би требало да се деси почетком 2022. Оно што је јасно јесте да су и овог лета слуђени путници који морају у Топчидер да би сели на воз до Бара. Не смета њима сама станица чије кулисе украшене старом дворском чекаоницом и густим крошњама стварају утисак као да су се путници нашли на перонима станице из међуратног Београда. Не, онима који иду на Црногорско приморје искључиво смета неприступачност ове станице, њена лоша саобраћајна повезаност са остатком града. Али, путници из Топчидера чак би се могли сматрати и срећницима – они имају какву-такву станичну зграду. Они који крећу са Прокопа или долазе на њега немају ни добру везу јавним превозом до других делова града нити станично здање због чега је јасно зашто их иритира његов званични назив „Београд центар”.

Станица за путнике који иду на Приморје (Д. Жарковић)

Недовршена станица деценијама се најављује као градитељски понос модерног Београдског железничког чвора, у коме је, чини се, тренутно врло замршена ситуација. Нарочито од 1. јула 2018. када је закатанчена Главна која се није уклапала у концепт новог чвора, а ни у визију „Београда на води”.

Тог 30. јуна увече са старе станице, после непуне 134 године рада, отишао је последњи воз. Већ сутрадан станица „Београд центар” преузела је готово све поласке са дотадашње Главне. Али, откако је Прокоп и званично постао централно железничко престоничко чвориште па до данас – муке путника су исте. Осим лоше везе јавним градском превозом, лоше је и то што је на Прокопу, који је већ три године у функцији централне станице, много тога незавршено. Виђена главна железничка станица је и даље без главне станичне зграде, без дела приступних саобраћајница, са недовршени првим и другим колосеком и плочом.

Плоча би требало да буде готова у току августа (З. Анастасијевић)

Последња ставка, надземна плоча на којој ће нићи станична зграда и комерцијални објекти, од маја 2020. се комплетира и требало би да буде напокон завршена у току августа. А убрзо после тога план је да се коначно крене и у градњу станичне зграде што ће бити задатак партнера државе, компаније „Рејлвеј сити Београд” која је тај посао добила после јавног позива упућеног у току 2019. Како су пре неколико месеци из „Рејлвеј ситија” одговорили за наш лист, план је да се градња садржаја на плочи организује фазно – у првој фази која ће, како је тада најављено, почети у трећем кварталу 2021, зидаће се станична зграда и део паркинга, а онда ће се тек градити комерцијални објекти и вишеетажна гаража. План је да прва фаза буде завршена до краја 2022, а да комплекс у целости буде изграђен током 2024.

У овај посао држава је уложила земљиште и омогућила градњу на плочи, а приватни партнер добио је право да зида садржаје на плочи уз обавезу да прво буде подигнуто станично здање. За организације које се баве транспарентношћу и поштовањем закона ово партнерство је спорно, а за грађане из овог дела Београда још је спорније што постоји могућност да „Рејлвеј сити” зида и стамбене квадрате на падини уз саму станицу, али и то што прва линија метроа не обухвата Прокоп.

На брзој прузи возови већ касне

Да ће од јесени 2021. путници возом од Београда до Новог Сада стизати за четрдесетак минута, надлежни у држави су самоуверено најављивали у више наврата откако је почела обнова и модернизација пруге за велике брзине између ова два града. А онда, минуле јесени постало је јасно да се на овој прузи, чије деонице раде Кинези и Руси, пробијају рокови и да је циљни датум под упитником, односно да је много реалније да први воз на прузи до 200 километара на сат прође најраније у рано пролеће 2022.

Почетак радова на прузи Прокоп – Стара Пазова свечано је обележен у новембру 2017. и тада је као рок за завршетак најављено 36 месеци. Реконструкција и модернизација отворене пруге Стара Пазова – Нови Сад кренула је 16. марта 2018. и, како је раније навођено, рок за тај посао је 48 месеци. Зато није јасно зашто су надлежни тврдили без покрића да ће брза пруга до Новог Сада бити готова у току јесени 2021.

Будући изглед станичне зграде у Прокопу

ТПС Земун до краја године

За савремени Београдски железнички чвор, осим брзе пруге и сређених железничких станица, једнако је важна и савремена Техничко-путничка станица Земун. Њена модернизација кренула је у септембру 2019, а како наглашавају у „Србија возу”, спровођењем тог пројекта ово предузеће добиће савремено и модерно опремљен комплекс за одржавање возних средстава за железнички превоз путника. Да би овај комплекс то и постао, морају да се изграде колосеци, постројења, да се угради савремена опрема и инсталације.

– До сада су завршени архитектонско-грађевински радови на халама за одржавање путничких кола и за прање возних средстава, као и на објекту за пријем и отпрему возова. Окончани су и израда темеља на хали за нове електромоторне возове, постављање дела новопројектованих колосека, санација највећег дела постојећих колосека, као и радови на хидротехничким инсталацијама. Такође, окончана је набавка специјалне опреме за одржавање возних средстава – прецизирају у „Србија возу”.

У току је, како додају, припрема за уградњу инсталација и опреме у наведеним објектима и постављање унутрашњих инсталација, завршетак новопројектованих колосека и сигнално-сигурносних и телекомуникационих система.

Уговор за радове у ТПС Земун са конзорцијумом „Енергопројект нискоградња” – „Енергопројект опрема” – „Колас рејл” потписан је 4. јуна 2019. и вредан је 50.854.876 евра. Како је раније истакнуто, рок за завршетак модернизације ТПС Земун је 31. децембар 2021 (првобитни рок био је 11. новембар 2021, али је уз сагласност ЕБРД-а продужен због пандемије).

Модерни станични комплекс простираће се на укупно 35 хектара на земљишту између станица Земун и Земун-поље.

Тренутно се возна средства одржавају на неколико места на територији Београда (Земун, Топчидер и Макиш). Замишљен, али до сада тек делимично изграђен нови Београдски железнички чвор осим ТПС Земун треба да чине три теретне станице (Макиш, Земун-поље и Карабурма), путничке у Прокопу, Земуну, Новом Београду и Раковици, ТПС Кијево, ранжирна у Макишу и железничка обилазница око престонице.

Из Прокопа седамдесетак полазака

„Србија воз” из станице „Београд центар” тренутно има 68 полазака – 50 из система „БГ воз” и 20 полазака регио возова. Из Прокопа тренутно, када је реч о унутрашњем саобраћају, полазе возови ка Вршцу, Зворнику, Нишу, Пријепољу, док из Топчидера полазе међународни возови за Црну Гору, као и воз за Ниш.

Како су надлежни још пре неколико година указали, полазак композиција ка нашем југозападном суседу се организује из Топчидера јер Прокоп није предвиђен и пројектован за утовар аутомобила. Планским пројектом развоја Београдског чвора предвиђено је да се утовар и истовар аутомобила обавља у Земуну, по завршетку изградње ТПС Земун.

Када је реч о Прокопу, из ове станице се готово две и по године не организују поласци ка северу земље, управо због актуелне реконструкције пруге Београд – Нови Сад. А баш та линија била је једна од најисплативијих у путничком железничком саобраћају пре привременог укидања.

Коментари42
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Gagi, dipl. ing. saobraćaja
Tri godine kako je zatvorena Glavna železnička stanica, pa je od tada i Stari železnički most na »razpolaganju«, da ne kažem na »izvolite« nadležnima. A ti nadležni se do danas nisu »setili«, pre bih rekao nisu »znali« da Stari železnički most može vrlo lako da se rekonstruiše za dvosmerni saobraćaj lakih motornih vozila; automobili i kombi vozila i na taj način koliko-toliko rastereti most Gazela. Pored toga, na Starom železničkom mostu bi svoj prostor dobio i pešačko-biciklistički saobraćaj.
Miloš Vučković
Nas nekoliko koji već godinama pratimo gradnju u Beogradu nismo mogli više da gledamo sa strane pa smo osnovali udruženje Po meri metro kako bi pokušali da utičemo na to da se promeni prva linija metroa tako da se usvoji već predviđena varijanta trase iz plana generalne regulacije šinskih sistemapreko Kliničkog centra Srbije i glavne železničke stanice Prokop. Takođe, predlažemo i da se napravi krak prve linije metroa tako da pokrije Cerak, Vidikovac i Petlovo brdo.
Srba
Prokop je napravljen bas gde treba, po uzoru na Central Station u Njujorku. Ipak je Branko Pesic bio malo pametniji od svih ovih pametnjakovica sto kritikuju poziciju prokopa.
Srba
[email protected]"i osim stanicne zgrade vozove niti vidis niti cujes" Hvala sto ste potvrdili ono sto sam napisao.
Srba
[email protected] pored klinickog centra I porodilista!Jeste li vi nekada bili u Beogradu?
Прикажи још одговора
Ana
Zar neko ide u Crnu Goru na more?
Miroslav
Komentar od ,,BALKANSKOM c ,,jedini je pogodio u metu , nerazumni su ostali komentari , 880.000 M2 GRADJEVINSKOG ZEMLJISTA UGLAVNOG DRUSTVENOG SRPSKOG ode u nepovrat ,steta o kojo Vi pisete nekom nije apsolutno bitna .

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.