Понедељак, 18.10.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
ВЕК ЗЕНИТИЗМА

Исправљена неправда према Љубомиру Мицићу

Обележено пола века од смрти оснивача и покретача часописа „Зенит” и зенитизма, јединог аутентичног покрета српске авангарде
Изглед обновљеног Мицићевог гроба (Фото Инфоцентар ЈКП „Погребне услуге”), Љубомир Мицић у Паризу 1932. (Фото Википедија)

Tачно пола века од смрти Љубомира Мицића, 14. јуна 2021, на недавно обновљеном гробу на Новом гробљу, одржан је помен покојном Мицићу и његовој Анушки, супрузи, верном пратиоцу и приљежном сараднику, која је преминула у марту 1961. Тим чином заокружена је прича о обнови њиховог гроба, завршеној управо ове 2021. године великих годишњица српске авангарде: 100 година од покретања часописа „Зенит” фебруара 1921. и покрета зенитизма, и пола века од Мицићеве смрти. „Зенит” је, испоставило се из данашње перспективе, најзначајније гласило наше авангарде а зенитизам је једини аутентични покрет српске авангарде.

Комеморација на управо обновљеном гробном споменику Љубомира и Анушке Мицић на Новом гробљу у Београду (парцела 66, гробница 512) одржана је 24. фебруара ове године. Тада је симболичним чином постављања крста званично завршена обнова споменика, уз присуство медија, пријатеља, културних посленика. Одбор за обележавање велике годишњице српске авангарде је радио у саставу: Бранислав Скробоња (Мицићев пријатељ, преминуо 2020), Предраг Тодоровић (Институт за књижевност и уметност; председавајући oдбора) и Зоран Стефановић (Пројекат Растко и Удружење драмских писаца Србије). Пола века од Мицићеве смрти покренута је иницијатива да се заштити од пропадања његов гроб који се налази на београдском Новом гробљу. Како деценијама није било плаћано за одржавање гробног места, претила је опасност од ископавања њихових земних остатака, а гроб је већ био у лошем стању.

Тим поводом обратили смо се разним државним институцијама, као што су Министарство културе и информисања, Град Београд, Секретаријат за културу Града Београда, Градски завод за заштиту споменика, ЈКП „Погребне услуге”, Управа Новог гробља. Обнова гроба завршена је захваљујући потпори Института за књижевност и уметност, свесрдној и изузетно ефикасној помоћи Оливере Вучковић, директорке Завода за заштиту споменика града Београда, и  Драгана Балтовског, директора ЈКП „Погребне услуге”. Ово је један од најлепших поклона који су Анушка и Љубомир могли да добију у години јубилеја!

Ове године обележавамо један век „Зенита” и зенитизма, век српског дадаизма, пола века од Мицићеве смрти, 60 година од смрти Анушке Мицић, као и 120 година од њеног и рођења Драгана Алексића. Аутор овог текста завршава рад на монографији „Зенитодадаизам у српској књижевности”, уз коју ће ићи и репринт четири српске дадаистичке ревије: Да-да-Танк, Дада џез, Дада-Јок и Зенит-Експрес Дада-Јок 2. Тиме се, надамо се, на достојан начин одужујемо свим овим нашим авангардним уметницима, који су уписали име српске авангарде на светској мапи тог непоновљивог, инвентивног и револуционарно-радикалног покрета – званог  авангарда.

Чином обнове гроба и регулисања заосталих дуговања за гробно место, отклоњена је опасност да се ни Мицићима, као што је то случај са бројним нашим уметницима, научницима, културним посленицима, не зна за траг. Такође, овим чином исправљена је велика неправда према овом човеку. Неправда му је чињена како за живота, тако и после смрти. Чињеница да су га сахранила двојица младића, који му нису били никакав род, Бранислав Скробоња и Миломир Њежић, о свом трошку, да су њих двојица и подигли надгробни споменик какав видимо на фотографијама, а да држава тад прстом није мрднула, довољно је речита. Напротив, држава, и као краљевина, и као комунистичка творевина, чинила је све да му отежа живот. Он, несавитљив и неподмитљив, иако је лежао на правом богатству, на највећој приватној колекцији авангардног сликарства у нас, бројним оригиналима часописа и књига, са аутограмима, писмима највећих светских уметника, ништа од тога није желео да прода за живота. Све ће, или бар оно што је преостало од тренутка његове смрти па до пописа 1980, готово деценију касније, завршити у Народној библиотеци и Народном музеју. Ради се о милионским доларским вредностима.

Мицић умире од упале плућа, промрзао јер је покисао, идући управо на Анушкин гроб пешке, као што је то радио свакодневно, од њене смрти. Како није имао ни социјално осигурање, нити икакав документ, није био члан ниједног уметничког удружења, ниједна болница није хтела да га прими у том тзв. социјализму! А да није било Њежића, који уз помоћ милиције и комшија проваљује насилно у стан, будући да се Мицић није одазивао, нашавши га у несвести на поду, поред упаљеног и ужареног решоа, који би ускоро запалио и Мицића, и стан и све у њему, ништа од онога што је у Народној библиотеци и Народном музеју не би ни постојало!

Држава која прстом није мрднула да му живом помогне, наследила је све. Пошто га болнице нису хтеле, нађено је соломонско решење и Мицић је завршио у старачком дому у Качареву, поред Панчева, где умире у најгорим, за човека недостојним условима. И да га, поново, Скробоња и Њежић нису потражили, и преузели његово тело, био би сахрањен незнано куд! Скрајнут за живота, скрајнут после смрти, тек данас се земаљска правда према њему чини, одужује му се мали део дуга који му сви дугујемо.

Виши научни сарадник, Институт за књижевност и уметност у Београду

Коментари14
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

За дежурног "Косопта" - Војин
Хрватска историографија је засићена погрешним тумачењем (читањем) историјских извора, па ју је лако оспорити. Хрватске историјске књиге писане произвољно и ова одредница је довољна да објасни прилике ове науке у Хрватској како каже угледног хрватског историчарка проф. др. Наде Клаић. Проф. др Н. Клаић схвата да су нека документа о хрватс. прошлости чисти Ватикански фалсификати..!
Boža
Još jednom za gdina Kosvorta. Tesla je uspeo da spase živu glavu odlaskom u SAD ali njegova familija nije. Setite se i Save Šumanovića i mnogih drugih.
Boža
Gdine Kosfort, rođeni su u AustroUgarskoj monarhiji a Srbi su po nacionalnosti. Po vašoj (hrvatskoj) logici, car Konstanti je bio Srbin.
Filip Cosopt
Bilo bi lijepo da je u tekstu navedeno da pokret Zenitizam i časopis Zenit imaju svoje početke u Zagrebu. Jedan osvrt na zabrane njegovog rada u Kraljevini i na njegov život u Parizu. Micić, Milanković i Tesla, rođeni svi u Hrvatskoj. Da su se rodili u Srbiji ne bi postigli sve što su postigli i po čemu ih pamti cijeli svijet, ne samo mi.
Milan
Da je Tesla ostao u Hrvatskoj zavrsio bi ko i clanovi njegove familije, bio bi zaklan od ustasa.
Srba
Ban Jelacic je Srbin. Rodio se u Petrovaradinu.
Прикажи још одговора
Stevo
Ima mnogo ozbiljnija tema koja zavređuje veću pažnju. 100 godina srbskog prorokovanja o propasti Evrope! Micićev doprinos je kolosalan tvrdeći da je "spas Evrope u balkanskom varvarstvu!" Od tog vremena do Bokana, Ćirjaka &co.. slušamo o kraju Evrope, koji će nesumnjivo doći, kao što će svemu doći kraj, pa i nama, kao što je Platon mislio pre 2400 g! Ovakvim temama niko se u svetu ne bavi osim balkanskih pametnjakovića!

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.