Четвртак, 23.09.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

„Руска смрт” на српски начин

Београдски Атеље 212 са великим успехом гостовао на међународном позоришном фестивалу Николаја Кољаде у Јекатеринбургу
Сцена из представе (Фото: Кољада театар)

Од нашег специјалног извештача

Јекатеринбург – Бојим се. Нађа, толико се плашим да ноћу не могу да заспим. Овде, сваки пут када изађеш из куће, то је права одисеја, не знаш хоћеш ли се вратити... Ваља, комплексна јунакиња глумице Исидоре Минић, коју тумачи у представи „Руска смрт” Ирине Васковске, у преводу Новице Антића и у режији Андрее Аде Лазић, овако се поверавала својој партнерки Нађи, коју игра Милица Михајловић на српском језику у Кољада театру у далеком Јекатеринбургу. „И ја се плашим, Ваља, и скоро да не спавам, али где да одемо? У Венецији ти се није допало. Не кукај, већ ћемо нешто смислити...”, храбрила је Нађа. Улогу Алексеја тумачио је Небојша Илић.

Упркос пандемији и новим епидемиjским околностима позоришни маг Николај Кољада уприличио је свој театарски скуп подно Урала. Актуелни, 14. по реду међународни позоришни фестивал „Кољада плејс”, заснован на драмама уралских драмских аутора, окупља од 20. до 30. јуна у Јекатеринбургу бројну театарску породицу. Његова круна је престижна награда „Евроазија” за најбољи савремени драмски текст написан на руском језику. У програму који обухвата преко 30 представа, своје репрезентативно место добио је и београдски Атеље 212, који је прексиноћ гостовао са својом представом „Руска смрт”, рађеном у копродукцији са Театром „Вук”. Куриозитет је већи ако се зна да је праизведба драме „Руска смрт” 2014. године била управо у Кољада театру у Јекатеринбургу. А да је београдска представа наишла на одличан пријем код руске публике – уверили смо се на лицу места, у самом здању Кољада театра на Лењиновом проспекту у Јекатеринбургу.

– Велику радост приуштило нам је угледно београдско позориште Атеље 212, које је прешло на хиљаде километара да би допутовало на нашу театарску светковину и показало како српски уметници читају савремене руске ауторе. Овај сусрет уједно потврђује колико су српско-руске везе снажне, да смо један народ – рекао је неуморни Николај Кољада, обраћајући се публици уочи почетка представе „Руска смрт”. Како су српски уметници прочитали ово дело, најбоље је показала публика, наградивши их дугим аплаузом, белим ружама и руским: харашо!

– Увек када долазе српски глумци на овај фестивал, осетимо посебно задовољство. Београдски глумци на другачији начин тумаче наше приче и јунаке, што је показала и вечерашња представа. Лепо је видети како нас ваши уметници гледају, да се одмеримо и премеримо – каже Станислава Разумовска, писац и преводилац.

У пропалој викендици на периферији града две сестре, Ваља и Нађа, живе своју „руску смрт”, заглављене између прошлости и магловите будућности. У њиховој кући се, сплетом околности, појављује Алексеј...

– Познато нам је како се руска реалност представља у руском театру, управо смо имали ретку прилику да проверимо како нас виде српски уметници. Ова представа заправо прати нит о женској усамљености, говори о људима који игноришу реалност јер им је лакше да живе у својој машти. Уплашени су од стварности, а ви сте своје јунаке тумачили надахнуто и лако – приметила је Јелена Соловјева, позоришна критичарка на округлом столу уприличеном непосредно после представе „Руска смрт”, док је њеног колегу Алексеја Кокина српска представа асоцирала на младог Чехова, подсетивши на познату руску изреку: „Ко прави слатко у Русији, тај зна да нема излаза.”

– Ово је глумачка представа која нам је показала радост игре. Уједно је дочарала неспособност људи да живе у реалном свету. Сви би пре да живе у машти него да граде односе, јер то је посао, а руски човек не би да ради, него да живи у илузији – приметила је критичарка Елена Иљина, сложивши се са својим колегама да су им српски глумци приредили леп позоришни спектакл.

Играти руски комад пред руским колегама и тамошњом публиком било је додатно узбуђење за Исидору Минић, Милицу Михајловић и Небојшу Илића.

– Сигурно да је постојала доза узбуђења и одговорности да све ово успе. Суочити се и са титловима, да људи прате и превод и вас додатни је напор. Оно што је евидентно јесте да смо лепо дочекани. Сусрет са Кољадом посебно је занимљив, упознати такву светску личност и играти у његовом позоришту. А сам Јекатеринбург је прича за себе, сви знамо ко су Руси и колико држе до своје духовне хране, али спознаја да у овом граду, који има мање становника него Београд, имају преко 40 позоришта која активно раде за мене је фасцинантно. Жао ми је што није тако и код нас – каже Исидора Минић. Са друге стране Небојша Илић је приметио:

– Позориште је жива реч, и када је потребан посредник између нас и публике, као што је превод текста, што је нормално када идемо на инострана гостовања, то ствара додатно оптерећење. Друго додатно оптерећење у овом случају је то што смо играли дело ауторке са Урала. Ирина Васковска пише о њиховим недоумицама, међутим, овога пута имали смо мање страха због тога јер су њене теме такође и наше, односно универзалне.

Милица Михајловић није крила радост због овог гостовања, али и сусрета са Николајем Кољадом, чијем раду се, како каже, диви годинама уназад.

– Русија ја планета за себе, сваки укус, сваки детаљ је особен. И све је огромно. Радујем се што смо играли у Кољадином позоришту, посебно јер је он за мене један од најзначајнијих аутора данашњице. Лепо је видети како тај човек овде живи, како води то своје позориште, тако што промовише младе писце из уралског поднебља. Импонује ми то! – подвлачи Милица Михајловић.

Коментари1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.