Среда, 18.05.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Прослава 500. годишњице Косовског боја на Видовдан 1889.

​Споменик косовским јунацима дело је вајара Ђорђа Јовановића

Видовдан, народни, верски у неким тренуцима историје и државни празник српског народа и његове државе. У неким крајевима девојке су се на овај дан умивале водом од траве видовчице, у неким износиле сву девојачку спрему да се види, а на Косову и Метохији народ је веровао да на Видовдан у глуво доба ноћи све воде на Косову потекну црвене као крв.

У политичком и духовном животу Срба овај празник везан је за Косовски бој и „симболизује читаву српску историју, историју народног пораза, али и његовог уздигнућа, историју његовог страдања, патњи и мука, али исто тако и историју његове духовне и моралне снаге и величине, као и веру и наду у боље дане”. Он је посебан значај добио у време стварања нове српске државе, а као званичан државни празник уведен је на 500. годишњицу Косовског боја 1889. године и обележаван као спомен-дан палима у борбама за отаџбину.

Према тој одлуци, видовданским поменом обухватају се сви који су главе своје дали за веру и отаџбину. Све то спојено је с култом Лазара Хребељановића, коме је његов син деспот Стефан 1403/4. подигао мраморни стуб на месту погибије с натписом на коме је, између осталог, стајало „пао за српску земљу”. Четиристо година касније Осман-ефендија оптуживао је Карађорђеве устанике 1806. да у рукама стално носе књиге кнеза Лазара и да је „он велики подстрекач буне у њиховом разуму”.

Две велике годишњице обележавања Косовског боја, на Видовдан 1889. и Видовдан 1989, имале су свесрпски карактер и остале су забележене у историји. Последња под Милошевићем узима се као најава рата осталим народима, што историјски није тачно, али политички ратним пропагандистима јесте било корисно.

„Петстотинити Видовдан” обележен је у Крушевцу 15. по старом, односно 28. јуна по новом календару. Крушевац, који је тада бројао око 6.000 становника и био два пута малобројнији од Лесковца и три пута од Ниша, изабран је као Лазарева престоница, одакле је кнез Лазар, „последњи владар средњoвековне Србије који никада није признао власт неверника”, пошао у сурет турској најезди.

Одлука владе

Обележавању је претходила образложена одлука владе Саве Грујића, који је од намесништва у априлу затражио одобрење:

да се 15. јуна ове године учини у целој земљи свечан спомен кнезу Лазару и погинулим јунацима за веру и отаџбину на Косову

да се тог дана у Крушевцу положи темељ споменику погинулим јунацима на Косову као видљив знак љубави и захвалности њихова потомства. Овај споменик да се подигне о народном трошку, путем добровољних прилога

да се о државном трошку штампа „Косовска споменица”, у коју ће се прибрати све народне песме о боју на Косову с илустрацијама косовских јунака и догађаја

да се установи орден кнеза Лазара који ће бити само једног реда и који ће моћи носити само српски владаоци и њихови пунолетни престолонаследници

да се у свези с овом косовском прославом, 20. јуна ове године, Његово величанство краљ Александар Први (Обреновић) миропомаже у манастиру Жичи

За извршење ове одлуке да се под председништвом министра просвете и црквених послова одреди нарочити одбор који ће се старати да се према овој одлуци косовска прослава што достојније изврши. Пошто је добијено одобрење од намесника, влада је саставила одбор од 15 чланова који ће се под председништвом министра просвете и црквених послова старати „да се и поменута одлука у свему достојно изведе”.

Ред светковине косовске 500. годишњице

Службене новине најавиле су да светковини у Крушевцу присуствује краљ, краљевски намесници, чланови владе, архијереји, председник државног савета, председник или потпредседник последње Велике народне скупштине, председник Касационог суда, настојатељи свих задужбина кнеза Лазара, царице Милице и деспота Стефана, депутације свих пукова свих родова војске, окружна изасланства у која долазе председници општина из сваког среза, изасланства певачких дружина и главни приређивачки одбор.

По подне 14. јуна треба да су у Крушевцу сви који имају суделовати у светковини. Истог дана у 7.30 почеће у Лазаревој цркви у Крушевцу и по свим црквама и манастирима у земљи свечана вечерња „с бденијем по србљаку”. Ово бденије огласиће звона по целој земљи. Бденију у Лазаревој цркви присуствоваће краљевски намесници, чланови владе и сва лица споменута у тачки 1. На бденије као сутрадан на литургију долази се у црнини или са знацима жалости.

Од шест часова увече 14. јуна да поноћи 15. јуна неће бити у целој земљи свирке и весеља.

У зору 15. јуна свуда где има топова по 21 пуцањ оглашава светковину.

У девет часова по свим црквама и манастирима почиње свечана литургија (по србљаку). Литургији у Крушевцу присуствује краљ и остали из тачке 1. За време литургије биће упарађена војска.

По свим црквама и манастирима говориће се на литургији сходна беседа. После литургије и беседе одржаће се парастос погинулима на Косову. Свуда где је могућно „Вјечнаја памјат” пропраћа се плотуном из топова и пушака.

У пет часова по подне полаже се темељ споменику косовским јунацима. Полагање темеља извршиће краљ у присуству намесника, чланова владе, лица из тачке 1 и упарађене војске. Председник Министарског савета отвара ову свечаност кратким говором и читањем записа на пергаменту. Запис, потписан од краља, намесника, чланова владе и председника крушевачке општине, узидаће се у камен темељац. С овим записом узидаће се „Косовска споменица” и по један новац од садашњих српских металних новаца.

Полагање темеља пропраћа се 21 пуцњем из топова, кад краљ удари чекићем у темељац.

Говори беседу један члан главног приређивачког одбора.

Посебна напомена: на путу из Крушевца у Жичу краљ ће свратити у Љубостињу, где ће учинити нарочити помен на гробу царице Милице.

Краљ Милан је на позивницу председника Министарског савета за косовску прославу и краљево миропомазање одговорио да „сажаљева што не може доћи зато што се по повратку са свог пута на исток бави у Цариграду”. Први намесник Јован Ристић због болести, такође, није присуствовао светковини.

*историчар

 

У Лазаревој престоници

У пратњи намесника и чланова владе на челу с председником Савом Грујићем краљ је пристигао у Крушевац уз успутна задржавања и дочекан од месног становништва у пола шест у Крушевцу. Краљ је најпре отишао у цркву дочекан од митрополита и других црквених великодостојника, а одатле пешице отишао у зграду гимназије, где му је спремљен стан.

Крушевац је до шест увече био украшен тробојкама, а од шест сати су замењене црним заставама.

На сам Видовдан 1889. после службе у цркви око које се слило око 5.000 људи одржан је помен косовским јунацима у црквеној порти у нарочито саграђеном и црнином украшеном павиљону. После помена освећена је нова и богато украшена застава певачког друштва Обилић, коју је друштву даровао краљ. Затим су испред краља продефиловали у бојном поретку сви присутни родови војске.

У 17 часова краљ се са свитом у присуству многобројног народа упутио на место где ће бити подигнут споменик. Ту је председник владе одржао кратку беседу и прочитао споменицу која је стављена у темељ споменику. Потом је краљ златним чекићем ударио три пута у камен темељац уз громке и бурне усклике: „Живео!” После тога беседио је Јован Драгашевић, пуковник и краљев учитељ српског језика и географије, а после њега и Стојан Бошковић, државни саветник. Краљ је уписао прилог за подизање споменика од 2.500 динара. Две девојке продавале су цвеће с Косова поља с црном врпцом и натписом Спомен са Косова. Венце су на споменик полагале разне делегације. Посебну пажњу изазвао је споменик чешке омладине.

Сутрадан је обављено свечано полагање камена темељца новој државној барутани на имању Ђ. Симића, на Расини, по сата од Крушевца, које је држава откупила, темељ војној снази и спреми домовине. Барутана је рађена по плану инжењера Тодора Селесковића, који је за ту прилику посебно урадио у простору цео план да се јасно виде све грађевине. Са чекићем посебно израђеним, са стакленим и металним цилиндром од једног српског топа и металном плочом стављен запис у камен темељац.

По сачињеном предрачуну ова ће фабрика државу стати 500.000 дуката у свему са оним многим и скупоценим машинама које ће се за ову фабрику набавити.

После свечаности краљ се вратио у Крушевац и присуствовао јавном упису средстава за споменик за који је било прикупљено преко 9.500 динара. Сутрадан је краљ отпутовао за Љубостињу и Трстеник. Одатле је отишао у Краљево и Жичу, где је извршен чин миропомазања.

 

Вез краљице Наталије

Њено величанство краљица Наталија поклонила је за видовданску прославу крушевачкој цркви један бео свилени застирач, који је она сама својом руком извезла. Краљ Александар је манастиру Љубостињи, задужбини царице Милице, поклонио је златан крст. Поред тога краљ Александар је наручио код београдског златара два друга златна крста, који су били изложени неколико дана у Паризу ради своје уметничке израде, те је један од тих крстова даривао цркви у Жичи, кад је миропомазан, а други је послао цркви Раваници у Срему, где почивају кости Светог кнеза Лазара и где је, упркос забрани власти, одржана масовна прослава 500. годишњице.

Коментари3
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

mihail
Ne znam sta znaci proslava Kosovskog boja , ali znam da taj datum srpska nacija MORA da obiljezava .Na taj dan na tom mestu bi trebalo da se dele; brosure ,antikviteti, delovi nosnje slike itd, iz te bitke i nase iistorije koju su pisali srpski istoricari a ne austrougarski idr.
Ташко Васиљев
Био сам на прослави 600-годишњице Косовског Боја 1989. и поносан сам што сам био присутан тамо. Народ из тога краја (сада можда већ расељен) ме је дочекао као свог.
Mince Krstic
Clanak je divan , ali molio bih urednistvo da objavi istorijski clanak o proslvi 500 g Vidovdana u Vrdniku gde se okupilo preko 10 000 ljudi iz svih krajeva Austrogarske i posto je bila zabranjena litija kosovskim junacima , narod je klekao na koena i sa svestenstvom otpevao pesmu u slavu palim junacima na Kosovu. U policiskom izvestaju je navedeno da je to bio najveci hor pod vedrim nebom koji je ikada vidjen!!

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.