Недеља, 29.05.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Повратак Турске на Кавказ

Уколико Турска отвори војну базу у Азербејџану Русија ће морати том проблему да посвети „специјалну пажњу” и преиспита своје односе с Бакуом и Анкаром
Председници Реџеп Тајип Ердоган и Илхам Алијев на паради у Бакуу (EPA-EFE/Roman Ismayilov)

Давнашња жеља Анкаре почела је да се остварује: Турска је све присутнија на Кавказу, поготово после прошлогодишњег сукоба Азербејџана и Јерменије око спорне провинције Нагорно-Карабах. То већ изазива забринутост у свету, пре свега у Москви, поготово што Анкара, како сазнају локални медији, планира да успостави војну базу у Азербејџану.

„Турска је данас свим средствима уз Азербејџан, нека цео свет зна да ћемо сутра стати иза њега ако буде угрожен”, изјавио је председник Реџеп Тајип Ердоган после недавне посете Шуши, историјском граду у Нагорно-Карабаху.

То место ће идуће године, како је најавио, бити проглашено за „културну престоницу турског света”.

Директор Одбрамбене индустрије Турске Исмаил Демир потврдио је да Анкара и Баку сада раде на неколико пројеката како би унапредили војну сарадњу и заједничку производњу за потребе армија две земље. „Ми више не желимо да расипамо снаге”, објаснио је.

Турска има посебне односе с Бакуом, са чијим житељима дели заједничку историју, културно наслеђе и језик.

„Ми смо исти народ (Турци и Азери), који живи у две државе”, често истичу у Анкари, која од распада Совјетског Савеза покушава да пусти што дубље корене у бившим совјетским републикама на Кавказу и у централној Азији, где су муслимани претежно становништво. Али, то не иде тако лако као што се у почетку наивно веровало: новостворене државе не могу после седамдесет година заједничког живота у СССР тако лако да прекину све везе с Москвом, поготово што у њима и даље живе многи Руси.

У прошлогодишњим сукобима Азербејџана и Јерменије око спорне провинције Нагорно-Карабах Анкара је од првог часа несебично стала иза Бакуа: поред савременог наоружања, Азерима су помогли и добровољци из Сирије и Либије.

„Никад нећемо заборавити помоћ коју нам је Турска пружила током наше борбе за ослобађање земље (Нагорно-Карабаха)”, изјавио је председник Азербејџана Илхам Алијев.

Турска негира да је директно учествовала у оружаним сукобима, али наглашава да ће увек подржати Баку „свим расположивим средствима”.

Анкара сада планира, како се незванично сазнаје, да подигне војну базу у Азербејџану, што већ изазива подозрење у Москви.

„Постављање војних инсталација неке од земаља НАТО-а на руским границама је разлог за ’посебну пажњу’ и предузимање неопходних корака како бисмо очували своју безбедност, изјавио је тим поводом представник Кремља за медије Дмитриј Песков, преноси истанбулски медији.

Министар спољних послова Сергеј Лавров био је дипломатски уздржан: „Ја не желим да коментаришем незваничне информације”, пренели су медији у Анкари.

Познаваоци прилика на Кавказу не искључују могућност да је то заправо увод да Азербејџан, уз подршку Анкаре, ускоро покуша да постане члан НАТО-а.

Русија је, кроз Уговор о колективној безбедности (ОДКБ), у војном савезу с Јерменијом, на чијој територији има базу, али је досад водила рачуна да не поремети однос снага у немирном региону. Поред Сирије и Либије, то је сада трећи фронт на којем су се у последње време на супротним барикада нашли председници Владимир Путин и Ердоган, али су досад успевали да избегну директан судар.

Ердоган ни раније није крио амбиције према бившим совјетским републикама, поготово што се на тим просторима налазе огромне резерве нафте у којој Анкара иначе оскудева. Он сада преко Бакуа покушава да отвори коридор и ка другим муслиманским републикама на Кавказу и централној Азији.

Председници Путин и Ердоган крајем ове седмице разговарали су телефоном о ситуацији у Нагорно-Карабаху, али појединости нису саопштене.

Уколико се Баку договори с Анкаром да отвори базу на Кавказу Москва ће без сумње морати да преиспита своје односе и с Алијевом и с Ердоганом. То ће бити велики изазов за њену безбедност, јер Турска је једна од водећих чланица НАТО-а. Питање је како ће у том случају реаговати и Вашингтон и Париз, који су раније отворено критиковали Анкару због уплитања у разграничење Азербејџана и Јерменије, као и због мешања у унутрашње послове Сирије и Либије.

Коментари12
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Zorica Avramovic
Како другачије протумачити Бајденове речи о Турској и САД, које иду ка новом раздољбу? Турска би и јаре, и паре. Е, па, неће моћи! С једне стране Ердоган вуче Турску у прошли век, одузимајући људске слободе, хапсећи неистомишљенике, а с друге се улагује САД, верујући да у том "савезу" може да омасти брке при покушају уништавања православних хришћана. Грчка нека се замисли. Ми се не заваравамо...
Car sloba
Ipak je velika Srbija za ceo svet daleko veća opasnost nego velika, sve veća turska. Jel to normalno? Nije, ali angloamerikanci su tokom istorije uvek jako podržavali tursku i sve što je protiv Rusije.
Zana Malkoc
Turska ima pravo da brani svoju bracu u Nagorno Karabahu koju su do skoro mucili Jermeni. Ta provincija pripada Bakuu kao sto je pripadala do raspada SSSR pocetkom 90-tih godina. Uz pomoc Turske ta greska je sada ispravljena.
slavkoD
Turska ima 85 miliona stanovnika,plus zemlje koje su u njenoj orbiti.Sve do Kine. Negde oko 100 miliona stanovnika.RF i Kina cemorati da se naviknu na tu realnost.
Andrej Novakov
Pitam se dokle ce Vladimir Putin da pregovara sa Erdoganom. Ambicije Ankare su, kako se to cesto nezvanicno kaze, ,,zelena transverzala,, od Kineskog zida sve do Jadrana odnosno od Sindjanga do Sandzaka, Kosova, Bosne.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.