Петак, 22.10.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Незаборавно финале Купа 26. маја 1957. године

Фотодокументација ФК Партизан/partizan.rs

Једно од најузбудљивијих и најбољих финала некадашње Југославије неоспорно је било финале Купа одиграно 26. маја 1957. године на Стадиону ЈНА (данашњем стадиону ФК Партизан), између домаћина ФК Партизан и ФК Раднички, као госта, који се памти по изванредној игри Радничког у првом полувремену, па је резултат од 3:0 за Раднички (головима Белина из Партизана – аутогол, Петаковића и „Шиптара” Прљинчевића) наговештавао сигурну победу госта.

Да је фудбал најлепша и најузбудљивија игра показало је друго полувреме, када је један од најбољих бивше Југославије, чувени Штеф, Стјепан Бобек показао сав свој таленат, мајсторство и лепоту ове игре, незаборавним дриблинзима, „роловима”, игру петом, тако да је, уз незаборавну „плаву чигру” Милоша Милутиновића, брзоногог Бранка Зебеца и друге играче, резултат на крају био 5:3 за Партизан.

Препун Стадион ЈНА, ватрени навијачи оба тима уживали су у игри, резултатским преокретима, мајсторијама појединих играча Радничког и Партизана.

Остаје незаборавно и финале Купа Партизан – Дннамо (Загреб) 5:5 (0:3), кад је после вођства Динама од 3:0, Партизан изједначио на 3:3, а након продужетака, после крајњег резултата од 5:5, свој велики таленат и мајсторство показао је голман Динама Мајеровић, који је током утакмице и приликом извођења пенала одбранио чак три пенала Стјепану Бобеку, тако да је омогућио да Динамо тада освоји Куп.

Ово финале, због преокрета, сматра се једним од најбољих у историји досад одиграних финала Купа.

Арх. Риста Анђелополић,
Ваљево

Коментари4
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

miroslav
Odakle je taj Radnicki.. ili vi samo Beograd smatrate za Srbijom
Stanislav St.
Vremena kada se sa radošću i bezbedno, sa decom, išlo na utakmice. Danas je to postao zverinjak u kome se pojedine grupe moraju držati u kavezima.
Саша Микић
Тада су се људи бавили спортом, а данас се спорт бави људима. Све је везано за паре, па модерни спортисти више личе на гладијаторе. Што се тиче навијања, тада су навијачи седели један поред другог и препуцавали се речима. Данас се препуцавају мецима и не дај Боже да се сретну у пролазу, а камо ли да седе један поред другог.
Тики
Ристо Браво! Остаће ми у сећању трајно, исказ чувеног ваљевског професора Драгана Мијановића, који је мојој генерацији дао на матури. Наиме, у Београду је било финале купа можда ово 1957. Он је са женом Мицом пошао колима. Жена је отишла да купује разне ствари а он на утакмицу. После утакмице, са навијачима сео на воз и дошао у Ваљево. Кључ од куће код жене. Брзо код Милована Дудића... заједно у Београд. Жена седи недалеко од кола у шоку. Те после неколико година признао јој шта се догодило.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.