Недеља, 19.09.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
ИНТЕРВЈУ: ДЕЈАН ПАПИЋ, издавач и председник Удружења издавача и књижара Србије

Термин Сајма књига не одговара ни издавачима ни посетиоцима

Посета ће свакако бити знатно мања, а сви трошкови наступа за издаваче остаће исти, што значи и неминовни финансијски губитак који многи неће моћи да поднесу
Дејан Папић (Фото: Лагуна)

Сајам књига је заказан за 11. септембар, месец и по дана пре уобичајеног термина. Јасно нам је да је ово изнуђен потез организатора у страху од октобарског потенцијалног новог таласа епидемије, каже у разговору за „Политику” Дејан Папић, власник издавачке куће „Лагуна” и књижарског ланца „Делфи” и челник Удружења издавача и књижара Србије, непосредно после организовања манифестације „Ноћ књиге”.

Добра је, дакле, вест да ће Сајам књига бити одржан, каже Папић, али и додаје да нови термин у сваком другом смислу нажалост не одговара ни издавачима, ни посетиоцима.

– Неки ће тада бити на летовању, други ће бити заокупљени почетком школске године. У исто време одржава се Сајам књига у Бањалуци, посетиоци из других градова можда неће бити спремни за пут у Београд као што би били у октобру, а ни издавачи неће стићи да припреме много наслова који су планирани за крај октобра. Дакле, посета ће свакако бити знатно мања, а сви трошкови наступа за издаваче остаће исти као и раније. То значи и неминовни финансијски губитак који многи издавачи неће моћи да поднесу – објашњава Папић.

Какав је став Удружења издавача и књижара Србије (УИКС) у таквој ситуацији?

Неки су већ сада најавили одустајање. Са Сајма су нам рекли да нам не могу изаћи у сусрет и спустити цене закупа. То значи да нама као удружењу преостају две опције – или да бојкотујемо овакав сајам или да оставимо сваком члану понаособ да одлучи шта му је чинити. УИКС сматра да је Београдски сајам књига веома важна манифестација и да се традиција мора одржати, тако да удружење неће колективно бојкотовати сајам, али исто тако не можемо ни натерати издаваче да наступе уколико сматрају да су им ови услови неиздрживи.

Својевремено сте се успротивили када су Удружење професионалних издавача Србије (УПИС) и Службени гласник рекли да се Сајам књига претворио у вашар. Зар не може да се нађе неко средње решење?

Сајам увек може да буде бољи, као и све друго у животу. Ипак, овај и овакав сајам један је од највећих у Европи, наши гости из иностранства му се диве и треба бити опрезан када се говори о некаквим тектонским променама. Али заправо – шта би то тачно требало мењати? Можда, за почетак, рецимо извештавање са Сајма књига? Искрено, није ми баш најјаснији феномен заслепљености новинара једносатним потписивањем неке блогерке о којем се потом прича, данима, месецима и годинама, а да се у исто време не испрате веома занимљива дружења са читаоцима Драгослава Михајловића, Љубивоја Ршумовића, Басаре, Великића и других. Тема би могла и требало да буде гостовање Дејвида Вана или Етгара Керета, објављивање стотина награђених књига. Ипак, уместо да се промовише у медијима, све то добија маргинални простор и ствара се погрешна слика којом се онда наслађују злобници који ни не долазе на сајам. За праве љубитеље добре књиге Сајам књига је и даље место где ће свакако наћи одговарајуће наслове и где ће пре свега добре књиге увек бити најистакнутије. Бар када је реч о „Лагуни”.

Пандемија је прошле године изродила манифестацију „Књига на тргу”, коју организује УПИС, а на којој сте одбили да учествујете, па је тако то постао фестивал за издаваче који немају књижаре. Зар не би било боље да се сви удружите у борби за књигу колико год да се ваши приступи њој разликују?

Удружење издавача и књижара Србије (УИКС), чији сам председник, репрезентативно је струковно удружење које окупља више од 120 издавача и књижара, великих и малих, државних и приватних. Настало је много пре поменутог УПИС-а који има петнаестак чланова. Овај мањи број издавача добродошао је да нам се прикључи. Немамо ништа ни против добрих идеја које би могле да уследе са њихове стране. Ми у УИКС-у нисмо сматрали да је ад хок организована тродневна пијаца књига, на градском тргу и под шатром, догађај који је достојан озбиљног разматрања. Књигу и читање треба промовисати у књижарама и на другим одговарајућим местима – не на тезгама.

Немају сви издавачи ланац књижара као ви. Зашто „Књига на тргу не би постала стално место за добре књиге које су у књижарама скрајнуте?

У Србији су деценијама харали улични сајмови књига и знамо како то изгледа и шта значи за локалне заједнице. Најчешће су то била места где је цветала сива економија, корупција, па и пиратерија. Захваљујући томе, многи градови у Србији нису могли да имају легалне књижаре које са оваквим „сајмовима” нису могле равноправно да се носе. Половним књигама јесте место на улицама и дивно је имати такве пунктове. Новим књигама место је у књижарама. Књиге свих издавача који су излагали на тргу већ се налазе и у књижарама.

Понуда ваше издавачке куће иде од квалитетних до крајње комерцијалних издања, бије вас глас да сте „сваштарски издавач и да се превише рекламирате, али домаћи писци хрле да код вас објаве своја дела. Укратко, је ли то данас једини модел за какву такву добитну комбинацију на тржишту?

Рекао бих да сте изоставили најважнију категорију књига која је нама најдража и свакако најзаступљенија у нашој продукцији, а то су књиге које су и квалитетне и комерцијалне. Те две категорије свакако не искључују једна другу. Такође, ако сте под „сваштарски” мислили на издавача који покрива најразличитије циљне групе читалаца, од дечјих књига, преко белетристике до публицистике, онда сте били у праву. Само бих још додао да се за сваку од ових категорија веома пажљиво бирају наслови и аутори, било да су домаћи или страни у питању. А када се већ објави ново издање, онда је потребно да то сазнају и потенцијални читаоци, тако да се трудимо да промовишемо књиге које објављујемо. Рекао бих да рекламе за књигу никада није довољно. Дакле, наш модел пословања је објављивање квалитетних издања у најразличитијим жанровима и за најразличитије циљне групе. Трудимо се да што шири круг људи привучемо новим књигама и у томе постижемо солидне резултате. Овакав приступ нећемо мењати.

Ових дана сте промовисали аутобиографију фолк певача због које су многи на друштвеним мрежама јавно огласили да више никада неће крочити ни у једну „Лагунину књижару. Како коментаришете тај револт?

„Лагуна” је објавила око 40 музичких биографија. У питању су најразличитији музички жанрови, а ово је први пут да објавимо и аутобиографију једног музичара из фолк миљеа. То смо урадили зато што сматрамо да и та група читалаца има право да прочита аутентичну причу из прве руке човека који увек узбуркава духове. Они други, које оваква књига не занима, свакако могу да пронађу многе друге вредне наслове и ауторе које ће бити по њиховом укусу. Нисмо за искључивости било које врсте. Да ли је требало да страхујемо од реакције антигеј лобија када смо недавно објавили аутобиографију Елтона Џона?

Коментари2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Данијел
Лагунa је израсла у озбиљан издавачки бренд Србије, али има једну ману. Недостаје јој ћирилица. Не разумијем да се одређени тираж, посебно дијела која иду у неколико издања не може издати на ћирилици!? Ово је један шири друштвени проблем, али гледано из угла Лагуне као великог издавача, потребно је само мало воље од стране господина Папића и то би се ријешило. Чувајмо свој језик и писмо. Неће то утицати на профит.
Neko
Da te interesuju drugi izdavaci ne bi svojim megalomanskim objavljivanjima ubijao male izdavace.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.