Среда, 22.09.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Нова открића око древног храма Гобеклитепе

Гобеклитепе – 12.000 година стар комплекс, најстарији је храм у историји човечанства
Гобекли Тепе (EPA-EFE/ERDEM SAHIN, Гордана Мирковић)

Шанлиурфа, Турска – У близини археолошког локалитета Гобеклитепе, чувеног као први храм на свету, откривено је 11 нових налазишта.

„Открили смо још 11 већих брда у пречнику од око 100 километара од Гобеклитепеа”, рекао је министар културе и туризма Мехмет Нури Ерсој у недељу у Шанлиурфи. Додао је да ће се та област сада звати „12 тепе”, што значи 12 брда.

EPA-EFE/ERDEM SAHIN

Ерсој је рекао да ће „велика студија” на брдима бити завршена и представљена у септембру, као и то да би се ово подручје могло назвати и „пирамидама југоисточне Турске”.

Гобеклитепе се налази на Унесковој листи светске баштине од 2011. године. Откривен је 1963. године када су археолози са универзитета у Истанбулу и Чикагу истраживали на том локалитету.

EPA-EFE/ERDEM SAHIN

У заједничком раду од 1995. године, Немачки археолошки институт и музеј Шанлиурфа пронашли су обелиске у облику слова Т из периода неолита, високе од 3 до 6 метара и тешке од 40 до 60 тона.

Током ископавања откривени су и различити артефакти, као и људске статуе високе 65 центиметара.

Гордана Мирковић

Импозантан, 12.000 година стар комплекс Гобеклитепе, најстарији је храм у историји човечанства и једно од најважнијих открића неолитских истраживања.

Коментари10
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

ljiljana ljiljana
@Alex, nijedan narod ne nestane potpuno. Raseli se, promeni mesto ali uvek ostane veliki broj da nastavi da zivi. Potomci naroda koji su formirali vincansku i kulturu Lepenskog vira su nastavili da zive u ovim krajevima i utapali se u kasnije narode koji su se tu naseljavali. Kad su Sloveni dosli na Balkan, tu su ziveli potomci mnogobrojnih naroda u koje su se Sloveni asimilirali. Svi mi imamo po nesto od gena tih praistoriskih naroda. Slicno je i sa potomcima oko Gebekli Tepea.
alex
@Ljiljana, U tom slucaju, i prateci vasu logiku vi se ipak slazete da su Albanci bar donekle potomci Ilira i da su Sloveni dosli na Balkansko poluostrvo, a ne da su tu "uvek bili", kao sto neki "istoricari tvrde". Sto se gena tice i Lepenski Vir i Vinca ostavili su za sobom dovoljan broj kostura koje su naucnici iskoristili za desifrovanje. Proverite. Ja, kao doktor medicinskih nauka mogu za sigurno to da potvrdim.
ljiljana ljiljana
Bratimire, na osnovu cega su genetska istrazivanja utvrdila da su narodi Lepenskog vira i Vince odjednom nestali i ni sa kim se nisu pomesali. Kako su onda utvrdili njihovu genetiku ako su nestali i utvrdili da se njihovi geni ni kod koga nisu primili? Gde su nasli materijal za utvrdjivanje njihove genetike? Arheologija, istorija, statistika i novija nauka genetika su isto toliko tacne koliko i resultati deteta kad ga pustis da ti radi racunovodstvo.
Прикажи још одговора
Djole Petrović
Ovo nalazište je toliko velika misterija da ruši mnoge teorije. Pitanje "ko ga je izgradio" još niko ne postavlja... bar javno. Pokojni Deretić bi rekao Srbi, ali nema "papira", pa će neko moćniji to pripisati sebi... Stvarno - ko je mogao da živi tamo u vreme kulture Lepenskog vira, kada je veći deo Evrope još bio pod ledom?
Братимир
Гобеклитепек је на блиском истоку, на граници са Сиријом, а не и Европи. У то време је клима тамо била као данас и централној Европи - дакле могло је лепо да се живи од земљорадње и сточарства. То им је и омогућило да прехране радну снагу која је правила те споменике. Земљорадња је омогућила и изградњу пирамида, а Лепенски вир је био барем 4.000 година после Гобеклија... дакле нема никакве везе са њим.
Dušan Nešić
Gospodine, ovo je u Turskoj u oblasti poznatoj kao Plodni pojas koji obuhvata i Bliski istok. Tu su nastale prve civilizacije i raširile se, pa i u Evropu preko Balkana. A koji to moćni će da pripišu sebi ? Zar se slike u pećinama pripisuju Francuzima ?
Прикажи још одговора

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.