Уторак, 21.09.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
ИНТЕРВЈУ: ПРЕДРАГ МИЛОВАНОВИЋ, ЧЛАН УTС И ДВТ

Потребно је увести функционалну независност јавног тужилаштва

Једино независност води ка већој одговорности носилаца јавно тужилачке функције, који се у садашњем уређењу лако могу „сакрити” иза руководиоца
(Фото: лична архива)

Недавном одлуком носилаца највиших државних функција, представници струковних удуружења судија и тужилаца биће чланови радне групе за измену Устава у области правосуђа. Предраг Миловановић, члан Удружења тужилаца и однедавно члан Државног већа тужилаца за “Политику” говори о томе које би измене трабало да садржи нови Устав, зашто је важно учешће струковних удружења у процесу измена највишег правног акта и коментарише начин избора државног тужиоца.

Како коментаришете одлуку председника Народне скупштине Ивице Дачића, председнице Владе Ане Брнабић и министарке правде Маје Поповић да чланови Удружења тужилаца Србије буду у радној групи за измену Устава у области правосуђа?

Пошто процес промене највишег правног акта у једној држави тражи широки друштвени консензус, очигледно је да су доносици јавних одлука мудро препознали да две најстарије струковне организације у нашој земљи - Удружење тужилаца Србије и Друштво судија Србије, могу допринети стручном дискурсу. Наиме, не умањујући значај других струковних удружења, ипак морам истаћи да УТС и ДСС представљају струковна удружења у правосуђу са највећим бројем чланова, отуда они црпе легитимитет да буду једни од најрелевантнијих саговорника на тему промене Устава у области правосуђа. Ноторна је чињеница да је УТС од свог настајања, па све до позива представника ове власти, дуго уназад било нападано и оспоравано због својих ставова, залагања за промену положаја јавног тужилаштва. Претходне друштвено политичке елите су пропустиле шансу да ослободе јавно тужилаштво од утицаја политике и од једног подмуклог бирокатског система који влада у јавном тужилаштву. Актуелна власт је то очигледно препознала, па ме не чуди што је образовала радну групу у којој ће, између осталих чланова, бити и представници ова два удружења, будући да су они најбоље упознати са тренутним приликама у правосуђу. Овакву одлуку апсолутно подржавам, јер је логично да ће заједно са њима, а искључиво у интересу грађана, заједно изнаћи најбоља решења. Уверен сам да ће представници власти искористити ову историјску шансу, како би показали да је Србија демократска држава која чврсто корача европским путем имплементирајући у свој Устав европске вредности.

Мислите ли да је право време за измену Устава и шта би у њему требало да буде другачије да би био по мери и грађана и стручне јавности?

Оно што је највише замерено уставотворцу актуелног Устава је доношење уставног закона који је на перфидан начин отворио пут општем реизбору, а потом и ревизији реизбора судија и тужилаца, који су међународне струковне организације и Уставни суд Србије, оценили као фијаско. Постоји неколико капиталних и есенцијалних ствари за које се искрено надам да ће се наћи у Уставу, а тичу се положаја и организације јавног тужилаштва. Најпре, потребно је увести функционалну независност јавног тужилаштва. Ради се о широко прихваћеном међународном стандарду који не повлачи једнакост са независношћу која је по Уставу гарантована судијама. Функционална независност је насушна потреба тужиоца. Зар није у интересу грађана да има функционално независног, а не инструментализованог тужиоца? Зар није у интересу државе и грађана да има одговорније тужилаштво? Једино и искључиво независност води ка већој одговорности носилаца јавно тужилачке функције, који се у садашњем монократском уређењу јавног тужилаштва, лако могу „сакрити“' иза руководиоца. Сматрам да би требало реформисати и превазиђени назив заменик јавног тужиоца, који је примеренији комунистичком добу и другачијој улози јавног тужилаштва у друштву. Заменик јавног тужиоца никога не треба да замењује, већ треба самостално, независно и одговорно да обавља посао који му је поверен Уставом, те да буде видљивији у систему кривичног прогона. Зато је модерном поступку далеко приближнија одредница да заменика јавног тужиоца, будући уставотворац преобликује у јавног тужиоца, а садашње јавне тужиоце у руководиоце јавног тужилаштва или главне тужиоце. Напослетку, требало би повести рачуна о томе да у будућем Високом тужилачком савету буде већина тужилаца, спрам других представника, како би то тело одражавало равнотежу снага и односа његових репрезената.

Као однедавни члан ДВТ-а, како бисте оценили његов рад и које проблеме можете да уочите у његовом раду?

Нажалост, на ово питање нисам у могућности да вам одговорим као члан ДВТ, зато што се председавајућа Већа, Загорка Доловац, на конститутивној седници обратила свим присутним члановима, позивајући се на Закон о ДВТ-у, објаснивши нам да она, осим што руководи радом Већа, она га и представља, те да његови чланови немају право да излазе у јавност са питањима и темама које се тичу рада овог тела без одобрења председника већа. Без обзира на то што сам на једној од наредних седница указао да је то у супротности са међународним стандардима, у наставку свог обраћања је председавајућа, ипак показала демократичност, рекавши да члановима Већа, као физичким лицима припадају сва права која су им гарантована Уставом и законом. Отуда као слободан грађанин ове земље могу да кажем да су тужиоци добили Веће по мери своје савести на изборима који су претходили његовом васпостављању. На мени је да се својим интегритетом на најбољи могући начин борим и репрезентујем интересе оних људи који су ми дали свој глас и пружили ми своје поверење, као и да се без изузетка залажем за унапређење рада свих јавних тужилаштва.

Како видите тужилаштво у Србији данас?

Тужилачка организација, која почива на застарелом моделу субординације, као таква, по мом мишљењу, не може до краја да одговори изазову модерног адверзијалног поступка. Надам се да ће се тужилаштво ослободити реликта прошлости и постати боље, савременије, самосталније, па самим тим и ефикасније. То ће бити могуће једино уз измене Устава, о којима говоримо и које очекујемо већ  више од једне деценије. Морамо пружити узор младим људима који су на почетку својих каријера, не смемо их претворити у пуке некритичке извршиоце туђих одлука, већ код њих морамо развијати самосвест о слободи индивидуалног одлучивања, а самим тим и одговорности. Поред тога, искрено се надам да ће овај текст прочитати и неки студент права, можда будући врховни јавни тужилац, који од нас очекује много, а кога ова генерација правника не сме изневерити.

Извесност трећег мандата Загорке Доловац не може да буде доведена у питање. Како оцењујете изборни поступак за државног тужиоца?

Не желим да дајем лични тон односу који ја, као изборни члан Већа, имам са председавајућом ДВТ, Загорком Доловац, јер је природа нашег односа таква да смо сви ми као чланови ДВТ-а равноправни, с тим да је она прва међу једнакима. Њен евентуални трећи мандат бих могао коментарисати само са феноменолошког аспекта и то искључиво у контексту изборне процедуре. Оно што је спорно, јесте да она председава телом, које формира Комисију, која потом оцењује и вреднује кандидате. Дакле, та процедура би имала смисла једино да се актуелна републичка тужитељка није кандидовала за још један мандат. Зато је неопходно да Уставне промене иду у том правцу, односно да имамо један мандат РЈТ, који је временски ограничен, али без могућности реизбора, а што је у складу са међународним стандардима, јер кроз тренутну процедуру РЈТ очигледно сам себе бира. Ипак, уколико Доловац буде изабрана на трећи мандат, пред њом ће се наћи идеална прилика да у светлу предстојећих уставних промена, буде на челу реформског процеса јавнотужилачке организације и да после бројних афера, које су обележиле рад тужилаштва у минулом периоду, заправо буде запамћена по томе.

Коментари13
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Beba Nikolić
Сви хоће независност, нико не помиње одговорност. Само им то недостаје да се држе закона, без злоупотребе јавних овлашћења. Када се удруже јавни тужилац и судија - чета адвоката не може да спасе јадника. То може буквално да буде само мрки поглед упућен судији. У Смедереву постоји судија која је три пута подносила кривичне пријаве за ометање правде - две против странака, једну против адвоката, јер су подносили пристојне правне лекове, ха, ха...пријатељско тужилаштво је прогањало те људе...
Mirkan
Da li to znači da od sada više neće biti na slobodi ljudi koji imaju po 15-tak krivičnih prijava?! Naše pravosudje je u pravom smislu reči rak rana društva. Krajnje je vreme da se razmontira nakaradni sistem korupcije, neodgovornosti i javašluka. Ako bude tako podržavam svaku promenu na bolje.
nikola andric
Zastita gradjana od samovolje izvrsne vlasti nije kod tuziostva nego nezavisnog sudije. Zbog toga tuziostvo moze da ''goni'' ali ne moze da osudi gonjeno lice. Sudjenje je u iskljucivoj nadleznosti suda. Odnosno tako bi trebalo da bude. Tuziostvo je po pravilu pod ministartsvom pravde pa se tesko moze nazavati ''samostalnim''. Osim toga ''drzava'' i krivicno pravo su povezani u smislu izvrsne funkcije. Pored toga trias politica polazi od podele vlasti na tri institucije a ne 4.
EvGenije
Господин каже: "Једино и искључиво независност води ка већој одговорности носилаца јавно тужилачке функције". У начелу јесте тако, али пракса демантује начело. Шта значи "одговорније тужилаштво" ако једино одговара тужиочевој савести и моралу који су, као и све људско, лако кварљива роба? Без ефикасне јавне контроле рада тужилаца нема ни одговорности. Стога не мислим да у Високом тужилачком савету треба бити већина тужилаца јер то води затвореном кругу појединаца који никоме нису одговорни.
dusan1
Ja sam za tu vrstu demokratije da se svakom da ono što traži ali i da sam lično snosi posledice svojih postupaka . Kad pogreši sudija pa čovek dobije otštetu da se to odbije od plate tog istog sudije a ne iz budžeta . Isto važi i za tužioce , policajce i sve druge građane i radnike kako u privatnom tako i državnom poslu. Po prirodi posla državni tužilac je u službi države pa samim tim ne može da bude nezavisan nego radi šta mu 'gazda' naredi kao što ni generali ne ratuju nezavisno.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.