Понедељак, 26.09.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа
ПОГЛЕДИ

Држава, вера и наука

​Један од врхунских примера доприноса друштвених наука регулисању одређених друштвених феномена јесте изградња државно-црквеног права и односа у Србији, али и региону

Друштвене науке су код нас у знатно подређеном положају у односу на природне, медицинске и техничке. То се види по низу показатеља, укључујући и бројност истраживачког кадра, доминацију природњака и медицинара у САНУ и научним телима, средства која се додељују на конкурсима Фонда за науку итд. Полазећи од ових чињеница, актив института друштвених наука ових дана спрема једну врсту прегледа онога што друштвене науке раде, као и онога што су потенцијали које држава не користи у адекватној мери.

Један од заиста врхунских примера доприноса друштвених наука регулисању одређених друштвених феномена јесте изградња државно-црквеног права и односа у Србији, али и региону. Повод за ово писаније јесте веома садржајна научна конференција коју је током викенда у чудесном окружењу Соко града и манастира Светога Николаја организовао Институт за упоредно право (ИУП) уз подршку Патријаршије. Пошто се ове године навршава двадесет година од враћања веронауке у школе и петнаест година доношења Закона о црквама и верским заједницама, колеге из ИУП су дошле на идеју да се направи добар скуп као пресек искустава из претходне две деценије на ономе што се назива поље државно-црквених односа и права.

Држава је 1993. године ставила ван снаге стари закон који је регулисао ову материју и фактички наредних тринаест година цркве и верске заједнице су функционисале без релевантне законске основе. Но већ од 2001. године у време кад је Шијаковић преузео савезно министарство за вере, почео је рад на постављању основа државно-црквеног права. Тај посао, укључујући и припрему и доношење закона 2006. изгурали су управо водећи представници области друштвених наука, професор Богословског факултета Богољуб Шијаковић, професор Правног факултета Сима Аврамовић и покојни доктор Милан Радуловић са Института за књижевност и уметност.

Идеја је била да се петнаест година после доношења овог основног закона оцени шта је урађено у међувремену и дефинише простор на коме убудуће треба радити. Због техничких проблема нажалост Шијаковић и Аврамовић нису могли да се укључе у скуп, али је било неколико тада млађих људи који су у послу учествовали. Свакако треба издвојити Владимира Ђурића који је и организовао конференцију и доцента Правног факултета у Београду Душана Ракитића, који је својевремено био шеф кабинета министра за вере. На скупу је учествовао и отац Велибор Џомић, у својству доктора права, човек који има несумњиво огромно практично искуство у раду на овим проблемима и у Црној Гори и у Србији. Поред колега са ИУП, било је професора са Правног факултета, са Богословског, са Политичких наука, научних сарадника са института за историју, са Института за европске студије, а посебно треба истаћи плејаду младих докторанада који су имали врло лепа излагања из односних области.

Осим присећања на то како су ови прописи доношени, на полемике, спорове и спољне притиске приликом усвајања и касније одбране на Уставном суду од иницијатива за укидање закона у тоталу или појединачних одредаба као што је фундаментално разликовање традиционалних цркава од осталих верских и конфесионалних заједница, највише се заправо говорило о будућим изазовима који долазе и посебно о могућностима разраде и додатне изградње државно-црквеног права у врло конкретним областима и проблематици.

Уочено је да је потпуно стао међуверски дијалог који је у време ових дешавања пре петнаестак година, као и приликом доношења Закона о дискриминацији 2009. године био изузетно жив, организован и водио ка томе да су традиционалне цркве сложно и фокусирано наступале у јавности и браниле права верника и коначно своја права. Значај обнове овог дијалога потенциран је у светлу доношења недавних закона из пакета Министарства за људска, мањинска права и друштвени дијалог, али и у светлу бројних пресуда Европских судова за људска права и Суда правде у којима по правилу у сукобу права верујућих људи и права захтеваних на основу антидискриминаторских закона губе и страдају управо она прва.

Говорило се и о питању финансирања цркава у компаративној перспективи, о разликовању појмова лаицитета и секуларности, теоријски разјашњавали модели строге и кооперативне одвојености државе и цркве, појашњавала се разлика између традиционалних цркава и других верских заједница, критиковале недоречености закона које би могле бити исправљене, разматрао се општи положај цркава у Митровданском уставу итд. Цела трећа сесија је међутим била посвећена конкретним питањима која ће свакако доминирати у даљој разради ове области: од права социјалног осигурања свештеника и верских лица, модела финансирања делатности, до начина на који цркве могу користити ознаке географског порекла у привредној делатности или заштити интелектуалних и својинских права над нпр. иконом Белог анђела. На крају је директор института Владимир Чоловић најавио  покретање часописа за ова питања и наставак рада на решавању низа отворених питања, у сарадњи са СПЦ и другим верским субјектима.

Научни саветник, Институт за европске студије

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листa

Коментари33
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

zoran
Vi zastupate samo lični interes ... tako vam izgleda tekst u pozadini, lobirate samo jedno mišljenje, jedne grupe...legalno.
Sasa Trajkovic
Идентитет једног народа чине традиција, језик, култура... технолошка револуција је донела прогрес човечанству али по којој цени... еколошка катастрофа довешће цели свет на рубу катаклизме људска цивилизација је учинила највечи БИО цид многе врсте су доведене на руб опстанка или су потпуно истребљене. Али тај глобалистички пројекат из САД а је урушио етничке и културне па и религијске постулате на којима почива човек потрошачка конзумеристичка култура је човека свела на ЦИФРУ или КОД Бог је мртав
tja
Kako izgleda, buducnost crkve je da postane muzej starih ideja. Isto onako kako su marksisitcke nauke stvarale vise antikomuniste nego komuniste desice se i Crkvi. Guranje religijskih nauka u skole dovelo je dotle da religiozno obrazovanje u skolama proizvodi vise ateista nego vernika. U celom zapadnom svetu, narocito u Evropi mladi u velikom procentu deklarisu se kao ateisti i ne haju za religiju.
Александар
А за шта млади хају, питање је сад?
nikola andric
Trias politica ( deoba vlasti na zakonodavnu, izvrsnu i sudsku) kao proizvod francuskog pokreta prosvetiteljstva je povezana sa takozvanom ''sekularnom drzavom''. To ce reci ''razdvajanja crkve i drzave''. Kao reakcija na taj ''pokret'' religije su pokopale ''sekire'' i udruzile se u politicke partije. Nemacka i Holandija su jasni (?) primeri. Obe su stalno na vlasti ili u koalicijama. Cilj je ostvarivanje interesa vernika. Posebne skole koje finasira ''opsti poreznik''. Za nauku imamo Galileja,
Истина
У историји људског друштва и културе није било горег и назаднијег једноумља од овог глобалистичког, неолибералног, тржижног једноумља. И у оно време које називате "комунистичким једноумљем" ишао сам у Цркву, славио славу, Божић, Ускрс, крстио сина и ћерку, а и сам сам крштен. И нико ми то није забрањивао у време тог "комунистичког једноумља". Пишите истину и размишљајте рационално; користите ум и разум, а не само емоције.
Владимир Ристић
@Истина Изгледа да ви и ја нисмо живели у истој држави, а моја маленкост нема тако мали број година... "Пишите истину и размишљајте рационално; користите ум и разум, а не само емоције." Најадекватнији одговор на ваш коментар сте сами написали.
Џејми Шеј
@Истина - izgleda da se Vasa istina razlikuje od autora ali i moje. Naime, u vreme komunizma moju porodicu su cinkarili da slavi slavu, sestric mi je krsten u 7 godina, svestenik nije smeo da dolazi u kucu, mene su cinkarili i rugali se da sam hriscanin u skoli itd. Ako mislite da je vase iskustvo jedino ispravno, onda ste vrlo blizu jednoumlja - bilo globalistickog ili komunistickog a oba su pogresna.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.