НАТО и Русија срешће се на дну Балтика

Енергетски независна, и чланица НАТО-а, Данска ипак неће моћи да избегне да се усред својих вода Балтичког мора ускоро нађе између геостратешких интереса алијансе с једне, и Москве с њеним западноевропским енергетским партнерима, с друге стране. Наиме, два гасовода од стратешког значаја за Русију, Немачку, ЕУ и НАТО сусрешће се већ крајем ове године надомак данског острва Борнхолм у Балтичком мору.

Укрштање стаза „Северног тока 2”, руско-западноевропског енергетског пројекта оспораваног у Вашингтону и делу ЕУ, и „Балтичког гасовода”, који би Пољску преко Данске повезао с налазиштима гаса у Норвешкој, имаће још непредвидиве последице по поредак у том делу света.

Тим поводом у недељу, 27. јуна, пољски енергетски оператер „Газ систем” објавио је да је специјализовани брод „Кастороне” почео постављање цеви „Балтичког гасовода” надомак данског острва Борнхолм. Руски специјализовани бродови „Фортуна” и „Академик Черски” недавно су завршили сличан посао: поставили су цеви „Северног тока 2” у близини Борнхолма, пред наставак завршних радова на том гасоводу у балтичким водама Немачке ове јесени.

Према најави „Газ система”, почетак постављања цеви „Балтичког гасовода” уприличен је протеклог викенда на средини поморске секције (275 километара) између прихватних терминала норвешког гаса у Пољској и Данској, надомак острва Борнхолм. Баржа „Кастороне” постављаће цеви дуж најављене трасе, у правцу север–запад, и завршити посао до Нове године, објавио је Томаш Стемпјен, председник „Газ система”.

Овај балтички подухват између Пољске, Данске и Норвешке, утаначен 2019, након 18 година спорадичних разматрања гасовода дужине око 900 километара заживео је овог месеца. И то тек након недавне сесије НАТО-а у Бриселу.

Наиме, почетком јуна Управа за заштиту животне средине Данске суспендовала је дозволу за изградњу најављеног „Балтичког гасовода”, наводећи као разлог „недовољно јасну заштиту станишта одређених врста мишева и слепих мишева који живе у регији градње гасовода”. Званични Копенхаген је и у случају захтева швајцарске фирме „Северни ток 2” за дозволу градње показао опрез, али из безбедоносних разлога, да би касније дао све неопходне папире. Пољски градитељи „Балтичког гасовода” нису се много обазирали на бригу Копенхагена за судбину слепих мишева на траси гасовода, који би требало да делимично смањи зависност Варшаве од даљих испорука сибирског гаса.

„Заштита животне средине је веома важна и треба да се повинујемо постојећој регулативи. Ипак, једнако је важна и енергетска безбедност. Стога би те две ствари требало одвагати тако да пројекат („Балтичког гасовода”) може бити завршен”, нагласио је Марћин Пшидач, заменик министра иностраних послова Пољске. Варшава која крајем 2022, према најавама, обуставља сарадњу с руским „Гаспромом”, овог пута ствар није препустила случају. Тема судбине „Балтичког гасовода” појавила се као једна од кључних за Варшаву током јунског окупљања НАТО-а у Бриселу.

Тако је пољски председник Анджеј Дуда на самиту НАТО-а у Бриселу поводом „Балтичког гасовода” учествовао у низу „мање или више билатералних дискусија” с лидерима Данске, САД, Норвешке, Велике Британије, Француске, Канаде, Северне Македоније...

Иза самита НАТО-а, примедба Копенхагена о „мишевима и слепим мишевима” као да је пала у воду. „Кастороне” је кренуо да поставља цеви „Балтичког гасовода” недалеко од трасе којом су већ спуштене цеви ривалског гасовода далеко већег капацитета. Пољски „Газ систем” и швајцарски „Северни ток 2” иначе, постигли су својевремено технички споразум око тога чије цеви иду куда око данског острва Борнхолм. Питање је само да ли ће тај оперативни договор бити довољан да смири страсти у предсказаном одмеравању снага геополитичких ривала на Балтичком мору.