Уторак, 30.11.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Колико су тешки услови за децу у установама социјалне заштите

Живот малишана са различитим облицима инвалидитета коју су родитељи предали на старање држави неретко се своди на лежање у кревету, упозорава Иницијативa за права особа са менталним инвалидитетом
Pexels

Погледа упртог у сивило плафона, без могућности да устану из кревета, загрле плишаног мецу, изађу у двориште или се поиграју са другом децом, стотине малишана са сметњама у развоју детињство проводе у металним креветима са високим решеткама у установама социјалне заштите, осуђени на социјалну смрт. Живот деце са различитим облицима инвалидитета, коју су родитељи предали на старање држави или су их се потпуно одрекли, лишен је било каквог смисла: иако су нахрањена, окупана и пресвучена, јер никада нису угледала светло дана, нити су отишла у парк, вртић или школу, упозорава се у најновијем извештају Иницијативе за права особа са менталним инвалидитетом (МДРИ) под називом „Заборављена деца Србије”.

Како у разговору за наш лист подсећа Снежана Лазаревић, представница ове невладине организације која се бави заштитом и пуним социјалним укључивањем деце и одраслих са сметњама у развоју у друштво, ово је трећи извештај о стању деце у социјалним установама. Први је био објављен 2008, наредни четири године касније, а најновија публикација „Заборављена деца Србије” заснива се на налазима прикупљеним током 2019. године у осам институција социјалне заштите – три установе за децу и младе са сметњама у развоју и пет институција за децу без родитељског старања и децу са сметњама у развоју.

– Иако су сва три извештаја указивала на злостављање, занемаривање и нечовечно поступање које је и даље присутно у институцијама, Влада Србије није учинила ништа да се ситуација промени, иако је била свесна стања у тим установама. Једини позитивни ефекат који је изазвало објављивање нашег првог извештаја јесте чињеница да су деца након 2008. године трајно измештена из дома у Кулинама – каже наша саговорница.

Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања има потпуни увид у стање у установама социјалне заштите које се никако не може назвати угрожавајућим за живот и здравље корисника на смештају, наводи се у писаним одговорима „Политици” упућеним ресорном министарству поводом тврдњи из извештаја.

– Потпуно свесни да стање увек може бити боље, тврдимо да нема злостављања, занемаривања и нечовечног односа према корисницима, о чему сведоче записници из инспекцијског надзора, извештаји заштитника грађана, као и извештај из последње посете Комитета за спречавање тортуре, нечовечног и понижавајућег поступања Савета Европе из марта ове године. Појединачни случајеви недозвољеног понашања од стране запослених према корисницима из ранијих година одмах су оштро санкционисани – изричити су у Министарству рада.

Како додају, до 2020. просечан број инспекцијских надзора био је око 300, док су током 2020. и текуће године реализована 163 инспекцијска надзора јер је због епидемиолошких мера смањен број излазака на терен. – У записницима инспектора социјалне заштите нису садржани наводи о нехуманом поступању запослених према деци и младима – додаје се у одговорима ресорног министарства нашем листу.

Иначе, Министарство рада је пре овог састанка у саопштењу за јавност оценило изношење тврдњи о системском злостављању деце са сметњама у развоју и инвалидитетом у установама социјалне заштите као „неодговорно и неозбиљно” и захтевало да аутори истраживања „неодложно и хитно доставе јасне доказе о тим наводима”. Снежана Лазаревић каже да су се они уговором са Министарством рада, који су склопили 2019, између осталог, обавезали да у јавност не износе имена установа социјалне заштите у којима је спроведен мониторинг и да своје налазе упућују ресорном минисарству пре него што их јавно обелодане.

– Ми смо оба услова испунили. Нисмо навели које смо установе посетили, а од почетка јуна покушавамо да ступимо у контакт са Министарством рада како бисмо им поднели извештај – каже наша саговорница.

На питање да ли се у извештају наводе конкретни докази о злостављању деце, она каже да је цео извештај заправо прича о деци која проводе живот чекајући да – умру.

– Штићеници домова нису деца која добијају батине за доручак, ручак и вечеру. То су малишани који готово цео живот проводе у кревету, тупо гледајући у плафон, без могућности да изађу у двориште, похађају вртић или школу и играју се са другом децом. Они не једу када су гладни, већ када се оброк сервира по распореду, не купају се када им је вруће, већ када стигну на ред у пренатрпаном распореду. Васпитачи воде рачуна само о томе да ли су деца нахрањена и пресвучена, а деци пролази цео живот без икаквих смислених активности. Највећи број њих уопште не иде у школу или обданиште, нити излази у двориште иако се у свим установама налазе љуљашке, тобогани и клацкалице. Када смо руководиоца једне установе питали зашто држи закључане дечје играчке у магацину, одговорио нам је да „деца уништавају државну имовину” јер понекад поломе пластични камион или возић у игри – истиче Снежана Лазаревић.

Описујући одласке у неке од ових социјалних установа, она каже да када уђете у било који вртић или школу, чујете грају, смех и цику, док се у установама социјалне заштите чује само тишина.

– Ова деца су одустала од живота и покушаја да скрену пажњу васпитача који мора да води рачуна о двадесеторо деце, колико се налази у његовој надлежности.  Ја не мислим да иједан запослени иде на посао са идејом да малтретира децу, али они једноставно не могу да пруже тој деци ни загрљај, ни љубав, ни осмех јер су малобројни. Када завирите у нечији креветац, помислите да у њему лежи двогодишње дете, а када погледате медицински картон видите да је реч о седамнаестогодишњаку који није прерастао величину кревета, јер никада није изашао из њега: храњен је пасираном храном на флашицу, јер је тако васпитачима било најједноставније. Та деца не ходају, не трче, не играју се, приковани су за кревет. Нема батина и физичког злостављања, али нема ни живота – упозорава наша саговорница.

Коментари5
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Miroslav
"...Колико су тешки услови за децу у установама социјалне заштите..." Mislite u Srbiji? Ne smem ni da pomislim.
Ненад Рајковић Форцхајм Немачка
Био сам једном приликом у дом за смештај одраслих у Кулини. Страшно је било, слике тих људи провлаче ми се кроз сећање, нарочито када прочитам овако нешто. Наравно да држава лаже као и ресорно министарство, и да можда нема злостављања ако узмемо да занемаривање то није. Чим ће председник то да решава шта онда рећи?
Neshvatljivo...
...je da se država obruši na one koji ukazuju na ovakve probleme, umesto da im bude zahvalna. Građani koji redovno izmiruju svoje obaveze prema državi očekuju od iste da, požrtvovano i bez nadmenosti, vodi računa o materijalnom i duhovnom blagostanju svih građana, naročito onih koji nisu u stanju da sami brinu o sebi. To je jedan od važnijih razloga postojanja države. Osobe bez empatije ne treba da rade, kamoli rukovode, u ovakvim ustanovama.
Ispraviti nepravdu
Iznos tuđe nege, koja je za ogromnu većinu invalida jedini prihod, nije se povaćavala godinama, a penzije su porasle za nekoliko desetina procenata. To je veliki minus za Ministarstvo rada i socijalne politike. Tu nepravdu treba ispraviti odmah.
B
Zakonsko uredjenje koje dozvoljava roditeljima da se odreknu maloletnog deteta je problematicno sa moralno/etickog stanovista pa i prakticnog. Zar nebi trebalo teziti integraciji kroz redovne drzavne ustanove uz asistenciju specijalnih ustanova, ali prvenstveno "primarno" staranje roditelja? Siguran sam da bi ustanove socijalne zastite bolje funkcionisale kada bi se njihova odgovornost u vecoj meri svela na neki tip staranja/nastave na otvorenom prostoru.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.