Депресија на западном Балкану због спорости ЕУ

Од нашег специјалног извештача

ОХРИД - Премијерка Ана Брнабић поручила је на Преспанском форуму да земље западног Балкана нису само у депресији и да нису само исфрустриране већ су отишле много даље када је у питању приступање Европској унији. „На исти начин се сви осећамо када је у питању та тема”, поручила је Брнабићева, која је тако реаговала на изјаву албанског премијера Едија Раме, који је рекао да су земље региона исфрустриране због става ЕУ. Премијерка је нагласила да све земље региона морају да наставе с европским интеграцијама, али и да стављају све већи фокус на регионалну сарадњу како би побољшале квалитет живота грађана.

Ипак, европске интеграције, како је додала, додатно се компликују на различите начине. Поједине чланице, како је рекла, стално подсећају Србију на права мањина иако је Србија, по том питању, једна од најнапреднијих европских земаља. „Није нам јасно колико је права мањина довољно па нам из уније поручују да морамо унапредити њихов положај. Поједине државе чланице и немају мањине, али нама говоре да не радимо довољно на поштовању њихових права”, навела је Брнабићева и рекла да се ту ради о различитим стандардима који су нејасни. Похвалила је чињеницу да нема више роминга у земљама западног Балкана и нагласила да је поносна што је учествовала у постизању тог споразума. Србија је, како је рекла, у специфичном положају на оваквим форумима јер смо опредељени само за европске, а не атлантске интеграције.

Премијерка Брнабић је учествовала на Преспа форуму на Охриду, на којем су се окупили лидери западног Балкана, али и званичницу Европске уније и Сједињених Америчких Држава. Брнабићева је учествовала на пленарној сесији на високом нивоу, под називом „Ресетовање синергије између ЕУ и САД на западни Балкан”, на којој је било речи о европској перспективи региона. На билатералним састанцима срела се с лидером Сиризе Алексисом Ципрасом, македонским премијером Зораном Заевим, помоћником генералног секретара УН Мирославом Јенчом, европослаником Кнутом Флекенштајном као и с помоћником државног секретара за европска и евроазијска питања у Стејт департменту Филипом Рикером.

На Преспанском форуму, који је одржан под слоганом „Западни Балкан – недостајући део слагалице у употпуњавању Европе”, учествовали су још албански премијер Еди Рама, премијер привремених институција у Приштини Албин Курти, председавајући Савета министара БиХ Зоран Тегелтија, специјални изасланик ЕУ за дијалог Мирослав Лајчак, европосланица Тања Фајон и други. Учесници би требало да кроз дискусије и предлоге дају допринос јачању стабилности региона западног Балкана и пројектују позитивну слику о региону. Форум је у четвртак званично отворио Зоран Заев, који је оценио да су земље западног Балкана сада више Европа него икада пре. Вршилац дужности помоћника америчког државног секретара за питања Европе и Евроазије Филип Рикер подсетио је да САД подржавају специјалног изасланика за дијалог Београда и Приштине Мирослава Лајчака, који, како каже, ради с његовим замеником Метјуом Палмером. Рикер је рекао да су Лајчак и Палмер заједно ишли у Приштину и Београд како би координисали активности.

„Ми смо подстакли и Косово и Србију да наставе преговоре с озбиљношћу и хитношћу и поздрављамо разговоре који се обављају на високом нивоу”, рекао је Рикер на панелу на којем је учествовао и председник Црне Горе Мило Ђукановић, словеначки председник Борут Пахор, Јоханес Хан... Он је навео да су „две стране” јако удаљене, те да је дијалог начин да се премосте разлике.

С друге стране, Метју Палмер је изјавио да треба удвостручити напоре за приближавање земаља западног Балкана Европској унији и упозорио да се у супротном ризикује да не успе заједнички напор да се цела Европа комплетира као део снажне трансатлантске породице. Додао је да лидери у региону морају да преузму чврсту одговорност за придруживање европској породици и да на њих треба вршити притисак да остваре свој потенцијал. Палмер је додао да је од виталног значаја да ЕУ подржи регион што, према његовим речима, подразумева либерализацију визног режима за тзв. Косово и редефинисање приступног развоја Северне Македоније и Албаније. Осврћући се на улогу САД на западном Балкану, истакао је да је дугогодишња визија Вашингтона фокусирана на мир између држава региона, стабилност, просперитет и интеграцију у евроатлантски оквир.

Зоран Заев поручио је да је поносан на чланство у НАТО-у, да је Македонији стало до земаља западног Балкана, који замишља као регион стабилности. Навео је да је други циљ његове земље пуноправно чланство у ЕУ. „Кренули смо у позитивном правцу у односима с Бугарском, али сада је време за прекретницу пошто колеге из Бугарске нису имали довољно снаге да подрже наше преговоре са ЕУ. Очекујемо да ЕУ делује јер су Албанија и Северна Македонија разочаране сада јер није одржано обраћање у вези с почетком приступних преговора”, рекао је Заев. Додао је да је западни Балкан Европа, да је суштински битан за ЕУ, која мора да се поново дефинише.

Еди Рама је поручио да су земље западног Балкана у депресији због Европске уније. Додао је да се не осећа више као раније нити ишчекује почетак преговора. „Ви можете једном да организујете сјајну свадбу и да се млада не појави. Можете то да урадите и други пут, можете имати сјајне госте и да се млада поново не појави, али ништа неће бити исто”, казао је Рама. Ипак, како је додао, неопходно је да наставимо да се крећемо јер смо сами изабрали овај пут и нико нам га није наметнуо. То је, како је рекао, једини пут за нас, а да ли ћемо бити у ЕУ, нагласио је, то је изван наше контроле. Додао је да ће границе Албаније бити отворене за све држављане земаља из региона, као и да сукоби Београда и Приштине не би требало да утичу на развој региона.

Албин Курти сматра да сви циљеви у региону могу бити постигнути само уз потпуну сарадњу Брисела и Вашингтона како се не би оставило простора Москви и Пекингу да реагују. Наступајући на једном од панела, Курти је рекао да регион мора да постане чланица НАТО-а и да морамо искористи искуство садашњег председника САД Џозефа Бајдена, који добро познаје нашу ситуацију. „Не би требало да будемо исфрустрирани због неприступања региона ЕУ, већ морамо да погледамо себе, да будемо бољи. Такође, не можемо да избегнемо одговорност због поступака који стварају раздор између нас”, казао је Курти. Поновио је да се противи идеји „малог шенгена”.

С друге стране, Зоран Тегелтија је нагласио да је „мали шенген” добро решење за цели регион и поновио да је приступање ЕУ једно од малобројних питања око којег је јавност у БиХ сложна. Према његовим речима, потребно је да земље региона разумеју да ће, уколико буду више сарађивале када су у питању саобраћај, комуникације, туризам и било која област, стање појединачно бити боље, од чега зависи и процес придруживања.