Понедељак, 25.10.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
ФИЛАТЕЛИЈА – УМЕТНОСТ (2)

Сто година од рођења Зорана Петровића

Издање у оптицају од 24. маја садржи две марке номиналних вредности по 30 динара, два коверта првог дана (ФДЦ) и пригодан жиг, а штампано је у тиражу од по 25.000 примерака
(Фотографије Пошта Србије)

Зоран Петровић (Сакуле, 7. април 1921 – 23. јун 1996.) гимназију је завршио у Панчеву, а Академију ликовних уметности у Београду 1948. код професора В. Поморишца, М. Милуновића и И. Табаковића. Специјални течај је похађао 1949. у класи професора Ђ. Андрејевића Куна. Од 1951 – 1953. био је члан групе Самостални, а од 1955 – 1960. Децембарске групе. Учествовао је у оснивању уметничких колонија у Бачкој Тополи и Ечки. Излагао је на бројним групним изложбама од 1948, а на самосталним од 1953. године по читавој Југославији и у иностранству. Био је редовни професор на одсеку цртежа и  сликарства Факултета ликовних уметности (некадашња АЛУ) у Београду (1949 – 1986). Бавио се сликарством, вајарством, цртежом и колажом, а упоредо и књижевношћу (Село Сакуле, а у Банату, Пенџери равнице), писао је радио драме и монодраме, извео је сценарио за филм Хитлер из нашег сокака. Био је члан Удружења ликовних уметника Србије од 1949. и Удружења драмских писаца Србије. Добитник је више награда: „Меморијал Надежда Петровић” у Чачку 1961, Награда за цртеж Leirner фондације у Сао Паолу 1961, Седмојулска награда Републике Србије 1962, Награда УЛУС-а 1966, и других. Дела му се налазе у многим јавним и приватним колекцијама. У породичној кући у Сакулама у Банату 1979. је поставио сталну галерију својих слика, цртежа и скулптура, а 1989. граду Панчеву поклонио je легат од 100 дела. Већ од 1955. и излагања са Децембарском групом, опредељује се за апстрактне, монохромне форме са енформелном структуром. Од 1957. интензивно се посвећује експериментима у скулптури, ствара инсталације од вареног и ливеног гвожђа и челика. На јединствени начин, фантастиком и асоцијативношћу на тему имагинарних машина-бића, ратника модерне Апокалипсе са човеком-жртвом цивилизације који на духовито ироничан начин упозорава и шаље антиратне поруке, обележио је један од најзначајнијих периода развоја позног југословенског и српског модернизма.

Мотив на марки: Гост мрзи на госта, а домаћин на обоје, из циклуса Народне пословице, 1955, туш и темпера на папиру; мотив на вињети: Ратничка форма, 1982, лим, ливено и варено гвожђе; мотиви на коверту: И овај се ритер рата плашио, 1968, ливено и варено гвожђе и челик; Мали пргави нишанџија, 1992, лим, пластика, ливено и варено гвожђе.

Стручна сарадња: Гордана Станишић, музејски саветник, Народни музеј у Београду

Уметничка реализација издања: Јакша Влаховић, академски графичар

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.