Недеља, 17.10.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Мале банке на тржишту немају шта да траже

Првих пет банака заузима више од половине банкарског сектора
Фото А.Васиљевић

Последњи случај припајања МТС банке Поштанској штедионици показује да мале банке на тржишту немају шта да траже и да су оне баласт за власника па макар то била и држава, као што је то случај с овом „Телекомовом” банком, која је заузимала тек 0,3 одсто тржишног учешћа. Стручњаци кажу да су профитабилне тек оне с учешћем већим од десет одсто. Истини за вољу, има и изузетака када мала банка има високу профитабилност, а то је онда када је усмерена само на одређену тржишну циљну групу.

Тако посматрано, процес укрупњавања банкарског сектора ће се наставити јер још има малих банака. Тренутно послују 24 банке, формално 25, јер на списку Народне банке Србије још стоје одвојено Комерцијална и њен нови власник словеначка Нова љубљанска банка (НЛБ). Подсећања ради, пре десетак година пословало је око 35 банака.

Стручњаци кажу да многе мале банке настављају да постоје јер нико није заинтересован да их купи. Имају мали тржишни удео, новом власнику не доносе клијенте, а само значе папирологију око припајања која запосленима одузима време уместо да се баве оним на чему банке зарађују. А то је пласман новца. Банкари кажу да их из тих разлога „ни за џабе не би узели”.

И подаци централне банке потврђују разлику између малих и великих банака. „Ако се пет највећих банака посматра у односу на билансну суму, бруто кредите и депозите, евидентно је да оне чине више од половине банкарског сектора Србије у наведеним сегментима, с обзиром на то да са 53,4 одсто учествују у нето билансној активи, са 52 одсто у бруто кредитима и са 54,9 одсто у депозитима”.

Мали тржишни удео имају Креди Агрикол, Сбер, Моби, Адико, Халк, Апи, Алта, Експо, Опортјунити… За сада је извесно да ће руска Сбер банка променити власника јер су то најавили њихови званичници, а као потенцијални купац, и то не само за банку у Србији већ и њихове у региону, помиње се АИК банка Миодрага Костића.

И Моби банка, односно бивша Теленор банка, која је исто као МТС банка везана за мобилног оператера, била је на продају пре неколико година. Потенцијални купац је био бугарски инвестициони фонд, али од тога није било ништа јер Народна банка није дала сагласност с образложењем да не испуњавају услове.

Највеће банке, према тржишном уделу, јесу Банка Интеза с учешћем од 15,24 одсто, Уникредит банка са од 11,38 одсто и Комерцијална банка са 10,19 одсто. После окончања формалног спајања НЛБ, односно Комерцијална биће јача за око два процента, колики је био удео словеначке банке. Међу великима су и Рајфајзен, али и нови велики играч на тржишту мађарска ОТП банка. Ова банка пазарила је две веће овдашње банке, и то прво Војвођанску, коју су продавали Грци, а недуго потом овдашњу Сосијете женерал банку јер је француска групација решила да изађе не само из Србије већ и из региона.

У последњих неколико година било је веома живо на банкарском тржишту. Велико „прометовање” банака почело је пре неколико година када су, због финансијске кризе у матичној земљи, продаване грчке банке не само у Србији већ и региону. Алфа банку купила је АИК банка, а затим је она потраживања Алфа банке према физичким лицима продала Сосијете женерал банци. Подсећања ради, Сосијете је била „уточиште” и за кредите физичких лица белгијске КБЦ банке када је напустила српско тржиште. Сличан пример продаје само дела кредитног портфолија био је када је немачка Прокредит банка продала кредите физичких лица Банци Интеза. И грчка Пиреус банка отишла је с тржишта, а купила ју је домаћа Директна банка, која је раније постала власник Финдоместик и Крагујевачке КБМ банке.

Једна мала банка, каква је новосадска Опортјунити банка, добила је новог власника – холандски фонд. Адико банка такође је у власништву страних инвестиционих фондова, а наследник су Хипо Алпе Адрија банке. Јубмес банка такође је променила власника и сада се зове Алта банка. Некадашња Московска банка сада је Апи банка, а кипарска Марфин банка добила је новог власника – Експо банку, која се води као матично чешка банка. На наше тржиште ушла је и турска Халк банка куповином Чачанске банке.

 

Коментари15
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Dragan Stankovic
Nije tacno da male banke nerade dobro, ja sam preneo vecinu mog novca iz jedne od najvecih banaka u Americi u jednu sasvim malu banku zato sto mi je ta banka dala dva puta veci interes na moj ulog nego velika banka. Poslovnost banke je u tome koja ce dati kredit po najnizoj interesnoj stopi i koja ce dati najveci interes na tvoju stednju. Tako se privlace musterije a ne po velicini banke. Naravno uloge garantuje drzava FDA.
Горан
док сте ово писали објављено је да Еуробанка преузима Директну банку, значи укрупњивање се наставља...
nisrados
Имам два рачуна у Интеси, један динарски, други девизни. До сада сам плаћао 400 динара одржавање рачуна. Сада су то напрасно дигли на 800 динара, изговор је да треба да плаћам за сваки рачун по 400 дин, иако на девизном скоро да немам више од 2 промене месечно. Што је много, много је- значајан проценат моје пензије. Мислим се да, или угасим девизни рачун или да пређем у другу банку, не знам само у коју.
Ovdašnja
Ja sam 15 godina imala račun u maloj banci koja je bila skupa ali je funkcionisala kao švajcarski sat i nikad nije bilo gužve. Onda ju je pred kraj 2019. kupila veća i sve je stalo. Pozatvarane su flijale i počele su gužve, kartice mi nisu radile 10 dana, uvedena je naplata ebankinga, isključen mi je token uređaj za plaćanje koji sam platila, a umesto njega je trebalo da skinem mobilnu aplikaciju koja nije proradila ni posle 10 intervencija. Naravno da sam ugasila račun i prešla u malu banku.
Krle
I ja sam imao racun u Societe i slicno iskustvo. Uopste nisu bili losa banka i nikad nije bilo guzve. Naravno da svako ima pravo da prodaje svoju imovinu kako mu odgovara, ali ja nisam imovina. I meni nisu radile kartice i jos su pokusali da mi uvale da podpisem dodatne ugovore i bili su nervozni kad sam odbio. Ove godine je opet bio kurslus oko novih brojeva racuna a mesto da se izvinu drze predavanje. Imam jos 2 godine kredita, a onda - zbogom OTP zauvek i nikad vise kredit ni ujednoj banci.
DejanBg
Ja u kredite ne ulazim ni po koju cenu a od banke mi trebaju bankomat, kartica za placanje u Srbiji i kartica za online placanje ka inostranstvu. Trenutno sam u Komercijalnoj ali otkada je prodata strancima razmisljam da predjem u Postu

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.