Власт и опозиција пред коначним договором

Врло ми је жао што смо одложили процедуру због пандемије, али сад би стварно требало да почнемо, каже Кнут Флекенштајн, један од четворо посредника које је делегирао Европски парламент за међустраначки дијалог власти и опозиције у Србији. То свакако мисле и у делу српске опозиције, оном који не жели да разговара о изборним условима без присуства европарламентараца, јер је до расписивања избора остало тек нешто мало више од пола године. Пошто је ЕП 1. јула одобрио путовања ван ЕУ актуелним посланицима, дакле и Тањи Фајон и Владимиру Билчику, посреднички четверац, у коме је још и Едуард Кукан, заказао је сусрете у Београду за 9. и 10. јул.

На овом „колосеку” на којем су присутни европарламентарци до сада је одржано 15 онлајн консултација, али се интензивирање разговора и више информација о темама и предложеним решењима очекује са доласком посредника у Београд. У другом делу међупартијског дијалога, који се води у Народној скупштини, без странаца, на девет досадашњих састанака разматране су теме о медијима, изборном поступку, финансирању кампање, функционерској кампањи, а учесници делују прилично задовољно. Чак и лидер Двери Бошко Обрадовић, који је пре неколико дана изјавио да преговори у парламенту „врло озбиљно напредују” и да су отворене све теме.

Владимир Орлић, потпредседник Народне скупштине и функционер СНС-а, каже да овај дијалог „одлично напредује”. „Учесници из реда ванпарламентарних странака не крију да су веома задовољни током самог процеса, а пре свега због прилике да непосредно разговарају о важним темама са председником своје државе Александром Вучићем. Ускоро се очекује усаглашен пакет договорених мера, које ће се примењивати и значајно пре термина наредних избора, а неки резултати овог дијалога су већ видљиви и у примени су. На том колосеку се, дакле, ради озбиљно и одговорно”, истиче Орлић за „Политику”.

Бошко Обрадовић је прекјуче изјавио да је на последњем састанку Радне групе у четвртак договорено да се власт ускоро изјасни о свим захтевима који су до сада изнети. „Дошли смо до финала и очекујем да у јулу знамо на чему смо, да ли ће власт изаћи у сусрет нашим захтевима или ће покушати да наметне козметичке измене или да нам понуди мрвице са стола, на шта нећемо пристати”, рекао је лидер Двери за Танјуг.

Какав ће бити исход разговора са европосланицима, није лако проценити. На питање да ли је оптимистичан у погледу постизања било каквог компромиса између власти и опозиције у Србији, Флекенштајн је за портал „Јуропијан вестерн Балканс” рекао да се нада да је то могуће. „Мој утисак је, након што сам разговарао са неким саговорницима, такође након што сам се састао са председником Народне скупштине Дачићем, да постоји много добре воље, али да ли је то довољно – видећемо”, казао је он.

Простор за напредак увек постоји, оцењује Константин Самофалов, генерални секретар СДС-а, и додаје да је та странка свакако спремна за разговоре уз посредовање европосланика како би се дошло до услова за слободне и поштене изборе и слободне медије. „Нема никакве дилеме да СНС нема искрену намеру да се било шта учини у погледу побољшања изборних услова, већ су им све активности усмерене на фасадне промене намењене спољној представи наводне ’демократичности’ режима. Кључно је да се евентуални споразум постигне што пре, како бисмо имали времена за његову имплементацију до расписивања избора”, каже Самофалов за наш лист.

Времена још има, али било би добро да се некакав споразум направи у рану јесен, ако се жели ући у предизборну кампању у некој врсти релаксиране атмосфере и са довољно времена да се договорена решења имплементирају, оцењује Бојан Клачар, извршни директор Цесида. Према његовом мишљењу, договор о изборним условима ће пре бити постигнут на домаћем колосеку, јер је ту већи простор за прављење компромиса и атмосфера је боља. „Ту постоји чак и простор за компромис са оним странкама које су биле оштри критичари владајуће странке, првенствено са Дверима и ДЈБ. Други колосек је нешто компликованији, између осталог, и због чињенице да има много нижи интензитет састанака, при том су били онлајн, а то успорава рад”, наводи Клачар и додаје да су у том делу дијалога захтеви већи, а могућност компромиса мања.

Ипак, закључује он, све стране које учествују на оба колосека имају мотив да дијалог успе. Стога верује да ће и у разговорима са европосланицима доћи до побољшања изборних услова. С тим што ће, како објашњава, владајућа странка бити спремна да иде корак напред, а није сигуран да ће то бити довољно за очекивања која имају бојкот странке. „Али сам сигуран да и бојкот странкама и владајућој странци у овом моменту више одговара да попусте на неким местима, да направе компромис и да изађу на изборе, него да сада ’натежу конопац’ и да се опет уђе у неки ћорсокак уочи следећих избора”, каже Клачар.

Орлић: Потребна елементарна разборитост

Нејасно је шта се очекује на колосеку са учешћем странаца, пошто ЕП најављује конкретније разговоре за другу половину септембра, каже Владимир Орлић. „Оно што су представници бившег режима износили као сопствене захтеве према ЕП, попут фреквенција за њихове приватне телевизије, њихова партијска уредништва у медијима, власт у јавним предузећима и министарствима без избора, а у случају неуспеха и претње уличним насиљем – ништа од тога није питање било каквог расположивог времена, већ елементарне разборитости. Ако им људи из ЕП на време објасне да је такво понашање дубоко антиевропско и антидемократско, олакшаће сами себи посао у значајној мери”, додаје он.