Четвртак, 16.09.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
БАЛКАНСКИ ЕВЕРГРИН

Мала бара пуна ватерполиста

Александар Шапић, Данило Икодиновић и Вања Удовичић у српској политици: ушли су као делфини, изаћи ће као крокодили, који ће тек научити основни закон опстанка у муљу српске баре – неће те давити противници, него твоји

Легендарног тренера Николу Стаменића једном су питали да ли је срећан због силних златних медаља које је освојио тренирајући репрезентацију оне старе и оне новије земље. Стаменић је иронично одговорио:

– Зашто да будем срећан, па ја сам за то вежбао читав живот. Срећан сам кад на улици нађем џак пара!

И та филозофска мисао великог тренера доказује како је, према свим природним и друштвеним законима, ватерполо дубоко антисрпски спорт. Да би постао првак, мораш крваво да тренираш у игри у којој нема кинте. Или, што би рекао још један велики тренер Ратко Рудић, најпре мораш да савладаш воду! Мораш да научиш да преживиш у њој, као бели кит. Не смеш да се удавиш док те генетски модификовани двометраш са супротне стране удара коленом под водом тамо где највише боли, док те потапа свом тежином како би те залепио за дно, а ти све то мораш да издржиш, опстајући на површини.

Онда мораш да се уздигнеш изнад џиновског чувара, останеш да лебдиш над узбурканом водом и прекршиш све познате законе физике...

Али ни ту није крај. Све време, док обављаш те ратничке игре у базену, држиш лопту у руци, играш се њоме као дечак на плажи и вараш остале противничке бекове који се приближавају како би те натерали да престанеш да дишеш. Али ти мораш да будеш бржи, све до коначног, завршног ударца и победничког гола, иако је вода неприродна, клаустрофобична средина за Србе, чак и када су у кади, а камоли у базену.

Ватерполо је заправо перпетуум мобиле, српка чаробна машина бесконачног кретања ка победи која регенерише саму себе. Та машина није резултат алхемије, већ математичког система, претвореног у филозофију, после које само ретки самураји, попут Стаменића или Дејана Савића прелазе у зен фазу. Зато се Србија у води понаша као Немачка на трави. Решење једначине је једноставно: наша репрезентација за свако место има најмање по два светска играча.

Зашто су Александар Шапић, Данило Икодиновић и Вања Удовичић одлучили да из базена скоче у бару где, уместо Мађара, Италијана, Шпанаца и Руса, лењо пливају крокодили, тако да им само изнад површине вире очи и чељусти, чекајући да зграбе плен. Вероватно нису слушали мислиоца из деведесетих година. Звао се Бата Трлаја. Носио је дукс са сликом рањеног Кристијана Голубовића на леђима. Био је вођа новобеоградског клана. Трлаја је изнео своју чувену тезу о малој бари пуној крокодила. Нешто касније су га укокали.

Шапић, Дача и Вања били су заједно на крову света, заједно су се опростили од репрезентације. Шапић и Вања још су мокри од воде, ваљда није било струје да укључе фен, одмах бућнули у политику. Шапић као заменик тадашњег градоначелника Београда Драгана Ђиласа, а Вања је, нешто касније, скочио на главу у Владу Србије као министар спорта, али се по реалној моћи налази негде око педесетог, шездесетог места у номенклатури напредњака. Шта му је то требало?

Вања плива три министарска мандата, али је место најбољег ватерполисте света заменио улогом држача пешкира. Да сада заплива у смешној капици, вратио би се на трон. Али, шта Вања није знао о бари? Она не дозвољава да је крокодил тек тако напусти.

Д.Стојановић

Дача Икодиновић је у међувремену, после тешке саобраћајне несреће, отворио кафану. Ишло му је прилично добро. Подржао је јавно Вучића на београдским изборима 2018. године, али касније се предомислио, пљунуо по себи и препливао код Вука Јеремића. За разлику од Шапића и Вање, Дача је мање склон прагматизму, а много више авантури, те га и најљући провладини таблоиди углавном остављају на миру. Зашто би га чачкали, ионако је довољно пропатио. Шта треба да зна Икодиновић да би опстао у бари? Да се још налази тек на њеној ивици, да још мисли да је плићак, али да бара нема дно!

Шапић је такође препливао, али његов пут од Ђиласа до Вучића није био брзоплети спринт, већ маратонска трка. Напустио је ДС, преузео је општину Нови Београд, основао сопствену партију СПАС, ушао у парламент, а затим се интегрисао с напредњацима, кандидујући се за човека број два српске политике.

Вања је ту шансу давно пропустио иако је имао све шансе за то. Међутим, покушао је да изведе шраубу у бари, заборавивши да то није базен јер лопта не клизи по води, већ је успоравају жабе, муљ, травуљина и крокодилчићи...

Шапић је, за разлику од Вање, играо стрпљиво дуг напад и сачекао да добије играча више, односно да Вучић заигра с играчем мање. Причекавши да Небојши Стефановићу свирају искључење, Шапић је имао чисту ситуацију. Жабе су престале да крекећу, муљ је за тренутак почишћен, травуљина се повукла у себе. Александар је добио место потпредседника СНС-а и нову улогу сидраша, вероватно будућег кандидата за градоначелника Београда. Небојша је, после два минута казне, враћен у игру.

Шта чека Шапића, можда највећег ватерполисту свих времена, али само уз услов да се с тим сложи Игор Милановић? Крокодилчићи ће наоштрити зубе, муљ ће се подићи, травуљина ће се усправити јер нови, угледни крокодил тек треба да научи основни закон играња и опстанка у плићаку српске баре: неће те давити противници, него твоји!

Господар баре, задовољно ће гледати тај меч у који су тројица највећих ушли тако чисти и тако златни. Када добију дозволу да је напусте, неће се препознати. Биће испрљани, са травуљином преко лица и изуједани. Ушли су као делфини, изаћи ће као крокодили. Тражили су бару, добили су бару!

 

Коментари4
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

RAJA
Vateolo nije samo sport , već i opsesija. Jedan momak nije hteo ništa drugo da upiše, već sportsku gimnaziji i da trenira vaterpolo u Partizanu. Sanja još sada sledećiu olimpijadu. Kolika god da je bara, samo da je zdravlja biće toliko velika da će krokodili i dalje plivati. Srećno im bilo....... Škola koju je imao Partizan mora da preživi, radi ovakve dece.
aleksandar maricic
A u goc-u bi napravili ime
Станиша Младеновић
Сва тројица могу да за све у животу захвале ВК Партизан, а двојица су на "извору пара и моћи" и ништа нису учинили да се не уништи институција и највећа фабрика врхунских играча, а колико су били у праву видећемо када оде и ова трофејна генерација коју је углавном ишколовао Партизан.
др Слободан Девић
А већина је у Партизан дошла из ГОЧ-а, тек да се не заборави ...

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.