Петак, 22.10.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Купци плаћају цену декарбонизације иако код нас још није започела

Без обзира на то што ЕПС који снабдева 95 одсто нашег тржишта нема трошкове емисија угљен-диоксида, крајњи купци ће плаћати цену у коју је урачунат и тај трошак
Европи недостаје природног гаса па се окреће угљу (Фото Р. Крстинић)

Најновија анализа Америчког акционог форума показује да би елиминисање фосилних горива повећало годишњи рачун америчког потрошача струје за 1.075 долара. За просечног Американца то можда и није ништа, али за просечног српског потрошача свакако јесте, па се поново отвара питање треба ли Србији струја из угља или је зелена агенда стварно оно што нам може обезбеди садашњу цену киловата и дугорочно сигурно снабдевање.

Ово питање је утолико интересантније ако се зна да Европи толико недостаје природног гаса да се континент иако пионир у глобалној борби против емисија – окреће угљу како би задовољио потражњу за електричном енергијом која се сада вратила на ниво пре пандемије, пише Блумберг.

Европска складишта гаса тренутно су 25 одсто испод петогодишњег просека. „Људи су мислили да ће Русија резервисати више капацитета преко Украјине, а то се једноставно није догодило”, рекао је Тревор Сикорски, шеф сектора за природни гас у консултантској кући „Енерџи аспектс” у Лондону. У исто време, потрошња електричне енергије у већини земаља ЕУ је, са проласком пандемије, изнад петогодишњег просека, наводи Морган Стенли. С обзиром на сужене испоруке гаса, комуналне компаније присиљене су да се окрену угљу како би светла остала упаљена. То значи да би сагоревање угља и даље могло бити исплативо.

Упитани зашто се у Србија поред свега наведеног на угаљ гледа с негодовањем, и упорно лобира на улагање у ветар и сунце и при томе размишља шта ће у паузама током године када код нас нема ни сунца ни ветра, магистар Жељко Марковић, консултант у „Дилоиту”, каже за „Политику” да пре него што одговори на ово питање мора да подсети да је Србија потписница Париског споразума и да је тиме преузела обавезу да смањи емисије гасова са ефектом стаклене баште. Да тежи чистијем окружењу и да створи услове за одрживи развој енергетике без утицаја на климатске промене.

– Да бисмо спровели обавезе из Париског споразума и следили Европску унију у њеној амбицији да до 2050. године постане неутрална према угљенику, морамо да предузмемо мере за декарбонизацију свог енергетског сектора, јер производња електричне енергије и топлоте заснована на угљу највише доприноси укупним емисијама угљен-диоксида. Такође, у новембру 2020. године, наша земља је потписала и Софијску декларацију о зеленој агенди за западни Балкан, обавезујући се да ће заједно са ЕУ радити на испуњену циља до 2050. године на угљеник неутралном континенту – наглашава наш саговорник.

Дакле, наводи, не морамо да напуштамо производњу из угља, али тиме нећемо испунити преузете међународне обавезе и стопираћемо наше прикључење Европској унији. Главни аргументи које можемо чути за наставак производње струје из угља, то је да још имамо довољно резерви лигнита, као и да гашењем производње из угља гасимо и велики број радних места, што делује забрињавајуће, али је право питање да ли ће штета настављањем производње из угља за Србију бити још већа?

Ових дана се бележе рекордне вредности цене емисија угљен-диоксида које су прешле ниво од 50 евра за емисију тоне, што је између осталог утицало и на цене електричне енергије, које достижу рекордне вредности на берзи. Цена на тржишту појединих дана крајем јуна била је већа од 100 евра по мегават-часу на Мађарској берзи, док се електричном енергијом само дан касније на нашој берзи (СЕЕПЕX) трговало и по цени од 120 евра.

Без обзира на то што ЕПС који снабдева 95 одсто нашег тржишта нема трошкове емисија угљен-диоксида, крајњи купци ће плаћати цену у коју је урачунат и тај трошак, јер им ЕПС сигурно неће понудити нижу. Већ ће енергију продати према тржишној вредности, тако да купци већ плаћају цену декарбонизације, иако она код нас још није започела, објашњава консултант.

– Такође, то што у нашој земљи и земљама западног Балкана не постоји обавеза плаћања емисија угљен-диоксида, па стога у финалној цени производа нису урачунати трошкови те емисије, само је тренутно стање. На овај начин наша производња из угља је нелојално конкурентна у односу на произвођаче из ЕУ и то је за њих неодрживо стање које подрива зелену политику ЕУ.

Стога се очекује да 14. јула као део ширег пакета климатских закона ЕУ, уведе механизам за прекогранично изједначавање угљеника. Иза овог назива се крије једноставан принцип наметања накнаде за угљен-диоксид производима који улазе у ЕУ како би европска индустрија могла играти равноправно са страним произвођачима – каже Марковић.

Циљ је, према Европској комисији, да се избегне „цурење угљеника” при чему индустрије премештају производњу или нове фабрике у иностранство у потрази за нижим производним трошковима. Овај механизам би се односио не само на електричну енергију, већ и на производе као што су челик, гвожђе, алуминијум, цемент и ђубрива. У складу са описом механизма, увозници наведене робе у ЕУ мораће да купе дигиталне сертификате, при чему сваки од њих представља тону емисије угљен-диоксида уграђених у њихову увозну робу. Цена сертификата биће повезана са трошковима емисија угљеника на тржишту у ЕУ и то на основу просечне цене аукција сваке недеље.

– На овај или на онај начин, мораћемо да плаћамо цену емисија, бар за електричну енергију коју желимо да извеземо у ЕУ, а онда се поставља питање, да ли ће то уопште бити рентабилно за ЕПС. Бојим се да неће, и да ће се онда ситуација преокренути, односно да ће наша производња из угља бити неконкурентна у односу на производњу из ЕУ – закључује Марковић.

Коментари16
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

marko kraljevic
uvek neorganizovana gomila placa reket organizovanim parazitima, dok se ne rese da ih istrebe, pa sve ispocetka, najbolje ko se zatekne kod ispocetka
Радојко
Немачка је управо направила нову термоелетрану "Дател", увози угаљ из Аустралије из Бразила. Вишак ветроелектрана у ЕУ не може да се интегрише, раде електролизу воде и губе 4/5 енергије. Нас терају да гасимо наше електране да би постали зависни и да би куповали њихове вишкове по 6-7 пута већој цени по kWh. Да ли је консултантима страних фирми добробит Србије у првом плану? Да ли веровати Европи која толерише Приштину кад организује пребијање малог Николе Перића и малтретира жену у Гњилану?
Mile elektricar
I kakve veze ima Nikola,Pristina,ugalj,cena struje ???
Zorka Papadopolos
Sve su to mnogo komplikovani proracuni, u kojima ni strucnjaci bas nisu sigurni. Ali, jos iz skole znam da je lignit najslabiji ugalj. Kraj oko Smedereva i Pozarevca dise na skrge
Миланм
Купци су грађани а они који имају користи од овог плаћања су процентуално мала група добро организована у циљу стицања личне користи. Летална концентрација CO2 је између 1000-2000 ppm или 0,1% тренутно је око 420ppm. У Србији (према УН 2015.) прераном смрћу изазваном загађеним ваздухом умре више од 6000 људи годишње. Сунце само у току једног дана пошаље много више енергије на Земљу него што су све годишње потребе. Уз енергетски аутономног појединца (кућу) како владати како отимати.
Pera
Američki akcioni forum na koji se članak poziva nije ništa drugo do lobi grupa zagađivača.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.