Уторак, 19.10.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Правна заврзлама после прислушкивања у затвору

Основно тужилаштво у Зрењанину одбацило кривичну пријаву тврдећи да управница није прислушкивала затворске стражаре, док повереник за информације од јавног значаја има другачији став
Комплекс у центру Зрењанина у коме се налази зграда суда и окружног затвора (Фото: Министарство правде/Управа за извршење кривичних санкција)

Када су представници Синдиката запослених у установама за извршење кривичних санкција поднели кривичну пријаву против управнице Окружног затвора у Зрењанину Љиљане Бранковић због сумње да је неовлашћено прислушкивала и снимала разговоре запослених у овом заводу, нису могли ни да наслуте да ће два различита државна органа, поводом ње, донети потпуно различите одлуке.

Наиме, Основно јавно тужилаштво у Зрењанину којем је пријава поднета донело је одлуку о њеном одбацивању, а повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности утврдио је да је управница незаконито снимала разговоре запослених. Закључујући да није постојао законски основ за аудио- снимање запослених, повереник је наложио да се из сигурносних камера које су у себи имале интегрисан микрофон, искључи опција слушања звука, како се разговори не би снимали и касније преслушавали.

Управо спорни снимци разговора били су основ за покретање дисциплинског и кривичног поступка против З. С. и Д. Ј., запослених у зрењанинском Окружном затвору.

Милош Влаховић, адвокат Синдиката запослених у установама за извршење кривичних санкција и бранилац осумњичених државних службеника З. С. и Д. Ј каже за „Политику” да тужилаштво којем је пријава поднета није спровело све радње у поступку и да је одлуку о одбацивању пријаве донело на основу тако непотпуно утврђеног чињеничног стања.

– У записнику о извршеном инспекцијском надзору, повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности наводи да је утврђено да су обрађивани подаци о личности, односно да су аудио-снимани, а потом преслушавани разговори између запослених З. С. и Д. Ј, као и да надлежни у Окружном затвору нису водили евиденцију о снимању. Међутим, ове чињенице Основно јавно тужилаштво није имало у виду приликом доношења решења којим је одбачена кривична пријава против Љиљане Бранковић, управнице Окружног затвора у Зрењанину, због кривичног дела неовлашћено прислушкивање и снимање – објашњава адвокат Влаховић.

У благовременом року подносилац кривичне пријаве је, наводи даље Влаховић,  Вишем јавном тужилаштву у Зрењанину изјавио приговор због одбацивања кривичне пријаве јер првостепено тужилаштво није спровело све радње у току поступка, нити је ценило чињенице које је утврдио повереник. Међутим, Више јавно тужилаштво у Зрењанину одбило је овај приговор као неоснован и тиме онемогућио даљи кривични поступак против управнице Окружног затвора у Зрењанину.

– Посебно је интересантно што Основно јавно тужилаштво у Зрењанину није одбацило кривичну пријаву коју је против државних службеника поднела управница Љиљана Бранковић коју је заснивала на истом аудио-снимку, односно на доказу „плода отровног дрвета” који је прикупљен противно правним прописаним оквирима – каже Влаховић.

У пријави коју је Синдикат запослених у установама за извршење кривичних санкција поднео Основном јавном тужилаштву у Зрењанину, наводи се да је осумњичена као управница Окружног затвора у Зрењанину, 3. октобра 2020. године, с умишљајем снимила разговор између З. С. и Д. Ј., а да их о томе претходно није обавестила. Такође, наводи се у пријави, управница је на основу прислушкиваних разговора, покренула дисциплинске поступке против њих, а потом другима омогућила да се упознају са садржином аудио-снимка. Поступајући на наведени начин, закључује се у пријави, управница затвора је тешко прекршила приватност запослених – државних службеника у Окружном затвору у Зрењанину.

У Управи за извршење кривичних санкција Министарства правде за наш лист раније је речено да су уверени да је кривична пријава уследила као одговор на покретање дисциплинског поступка против двојице припадника Службе обезбеђења због тежег дисциплинског прекршаја који се тиче насилничког понашања. Нагласили су тада и да ће записи техничког видео-надзора „имати своју сврху у циљу откривања штетних и нежељених догађаја, али и дисциплинске одговорности двојице запослених”.

Рекли су и да управница зрењанинског Окружног затвора ни у једној ситуацији није „аудио-снимала запослене”. Сходно томе, наводе, јавност треба да зна да није било незаконитог или тајног снимања запослених, како аудио, тако ни видео-снимања.

Коментари3
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Киза
Чекај бре! Нико се не буни због хиљада надзорних камера са програмима за препознавање лица на улицама (које и те како могу бити злоупотребљена за нелегалан надзор), а диже се 'фрка' око надзора у КП установи?! О којој је ту приватности реч ако се например чувари договарају да дотуре мобилни затворенику, обезбеде му дрогу или доставе његову поруку некоме?! Снимање у затворским делу не сме бити упитно, ев. би се могло забранити у службеним и просторијама за одмор запослених. Само кажем...
Djuro Aleksic
Pa upravnica mora sve da zna I da cuje.A to da li je po zakonu?Videcemo drzava ce da kaze.ona sve zna, a najbolje zna sta je u njenom interesu.
Leopold
Kod nas je taj Zakon pisan po principu "devojka je malo trudna", tj smes da imas video nadzor, ali ne smes audio! Sta imate od video snimka, ako ne cujete razgovor, npr sprovodi se mobing, vredjanje, ponizavanje, npr zaposleni dogovaraju lazno izostajanje sa posla, potkradanje poslodavca, neko krivicno delo... Potpuno smesno. Na Zapadu se podrazumeva da "u radno vreme i na radnom mestu" ne postoji privatnost - vec samo rad.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.