Четвртак, 23.09.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
БОРБА ЗА ОЧУВАЊЕ ПРИРОДЕ

„Београдска Амазонија” ускоро заштићена зона

Изузетно значајно подручје у долини Дунава (Фото Б. Васиљевић)

На простору између насеља Врбовско, Ковилово, Црвенка, Борча и Крњача с једне стране и реке Дунав с друге гнезди се више од сто врста птица, међу којима су и оне заштићене, попут орла белорепана, црне роде, патке њорке, малог корморана, прдавца, букавца... Ово подручје изузетно је важно и због тога што својим каналима и дунавцима брани престоницу од плављења у случају великих вода. Пре две године Бељарица код Ковилова била је једна од потенцијалних локација за градњу нове луке у Београду. После реакције друштава за заштиту птица од тога се одустало. Срећом, после тога су се поново обновиле вишегодишње идеје да се овај простор сачува, а однедавно су на том пољу учињени и први значајни кораци. Градски Секретаријат за заштиту животне средине покренуо је недавно јавни увид и расправу о Предлогу акта о проглашењу и студији заштите подручја „Форланд леве обале Дунава код Београда”.

Како су рекли у Заводу за заштиту природе Србије, који је и израдио студију заштите, јавни увид је расписан до 10. јула. О њему своје мишљење и предлоге заинтересовани до тог датума могу дати сваког радног дана од 11 до 14 часова, у канцеларијама Секретаријата за заштиту животне средине у Карађорђевој 71. Јавна расправа одржаће се на истој адреси 13. јула.

Предвиђено је да на простору форланда (земљиште између насипа и реке) буду успостављена два режима заштите – други и трећи. Под другим степеном заштите нашла би се око 522 хектара на локалитетима Кубици, Црвенка и Кожара, а трећи степен ће обухватити око 1.335 хектара. У делу који је под другим степеном могу се обављати неке интервенције како би се то подручје унапредило и ревитализовало, док се у трећем степену заштите забрањују све активности које би могле да угрозе или измене обележја и својства форланда.

– Подручје предложено за заштиту налази се на територији Палилуле и Земуна и обухвата укупну површину од око 1.858 хектара. Смештено у небрањеном делу, пружа се у правцу север–југоисток у дужини од око 20 километара, а окружено је насељима Врбовски, Ковилово, Црвенка, Борча и Крњача на северу и реком Дунав на југу. Заштита овог дела обале Дунава значајна јер је ово и атрактивна еко-туристичка локација која би кроз одрживe и контролисанe излетничке садржаје промовисала потребе заштите природних вредности у језгру престонице – објашњавају у Заводу за заштиту природе Србије.

На овом подручју налазе се две простране плавне зоне Црвенка (Бељарица) и Кожара, испресецане рукавцима (дунавцима), бројним барама и мртвајама, ритовима, адама... Према Генералном урбанистичком плану Београда до 2021. године предвиђено је да ово остану зелене површине. Подручје је углавном прекривено шумском вегетацијом, и то галеријским шумама (шуме уз реке и мочваре), врбама и тополама и плантажама канадске тополе.

– На овим локалитетима гнезди се више ретких и угрожених врста птица, а треба напоменути и да се ови простори налазе у оквиру међународно значајног подручја за птице (Important Bird Area), а који такође представљају и еколошки значајно подручје – ушће Саве у Дунав. Водена и влажна станишта на овим локалитетима су важна и као репродуктивни центри за водоземце и гмизавце и као плодиште више врста речних риба – кажу у заводу.

Форланд леве обале Дунава код Београда је, поред Горњег Подунавља и Ковиљско-петроварадинског рита, једна од највећих плавних зона у целој Србији, што јасно оцртава значај овог подручја у смислу заштите.

Још две заштићене локације

Осим Форланда леве обале Дунава, у граду постоје две сличне локације које су заштићене. Лесни профил „Kапела” у Батајници, који је стављен под заштиту 2014. године, и Земунски лесни профил, који је заштићен 2013. године. Осим богатим биљним и животињским светом, локације у Земуну и Батајници значајне су због својих геолошких карактеристика.

Коментари7
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Milan
Ako ih zastite kao Veliko ratno ostrvo onda im nema spasa
Божидар Анђелковић
Врбовско, Ковилово, Црвенка, Глогоњски рит... деценијама су били (запуштени) резерват за људе. Птице ће, ваљда, бити боље среће.
Ostoja
Kad se iz aviona pogleda ogromna povrsina koju su devastirali beogradjani, i stari i novi, ekoloska katastrofa je usud jos od kako su Turci napustili Kalemegdan i ono malo okolnih ulicica. I sad ovi prvi pricaju o zastiti preostalih bara...
smorovi beogradski
dobro pa su je devastirali,da su je unistili sta li bi sad pisao
Братимир
Бацање прашине и очи, да се не види шта раде са заштићеном зоном у Макишу. Да се не види како угрожавају водоснабдевање Београда.
Лазар Станојевић
Јавна расправа

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.