Понедељак, 27.09.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Непролазно „Све мора проћи”

Ново издање троструког албума Џорџа Харисона, објављеног 1970. године, понуђен слушаоцима у неколико варијанти, а све је спаковано у посебно дизајнирану дрвену кутију
Комплет новог издања „Све мора проћи“

Џорџ Харисон (1943‒2001), члан легендарних „Битлса”, „креће” у нову музичку авантуру. Двадесет година након свог коначног одласка у свет незаборавних. Тачније, међу љубитеље Харисонове музике враћају нас његов син Дани, продуцент Дејвид Цоншајн и инжењер звука Пол Хикс. Поменута тројка прихватила се не баш једноставног посла – ремастеризовања Џорџовог троструког албума „Све мора проћи” (All Things Must Pass), објављеног давне 1970.

„Мој отац је одувек желео да звук ове плоче буде јаснији и дефинисанији”, објаснио је приликом представљања реиздања Харисон млађи додавши: „На томе смо заједно радили све док он није преминуо 2001. Данас, двадесет година касније, захваљујући најсавременијој технологији и изузетном ангажовању Пола Хикса, на 50. годишњицу изласка оригиналног албума та жеља је испуњена, и поштоваоцима Џорџа Харисона представљамо обновљени албум, његово најупечатљивије уметничко дело.”

Подсетимо, „Све мора проћи” је Харисонов први индивидуални пројекат по разлазу „Битлса”. Претходна два соло албума „Предивна музика” (1968) и „Електронски звук” (1969), издати још у периоду активности ливерпулске четворке углавном су садржали инструменталну музику. По разлазу групе све што је дотле било подређено заједничком стилу сада као да је добило крила.

Утицаји великана рокенрола, попут Боба Дилана, групе „Бенд”, пројекта „Дилени и Бони”, клавијатуристе Билија Престона... слили су се у музичке маштарије осамостаљеног гитаристе. Укратко, Џорџ Харисон је показао да је зрео музичар и композитор и да дефинитивно има шта да каже као индивидуалац. То су видели и други и укључили се у пројекат, свако на свој начин. А међу таквима су: гитариста Ерик Клептон, клавијатуриста Гери Рајт, другар из „Битлса” Ринго Стар, певач и гитариста Питер Фремптон, бубњар Џинџер Бејкер и многи други.

Ново издање „Све мора проћи” понуђено је слушаоцима у неколико варијанти: од оригиналне, која садржи 23 композиције снимљене на три ел-пи плоче или два компакт диска, па до изузетно луксузне која укључује осам ел-пи плоча, пет компакт дискова и један „блуреј” диск на којима је забележено чак 47 пробних снимака од којих 42 никада раније нису објављени. Ту је и радна бележница коју је приредила Џорџова супруга Оливија Харисон. Све је спаковано у посебно дизајнирану дрвену кутију у коју је уденута и гомила пропратног материјала, фотографија, интервјуа, белешки, сећања...

Ипак, сва поменута издања немају за слушаоца онај значај који има чињеница да су оригинални снимци прошли кроз детаљну студијску обраду чиме су у великој мери добили на звучној чистоћи, пуноћи и укупном квалитету. То је и био главни циљ Харисона млађег, Цоншајна и Хикса. Захваљујући савременој технологији и модерним електронским помагалима успели су да ономе што је тонски забележено пре чак пола века обезбеде богатство и ширину звука карактеристичног за данашње најквалитетније студијске радове.

Уливање новог духа, па и енергије, снимцима који су одушевљавали генерације из педесети и шездесетих година прошлог века није само технолошка играрија. Код оних који су музику слушали на тзв. средњим таласима прастарих радио-апарата, са грамофона за које никада није било сигурно да ли ће уопште да се „заврте”, или ретких магнетофона који су музику бележили тек на половини траке и репродуковали је на исти начин, то можда и буди дух носталгије. Данас, међутим, слушаоци траже да чују сваку, макар и најситнију промену у ономе у чему намеравају да уживају. Савремена технологија им то и омогућује.

Број албума преуређених и прилагођених данашњим слушаоцима расте свакога дана и, што је такође важно, тако обрађени налазе пут до нових конзумената, уводе их у свет тонова из времена њихових дедова и родитеља, указују им на корене музике коју данас слушају, инспиришу их да и сами крену у авантуру коју само сплет правих звукова може да им пружи. Старе композиције, стари снимци великих стваралаца и извођача престају да буду ствар прошлости, нашег све слабашнијег сећања и времена које нас је газило од тренутка када смо први пут у животу чули неки низ тонова који су нам измамили осмех и унели нам у душе осећај топлине, мира и задовољства.

Индивидуално поимање музике зависи од многих околности. Пре свега од музикалности појединца, талента, његовог музичког образовања… али и од околности које га окружују, времена у којима живи, личног схватања и односа према ближој и даљој околини… Али оно што је специфично за сваку уметност, па тако и за музику, јесте да се временом, полако али неумитно, губи из наше пажње.

Много напора је потребно да се нешто што је стварано много деценија па и векова уназад, прилагоди садашњици, покаже нам сву своју лепоту и магију, једнако као што ју је показивало својим савременицима. Само нотни записи свакако нису довољни да нас врате у доба свог настанка. Потребно је њихово савремено објашњење и — интерпретација. Живимо у временима у којима технологија решава много тога комплексног, па се тако и наше уживање у класичним музичким делима, неуништивој динамици џеза, разузданости рокенрола… чине у најмању руку – природним. Том идејом водили су се и Дани Харисон, Дејвид Цоншајн и Пол Хикс.

Поменимо на крају да је Џорџ Харисон издао 12 студијских албума, два концертна, четири компилације, 35 тзв. синглова, два видео-албума... „Све мора проћи” је 2014. добио своје место у „Дворани славних рокенрола”, лондонски „Тајмс” га је уврстио у листу „100 најбољих албума свих времена”, „Ролинг стоун” у листу „500 најбољих”, док га је „Пичфорк” окрактерисао као – „Албум који је изменио и само схватање тог појма.”

 

Коментари1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

odličan tekst
Odličan tekst. Bravo za autora i Politiku.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.