Уторак, 17.05.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

У Србији око 200.000 старијих радника без посла

Између два кандидата истих квалификација и способности, послодавци би у 68 одсто случајева одабрали особу млађу од 45 година
Анђелко Васиљевић

Четворо од 10 радника у најнапреднијим економијама света биће старије од 50 година до 2050, показује најновији извештај „Промовисање радне снаге свих година” Организације за економску сарадњу и развој.

Проблем је, међутим, што се таленат старијих данас често недовољно искоришћава, иако су ови радници здравији и образованији него што су били раније. Зато би, наводи се у извештају, веће учешће старијих радника у запослености значајно допринело побољшању животног стандарда, а продужавање радног века могло би да подстакне БДП по становнику у просеку за 19 одсто до 2050. у земљама ОЕЦД. Ипак, пандемија је довела до тога да се први пут у последњих пола века старији радници налазе на списку незапослених у већем броју, него они у средњим годинама.

У Србији има око 200.000 грађана старијих од 50 година који су без посла, тачније у мају их је на бироу рада био 194.260. Иако држава даје посебне подстицаје и за њихово запошљавање, последњу реч ипак имају послодавци. Могу да бирају између оног ко има до 30 година, квалификованог и полуквалификованог, оног који је регистрован као технолошки вишак или оних који су старији од 50 јер су то отприлике најугроженије групе на овдашњем тржишту рада.

Поставља се питање зашто послодавци нерадо бирају старије раднике.

Нада Сатарић, из Удружења грађана „Снага пријатељства – Амити”, подсећа да сами послодавци имају предрасуде да су најефикаснији радници од 30. до 45. године.

– Између два кандидата истих квалификација и способности они би у 68 одсто случајева одабрали особу млађу од 45. Зато је међу женама од 45 година, које су иначе најугроженија група на тржишту рада, највећи број дугорочно незапослених. Разочарење, обесхрабрење, губитак наде и многобројни неуспели покушаји да нађу посао доводе их до одустајања од даљег тражења посла (активно покушава да пронађе запослење тек 55.000 њих) – објашњава Сатарићева.

Као препоруку послодавцима она издваја веће улагање у обуке и развој вештина код запослених.

– На такве обуке не треба да се упућују само млађи и образованији, већ сви запослени, јер влада уверење да су старији радници мање вољни или чак способни да се прилагоде новом окружењу, брзим променама и усвајању нових знања и вештина. То није тачно, а уместо да њихово искуство буде предност, њихов стаж их ипак углавном чини мање пожељним радницима. У Србији данас 43 одсто запослених припада рањивим старосним групама – истиче Сатарићева.

Социолози подсећају да међу послодавцима влада мишљење да старији спорије уче, да им је потребно више времена за тренинг, да су склонији урушеном здрављу и да ће одсуствовати с посла на трошак послодавца.

– Већина послодаваца има већи интерес да запосли старијег и искуснијег, па ми није јасно како је толики број њих на бироу рада. Ипак, ја када сам пре десетак година био у ситуацији да запослим бравара, на разговор су ми дошла два старија радника, па сам узео обојицу. Да је један од њих био, рецимо, млад и тада бих пре изабрао старијег – открива Небојша Атанацковић, почасни председник Уније послодаваца Србије.

Он признаје да послодавце заправо не интересује да ли је кандидат за посао млађи или старији, него да ли ће моћи да оствари продуктивност.

– У неким пословима где се тражи стручност, та продуктивност је неупоредиво боља код оних с већим искуством. С друге стране, за поједине послове где се тражи физичка снага старији не могу да конкуришу иако имају радне навике и знања која су стекли током рада. Постоје и ситуације да су младима који немају искуства послодавци често незадовољни – закључује Атанацковић.

Коментари12
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Slađana
Na birou nisam već odavno a bila sam 20 godina.Dosta.Nemam radni staž izdržava me suprug .Otac mi je rekao da ću preturati po kontejneru. Možda. Život sam podredila jedinom izboru a to je porodica .Po struci sam diplomirani inženjer .Radiću samo ako mogu da ovoj državi ne dam ni jedan dinar.
Boris
38 god. uskoro punim, ni dana radnog staza. Svaki put ista pjesma, pitanje numero uno: "Gdje si radio prije?", nakon odgovora da nisam nigdje, slijedi zacudjeni pogled sa druge strane, u prevodu: "Pa zasto si ovde dosao?"... Tako skoro dvadeset godina. Kada pokusam da objasnim ovima sto su preko stranke zaposleni, dobijam isprazna tapsanja po ramenu. Catch 22...
Panonski mornar
Tako i meni na prvom poslu. Slicna situacija, odgovorih radio sam kao slobodnjak.
Rado zaposljavamo starije radnike
Pera nikad penzioner
Sadasnjem poslodavcu sam rekao da ne mogu da radim vise od 4-5 časova dnevno. Rekao mi je da to shvata, i da zna, da cu kao senior za pola radnog vremena odraditi ono sto ce junior za ceo dan. A ako studirate pod stare dane Onda ne mogu da izracunaju koliko vam je godina. U CV napisete samo poslednju školu i to je to
Miodrag
Poslodavci bez veze i materijalne naknade tesko primaju bilo koga be zobzira za godiste

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.