Недеља, 14.08.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Споро пошумљавање и брза сеча угрожавају плућа Србије

Актуелни интензитет садње нових шума толико је мали да, уколико се тај темпо настави, зацртани циљ од 41 одсто територије Србије под шумом достићи ћемо тек за 1.500 година
Никола Тркља

Готово 100 милиона динара покрајинска власт доделила је ове недеље учесницима на конкурсу за пошумљавање нових површина, а из буџета за шуме у исте сврхе издвојено је још 50 милиона динара. Толико новца потрошиће се и за поправљање оштећених шума.

– На тај начин ће 150 хектара деградираних шума бити потпуно обновљено – казао је покрајински секретар за шумарство Иван Божић.

Да ли је то довољно? Ни близу. Ова аутономна покрајина по том питању најсиромашнија је регија у читавој Европи јер под шумама је нешто мање од седам процената укупне површине, а чак 14 општина нема ниједан одсто шумовите територије. Зацртани циљ је 14 процената Војводине под шумом, односно још око 150.000 хектара земљишта. Међутим, тренутни интензитет пошумљавања толико је мали да би нам за достизање тог циља требало неколико векова. Примера ради, од 2014. до 2017. године пошумљено је тек 509 хектара.

Док креатори еколошке политике све више говоре о подизању нових шума, извештај Државне ревизорске институције показује да је ситуација у пракси обратна: у Србији је од 2015. до 2019. забележен пад у оснивању нових шума за око 40 одсто. Прецизније – док је 2015. засађено 992 хектара, четири године касније пошумљено је тек 614 хектара.

Иначе, Србији фали нешто више од 900.000 хектара шуме како би достигла 41 проценат, колико је према Закону о просторном плану неопходно за оптималну шумовитост. Иако је као рок наведена 2050, овим темпом пошумљавања планирано ће се достићи за 1.500 година.

Анђелко Васиљевић

Који су разлози довели до пада, као и на друга питања „Политике” у вези с тим, у Министарству пољопривреде нису нам одговорили. Према извештају ДРИ, републички Буџетски фонд за шуме од 2017. до 2019. издвајао је по 750 милиона динара за унапређење стања шума, а од те своте за садњу искоришћено је 76 милиона динара. Тачније, 11 одсто укупног износа.

Декан Шумарског факултета проф. др Ратко Ристић више пута је упозоравао да за овај подухват треба издвојити више новца, као и да је „актуелни интензитет пошумљавања неприхватљиво мали”.

– Све што се до сада издвајало и садило недовољно је. За жељене резултате потребно нам је 60 милиона евра и да се годишње подиже 30.000 хектара нове шуме – каже за „Политику” проф. др Ристић и додаје да је један од кључних непријатеља неконтролисана урбанизација.

Наш саговорник похвале упућује шумарима: годишњи прираст шума износи пет милиона кубика.

Извештај ДРИ примећује и да с падом пошумљавања истовремено расте планска сеча шума, да је лоша комуникација с локалним самоуправама будући да је у периоду ревизије само осам одсто њих доставило Управи за шуме извештај о трошењу средстава. Уз све ово, још увек нису донета планска документа ни акциони планови за развој шумарства, нити је израђен јединствен информациони систем како би се пратило стање шумарског фонда. Када би овај систем могао да заживи, још једно је од питања на које нам надлежни у Министарству пољопривреде нису дали одговор.

Коментари14
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Снежана Добросављевић
Сваки пут, кад пођем према шуми, срећем камионе и тракторе без регистарских таблица који превозе дебла .Апсолутно сваки пут , а полиције нигде.
Namćor
Još kada pomislim da plaćamo zaposlenike u Ministarstvu poljoprivrede na čelu sa ministrom, a da se nisu udostojili da odgovore na pitanje novinara Politike. Kakva bahatost i nepoštovanje! Zato, sa druge strane, dubok naklon dekanu Šumarskog fakulteta prof. Ratku Ristiću, Čoveku od zvanja i znanja, sa kičmom - (retki primerci srpske elite).
милош
Из државног буџета за пошумљавање се надокнађује оно што дрвокрадице посеку и продају.Масовна је појава да се секу туђе шуме у крајевима који су исељени.
milanče
Fruška gora, pluća Vojvodine je obolela od raka pluća. Jedno plućno krilo je već amputirano bezprizornom sečom šume i bespravnom gradnjom. Mislim da joj više nema spasa.
Mrgud
Zato je seca sume porasla znatno. Eksploatacija i isisavanje resursa na svakom koraku, gde god je to moguce. A ovi se tek zahuktavaju. Zato su toliko snazno i na vlasti, prosto rade sve sto treba da nam rasprodaju zemlju. A puna usta Srbije..

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.