Како заказати свадбу у Њујорку

Специјално за „Политику”

Њу Џерзи – Људи у „свадбарским пословима”, од оних који планирају прославе до оних који изнајмљују локације и добављају храну, имају толико посла да све више клијената мора да чека крај 2022. или почетак 2023. године како би направили свадбу. Овој „навали” доприносе и парови који су направили мање прославе венчања током строжих пандемијских мера и сада би хтели да прославе још једном, уз присуство већег броја гостију.

Отац Милан Драговић, старешина Саборне цркве Светог Саве у Њујорку, каже за „Политику” да је број венчања у 2020. опао у односу на претходне две године. У поређењу са 2018. и 2019, кад су се у цркви венчала по четири пара, прошле године било је само једно венчање. Међутим, у првој половини 2021. одржана су већ три венчања, тако да се отац Милан нада да се интересовање за венчање у цркви враћа на ниво сличан оном који је био пре пандемије.

Један од парова који ће отац Милан венчати овог јула су Вања Матковић, логопед, и Метју Лонтос, власник ресторана „Метро тако”, обоје из Њујорка. Њихово дугогодишње пријатељство је баш на почетку пандемије прерасло у љубав. Метју је, припремајући се за брак, недавно крштен у нашој цркви у Њујорку.

„Метју је сам предложио да пређе у православље, јер је знао колико је мени важно да се венчам у нашој цркви. Већ зна наше обичаје, био је на нашој слави и другим прославама. Сагласан је да у духу Православне цркве једног дана подигнемо своју породицу. Прошла година, колико год да је била тешка за све, нама је пружила много лепоте и љубави”, каже Вања, која је у Америку дошла из Херцег Новог.

Како објашњава, због ковида 19 су морали да буду флексибилни у доношењу одлука у вези с венчањем, као што су локација и датум. „Обавили смо много разговора са сватовима да бисмо схватили како се људи осећају кад је реч о већим окупљањима”, прича она.

Вања каже да су одлучили да свадбу прославе у Метјуовом ресторану зато што нису могли да нађу погоднији простор, јер је потражња за најлепшим локацијама у последње време драстично порасла.

„Одлучили смо да затворимо Метјуов ресторан тог дана и направимо свадбену прославу с две одвојене групе сватова. Наша родбина ће доћи око четири по подне, а наши пријатељи и радници ресторана увече, како не би била превелика гужва и како би се сви осећали безбедно. Угостићемо две групе од по 30 људи – укупно 60 гостију. Желели смо да у први план ставимо безбедност свих сватова”, истиче Вања.

Каже да је због пандемије све било мало теже организовати, чак и куповину хаљине. Постојале су две могућности: заказати пробу у бутицима који су још отворени и поштовати велике рестрикције повезане с пробом венчаница или наручити хаљину преко интернета. Вања се одлучила за другу могућност.

„Продавци венчаница су били флексибилни – све хаљине које сам добила на пробу, а нисам одлучила да их купим могла сам слободно да вратим”, објашњава.

Метјуов ресторан, који је у периоду пре пандемије био омиљена локација многих за организовање прослава, укључујући и свадбе с мањим бројем званица, током пандемије је радио знатно смањеним капацитетом.

„Током пандемије прошле године већих приватних прослава у нашем ресторану није било”, каже Вања.

Угоститељске услуге Вањиним сватовима пружиће њујоршка фирма „Лоза”, чија је специјалност модерна балканска кухиња. „Лозу” су осмислили и основали шеф Живко Радојчић и угоститељ Зоран Матковић.

„Потражња за нашим угоститељским услугама у мају и јуну ове године порасла је за 75 одсто у односу на исти период у 2020”, каже Зоран Матковић и додаје: „Врло сам поносан на избор хране и селекцију вина из нашег региона, који ’Лоза’ нуди клијентима.”

Ана Радишић, чији су родитељи пореклом из Београда, и њен вереник Метју Гликсман упознали су се током студија медицине на Флориди и након две године забављања, некако на самом почетку пандемије, почели да планирају живот заједно.

„Као и многи други парови, и ми ћемо имати о чему да причамо својој деци. Искрено, никад нисам ни помислила да ће ми се овако битне ствари у животу дешавати баш у време пандемије. Диплома, веридба, почетак стажирања у болници коју смо обоје желели, припреме за венчање”, каже Ана.

Организација венчања, прича она, била је умногоме отежана из безбедносних разлога (скраћено радно време, ограничен број гостију, неопходан размак током сусрета и наравно – неизбежне маске).

„Иако обоје тренутно живимо и радимо у Тампи на Флориди, желели смо да венчање буде на источној обали, јер смо обоје из Њу Џерзија; желели смо да место венчања буде што ближе родитељима”, каже наша саговорница.

Објашњава да су прво планирали венчање у априлу или мају 2022, јер су се надали да ће пандемија до тада бити окончана. Међутим, када су, 14 месеци унапред, покушали да закажу венчање на локацији коју су прво одабрали, били су обавештени да су све суботе у априлу, мају и јуну 2022. већ резервисане, јер је већина венчања из 2020/21. померена на 2022.

„То нам је помогло да боље схватимо ситуацију и убрзамо процес. Уз помоћ родитеља убрзо смо се одлучили за прелепи Тапан хил, бивши посед Марка Твена. Први контакт био је, наравно, телефоном, уз заказивање посете неколико седмица унапред због пандемије. Током посете свуда смо ишли двоје по двоје, с маскама, строго водећи рачуна о растојању, а време и дани посете били су ограничени. У време када смо обилазили Тапан хил локација је још била званично затворена указом државе Њујорк због пандемије и венчања нису одржавана”, прича наша саговорница кроз шта су све пролазили на путу до свадбе.

Ана се сећа познате ТВ серије „Кажи ’да’ својој венчаници” и чувеног бутика за венчанице „Клајнфилд” на Менхетну.

„То је била моја омиљена серија из тинејџерских дана и једино место где сам желела да изаберем своју венчаницу. Ја сам рекла ’да’ својој венчаној хаљини једног кишног дана у априлу 2021, у току пандемије ковида 19. Одлазак у ’Клајнфилд’ с родитељима и пријатељицама је нешто што сам одувек прижељкивала, али нисам могла ни да сањам маске, ПЦР тест, не више од двоје у пратњи и мирис антибактеријског средства. Веровала сам да ћу тог дана да одем до фризера, лепо да се нашминкам за пробу хаљине. А све је било потпуно другачије: шминка ми због маске није ни била потребна, на уласку је прво мерена температура, људи су пажљиво одржавали растојање, све то уз минималне контакте. Ми, будуће младе, у белим венчаницама и с плавим маскама на лицу тог дана смо изгледале необично испред огледала.”

Каже да је слична процедура била и током избора цветног аранжмана: заказивање посета неколико недеља унапред, маске током сусрета, ограничен број особа… Али, иако је све било отежано и далеко од уобичајеног, ипак се увек и на сваком месту осећао оптимизам да ће пандемија ускоро престати и да ће се живот вратити у нормалу.

„Мет и ја се искрено надамо да ће у априлу 2022, за када је заказана свадба, све бити као некада и да ће наших 200 званица доћи без маски и страха што седе за столовима једни близу других”, поручује Ана.