Четвртак, 23.09.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Замрзнути конфликт лош по Србе, гори по Албанце

Замрзавањем сукоба Србија би се претплатила на нове ратове у будућности с много неизвесности, а заузврат би изгубила озбиљну шансу да буде економски развијена и функционална демократија
Драган Стојановић

Сједињене Америчке Државе и Европска унија не знају да из „живог блата” ишчупају пројекат такозваног независног Косова, чију су неодрживост доказали и најновији свакодневни напади на Србе широм покрајине. То је додатна потврда да нема никаквих индиција да ће косметски чвор у скорије време бити разрешен, а разговор две стране враћен је корак уназад самим доласком Албина Куртија на место премијера. Уместо решења које би омогућило да се регион несметано развија, много је извесније да јужна српска покрајина клизи у замрзнути конфликт који би неко одмрзавањем довео до ратног пожара на Балкану, с малим изгледима да буде брзо угашен.

Замрзавањем сукоба Србија би се претплатила на нове ратове у будућности с много неизвесности, а заузврат би изгубила озбиљну шансу да буде правно уређена, економски развијена и функционална демократија. Позитивних примера замрзнутих конфликта – нема. Сам термин заправо представља „негативни мир”, односно одсуство непријатељства, али не и компромис. Упркос томе, појављују се бројна тумачења да Београду замрзнути конфликт одговара, а бивша амбасадорка тзв. Косова у Вашингтону Вљора Читаку навела је да време иде наруку Србији, као и то што се одлаже постизање било каквог споразума.

На то је председник Србије Александар Вучић одговорио да ако се гледа из њеног угла, то иде наруку Србији и у смислу бржег јачања наше земље то би могло да буде тачно, али је и улог утолико већи. „Немојте да сметнете с ума да можете да јачате брже кад имате више инвестиција, улагања, већи међународни углед, а ако то губите, било прекидом преговора, било каквим инцидентима, онда тога више нема. И тога људи морају да буду свесни у Србији”, рекао је Вучић за Јуроњуз Србија.

Председник је недавно и на седници Народне скупштине посвећене КиМ упозорио оне који се радују замрзнутом конфликту да је то, вероватно, најгори могући сценарио. „То што је нама лепо док одржавамо тај статус кво и седимо у кафићима и ресторанима по Београду, нашем народу у енклавама на КиМ није баш до тога. Они живе неупоредиво теже. Зато преговори и разговори постоје да бисмо могли да дођемо, било када у будућности, до компромисног решења. Ако до тога не дођемо, неко може да одмрзне тај конфликт, а онда није питање ко има више оружја, већ ко има право да нечију децу враћа у сандуцима”, истакао је Вучић.

Од почетка године више пута смо од Мирослава Лајчака и Метјуа Палмера могли чути да је „током ове године могуће постићи споразум” или „да је договор две стране могућ до фебруара следеће године”. После таквих громопуцателних најава, као крунски доказ успеха свог посредовања, бриселска администрација је навела да су се Вучић и Курти видели и да су се договорили – да се поново виде. То наводи на закључак да Запад нема никакву идеју за овај проблем и да посредници ЕУ не знају како да изађу из ћорсокака. Помало је парадоксално да чак и Бриселски споразум, чији је гарант за примену ЕУ, није спроведен у делу који се односи на Заједницу српских општина.

То што се догађа на Западу није случајно јер САД и ЕУ не могу да разговарају с Русијом и Кином, а да у дипломатској немоћи не потегну питање санкција или порекло ковида 19. Па ако њихови ментори одавно немају дипломатске вештине, које су некако ишчезле с Хенријем Кисинџером, како очекивати да њихови ученици из Приштине имају смисла за било какав договор. Чак и када председник Србије каже да је логично да се путем договора дође до компромиса, у земљама западне цивилизације, где теоретски цветају хиљаде демократских цветова, остају без речи.

Дипломата Зоран Миливојевић каже да замрзнути конфликт не би требало да одговара никоме ко рационално мисли о будућности, а сама реч говори да то стање и даље траје. За „Политику” каже да чињеница да је то конфликт представља ограничење за будућност у смислу нормалног живљења, мира и стабилности. Подсећа да је капитал плашљив и да на сваку кризу или најаву рата бежи главом без обзира.

„Док год постоји замрзнути конфликт, он не дозвољава да се ствари на том простору где постоји доведу у ред, да се успоставе цивилизацијски односи, висок степен поверења и да у пуном обиму заживе вредности 21. века – проток људи, идеја и капитала и да људи нормално живе. То је истовремено и психолошко-политички притисак. То значи да актери у оваквом конфликту нису заокружили неке своје интересе – у нашем случају немамо гарантовану границу и то је озбиљно нерешено питање, док је код друге стране статусно питање под знаком питања и зато дијалог нема алтернативу”, каже Миливојевић.

Упозорава да то што Србија хоће компромис не значи да је спремна да се одрекне свог дела територије, државних интереса, јер имамо упориште у међународном праву, култури, религији... „Одрицање од националних интереса по цену било чега или ничега, па то је неприхватљиво и не може нико да очекује. То не може да се оствари ни силом, ни притисцима, ни на било који начин. Уколико нема разумевања да је боље да нађемо решење и ако се то темељи на томе да Србија изгуби све, онда је бољи замрзнути конфликт”, наглашава Миливојевић.

Због притисака и чињеница последњих тридесет година, што неспособношћу тадашњих власти, што пристрасношћу неких западних центара моћи, Србија је на крају постала жртвована земља балканске кориде. То би могао да буде разлог зашто се десничарске политичке организације и покрети отворено залажу за замрзнут конфликт. Надају се да ће се временом променити међународни односи и да вреди чекати и неколико деценија, ако је то потребно. Они, међутим, не схватају да је број Срба јужно од Ибра мали и да ће их у том, по њима, идеалном тренутку бити на нивоу статистичке грешке. Већина тог народа ће кренути или у други део Србије, или ће се отиснути трбухом за крухом у бели свет.

А каква је позиција косовских Албанаца? Само на први поглед њима одговара да се преговори замрзну, а заправо исход за њих може да буде гори. Њихов проблем је што ни њихови млади не желе да живе у беди, па планирају пут у једном правцу у Немачку, Швајцарску или САД. До пражњења покрајине дошло би уколико би ЕУ омогућила визну либерализацију косовским Албанцима и за коју годину, као и у деловима Славоније, градови би се ужелели људи.

Уверење председника Вучића да замрзнути конфликт није добар дели директор Центра за друштвену стабилност Огњен Карановић. Нико не може да гарантује када би конфликт могао да буде одмрзнут, каже Карановић. „Нико не зна када ће албанска страна одлучити да одмрзне конфликт и да после трансформације КБС-а у војску она буде искоришћена у циљу нарушавања мира. То је опасно када имате отворено политичко или територијално питање. Не могу никако да схватим како може косовским Албанцима да буде у интересу да се одржи стање замрзнутог конфликта. Без обзира на то колико их је држава признало, они немају независну државу и ни у ком случају не могу да напредују ни на једном плану. Они нису добили чак ни визну либерализацију према земљама ЕУ или, рецимо, столицу у УН. То су све пусти снови да они могу тако нешто да постигну”, каже Карановић.

И уместо да путем преговора дођу до неког компромиса, они се труде да измисле разлоге да минирају и већ постигнуте договоре, што их још даље држи од циљева. Карановић каже да је бесмислено тражити од Београда да призна независност Косова јер то ниједан државник или политичар није спреман да уради. „Они сматрају да ће се замрзнути конфликт решити тако што ће Србија признати независност Косова, али то се неће десити. Потребно је да њихове политичке елите, интелигенција и академска заједница уложе напор како би променили ту изразито конзервативну националистички осетљиву свест већине грађана албанске националности на КиМ и да изађу из чауре национализма и екстремизма”, каже Огњен Карановић.

Међу могућим сценаријима и напад на север КиМ

У Приштини наводе да постоји неколико сценарија када је реч о односу Београда и Приштине. Према првом, две стране ће постићи свеобухватан споразум, што је мало вероватно јер нити има предлога за решење, нити је овај регион високо на лествици међународних приоритета. Друга опција била би нешто што се може назвати „полуспоразумом”, договор о појединим питањима па да се то уобличи у неки већи споразум, о чему је говорио и Мирослав Лајчак. Трећи сценарио чини се највероватнији, а то је замрзнути конфликт. У том случају тензије би се појачале, Косово би наставило да постоји, али би се веома слабо развијало. Али тада је могућа и „ратна опција”, по којој би КБС напао север Косова, а онда би могло да се деси да у року, не дужем од 48 сати, српска војска избаци косовске парамилитарне банде и остане тамо као гарант стабилности. У том случају Приштина би тражила уједињење с Тираном, за шта се залаже Курти.

Сваки нерешен проблем мотив за регионалну нестабилност

Термин замрзнути сукоб појавио се после хладног рата и описује ситуације настале у државама бившег СССР-а. Тада су сепаратисти уз помоћ западних сила успоставили „де факто” државе, које немају међународно признање. Оне настају када се оружани сукоби обуставе, али без мировног споразума и политичког оквира који омогућава трајно и одрживо решење. Зоран Миливојевић наводи да се само дијалогом може избећи ситуација да живимо у замрзнутом конфликту. Упозорава да је сваки нерешени проблем мотив за велике силе да се мешају у унутрашње ствари и да стављају конфликт у функцију својих интереса.

„Замрзнут конфликт је мотив за регионалну нестабилност и рецимо за спровођење неких циљева који нису у корист људи који су у том конфликту. Када је проблем КиМ у питању, ми имамо интерес да то питање решимо јер се Србија на средњи и дужи рок определила за консолидацију, економско јачање и развој. Због тога за њу није добро да се налази у било којој врсти сукоба, а поготово у оној која подразумева њен државни и национални интерес. Зато Србија говори о компромису у коме су сви задовољни и незадовољни у исто време”, истиче Миливојевић.

Коментари80
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Дејан. Р. Тошић
Суштина јесте да је уставом Србије и резолуцијом У.Н.1244 Косово саставни део Србије. Значи, нема признања, нема чланства у У. Н. али има обавезујућег споразума да Албанци са Косова могу да самостално управљају Косовом уз споразум да и Србима у ЗСО то право такође припада. Значи, тад би "границу" прелазили са личним картама и целокупна Србија би испунила услов за пријем у Е.У.Међутим,услов за такво решење јесте члансто целокупне Србије у НАТО.а ми то нећемо и остајемо у замрзнутом конфликту.
zamrznuti-odbaciti Briselski sporazum
Kakav zamrznuti KONFLIKT? Treba zamrznuti "Briselski sporazum" kojim se otima-predaje KiM albanskim muslimanima? Pravi se PARALELA da se Srbi i Albnci vekovima svadjaju i biju, a u suštini samo albanski separatisti na Kosovu sprovode etničko čišćenje Srba da otmu KiM? To se svesno radi od strane Srba (zamena teza) da bi se lakše predala spska teritorija KiM (naodno albanaca na Kosovu ima dva miliona - realnost - i da njima peipada Kosovo), po formulaciji teksta Brisel. sporazuma koji se krije
Petar
Ako se konflikt resi, niko nece imati potrebe za USA i EU, t.j. postace manje vazni na balkanu, tako da zamrznuti konflikt odgovara samo njima. Albancima najmanje odgovara a Srbiji i da i ne. Mislim da vecina Srba ceka ponovno deljenje karata u sledecoj partiji geopoliticke krize, jer oseca da zapad slabi a Kina i Rusija jacaju. Velika Albanija zahvata osim Srbije i Makedoniju, Grcku, Crnu Goru i ta kriza moze veoma mnooogo kostati Albance, na njihovom mestu ja bi isao na ustupke sada.
Душан Поповић
Од многих спорних ствари, у овом тексту је и став да би замрзнути конфликт довео до додатног исељавања Срба са КиМ, чији је број ионако мали. Срамно је позивати се на мали број Срба на КиМ, када си својом политиком допринео да тај број буде мали. Колико се Срба иселило, када су Шиптарима предати власт и институције на северу КиМ? Зато се води паметна демографска политика, зато се инсистира на повратку расељених (што наш државни врх упорно пропушта да чини), а не шири се дефетизам и малодушност.
Rade
Kosovo i Metohija su Srbija ako je neko0 kupio kucu u Srbiji mora da postuje ustav a ne da stvara novu drzavu treba se sprovesti rezolucija UN 1244 a ne postavljati granice koji ultimatumi NE u EU i NATO.....

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.