Понедељак, 26.09.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Опозиција тражи плебисцит о каналу Истанбул

Вoдеће опозиционе странке прете да ће обуставити радове чим дођу на власт, пошто ће тај пројекат, како тврде, угрозити еколошки систем шеснаестомилионског града
Босфор је постао претесан да безбедно прими све већи број бродова (ЕПА-ЕФЕ/Erdem Sahin)

Председник Реџеп Тајип Ердоган је после скоро десет година промишљања коначно пресекао врпцу и званично означио почетак градње канала Истанбул. Противници тог, како га неки од почетка називају, „лудог пројекта”, не престају да га критикују и оспоравају. У опозиционим партијама тврде да ће обуставити градњу уколико победе на следећим изборима.

„Ми нећемо отплаћивати кредите за канал Истанбул када дођемо на власт”, упозоравају потенцијалне инвеститоре лидери две водеће опозиционе странке (Републиканске народне партије и „Добре” партије) Кемал Киличдароглу и Мерал Акшенер.

„Претходно морате да организујте референдум о каналу Истанбул. Уколико то не урадите, ми ћемо то питање покренути пред међународним судовима”, поручила је Акшенерова шефу државе.

Ердоган се не предаје и каже да је то неозбиљно понашање: „Свидело се то некоме или не, ми ћемо (из)градити канал, јер он ће спасти Истанбул. Нећемо дозволити да нас у томе спрече људи који немају визију”, каже шеф државе, који је ове седмице означио почетак изградње једног од шест мостова планираних преко канала који ће се протезати с европске стране Истанбула.

„Тај пројекат ће угрозити Истанбул и његову околину”, упорно понавља градоначелник шеснаестомилионског мегаполиса Екрем Имамоглу.

Овај судар очевидно има и политичку позадину. Садашњи први човек Истанбула је социјалдемократа (Републиканска народна партија), који је на локалним изборима пре две године нанео тежак пораз Ердогановом кандидату за градоначелника. Често се помиње и као кандидат за шефа државе на изборима који треба да буду одржани средином 2023. године.

Градоначелник Имамоглу, поједини стручњаци и многи грађани тврде да ће прокопавање канала изазвати многе поремећаје на европској страни Босфора. Угрозиће постојећи екосистем: пољопривредно земљиште, пашњаке, мораће да се посече 200.000 стабала у шуми.

На удару ће се наћи и многе животиње, птице које ту имају станиште током зиме. Мораће да се траже и нова решења за воду за пиће коју користе житељи Истанбула. Нарушавање еколошког система, уколико се обистине упозорења стручњака на које се позива опозиција, имаће озбиљне последице за житеље милионског града који лежи на обалама Босфорског мореуза.

У влади тврде да ништа нису препустили случају. Садашња рута је одређена на основу научних анализа и била је најбоље од пет понуђених решења. Канал ће бити дугачак 45 километара, широк 270 метара, а дубок 21 метар и кроз њега ће моћи да плове и највеће лађе, укључујући и танкере. Истраживања потврђују да ће безбедност пловидбе у каналу бити 13 пута већа него сада у преоптерећеном Босфору, тврде у влади. Биће изграђен за шест година и коштаће петнаест милијарди долара. На њему ће бити подигнуто шест мостова, као и два града у којима ће живети и радити по 500.000 душа. Стари Истанбул, односно Константинопољ, постаће вештачко острво.

Влада има своје аргументе. Пролаз између Црног и Егејског мора – Босфор – постао је претесан да безбедно прими све већи број бродова. Пре сто година туда је годишње пловило у просеку три хиљаде, углавном мањих бродова. Сада их сваке године прође 45.000, међу којима је све више танкера и других грдосија које преносе опасне материјале. У неколико судара који су се десили последњих година изливена нафта је данима горела, на ужасавање становника мегаполиса. Према конвенцији из Монтреа, потписаној 1936. године, у време мира пловидба кроз Босфор је слободна. Када га прекрије магла, што се често дешава, стране фирме имају обавезу да ангажују турске капетане који знају да избегну све опасности које вребају у ћудљивом мореузу.

Пролазак сваког већег брода представља озбиљан ризик за 16 милиона грађана који живе на обалама Босфора. И поред опреза, у последње време десило се неколико хаварија у којима је страдало више од сто људи. Ако се не растерети, кроз овај мореуз ће 2050. године, како се процењује, пролазити 78.000 пловила годишње. То не може безбедно да поднесе, поготово зими, када има магле и када је море често немирно. Прокопавање канала је једини спас за Истанбул, истичу у влади и обећавају да ће тај пројекат бити завршен за рекордних шест година.

Коментари5
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

branislav
Glavna funkcija novog kanala je fortifikacija mostobrana potrebnog turcima još od prelaska Bosfora a strah zbog Tajipove agresivne politike ka Evropi je još veći zato što bi sukob u budućnosti mogao da dovede do proterivanja nazad u Malu Aziju...
Dimitris
Vas citalac JA kaze da autor ne pomenu glavnu stavar-Turskoj je zabranjeno naplacivanje prolaza kroz Bosfor. A da li je dozvoljeno naplacivanje Britaniji za Lamans, Spaniji za Gibraltar ili Iranu za Hormuc. Naravno da nije jer to je Bog prokopao a ne Erdogan.
ANALITICAR
Sada je sustinsko pitanje- da li ce Turska Kanalom Istanbul propustati i ratne brodove.Prema Konvenciji iz Montrea zemlje koje ne izlaze na Crno more mogle su da upute samo ogranicen broj ratnih brodova kojima je vremenski ogranicen i ostanak u tom moru. To je cesto bio predmet spora Rusije i NATO-a, odnosno Amerike, Britanije i Francuske.
Ja
Kao i u onoj svojoj lošoj knjizi, punoj dezinformacija i poluinformacija o Turskoj, tako i u ovom članku. Ekologija, opzicija, ptice, selice, havarije... ne pomenu glavnu stvar. Turskoj je zabranjeno da naplaćuje prolaz kroz Bosfor. Sa Kanalom Istanbul to neće biti slučaj.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.