Четвртак, 29.09.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа
ИСТРАЖИВАЊЕ „ПОЛИТИКЕ”

Треба ли контролорима у јавном превозу приватно обезбеђење

Легитимисање само оних путника који грубо крше обавезу поседовања путне легитимације. – Сличну буру изазвала и одлука града о правима контролора усвојена пре пет година
Пре десетак година контролори су носили униформу (Фото Т. Јањић, А. Васиљевић)

У јавном престоничком превозу минулих дана прилично се закувало. Не због покварених клима, него због увођења приватног обезбеђења. Откако је „Кенткарт саутист Јуроп” (партнер града у наплати и контроли карата у јавном превозу) саопштио да уводи лиценцирано приватно обезбеђење које ће бити подршка контролорима, страсти се не смирују. Из „Кенткарта” поручују да је основни задатак обезбеђења заштита пословања и ове компаније и града, али и спречавање инцидената у возилима јавног превоза док се обавља контрола возних исправа. С друге стране, део путника и градске опозиције пита се чему обезбеђење у возилима и која ће све бити њихова овлашћења.

Из „Кенткарта” одговарају: „Биће помоћ нашим колегама контролорима.”

– Овом новином желели смо да контролу подигнемо на квалитетнији ниво, да се грађани и наши запослени осећају сигурно. Сва овлашћења лиценцираног обезбеђења дефинисана су Законом о приватном обезбеђењу. Такође, радници физичко-техничког обезбеђења (ФТО) су адекватно униформисани и поседују лиценце за обављање тог посла које издаје МУП. У току је пробни период и уходавање тимова контролора и ФТО и он ће трајати до 1. септембра. Тимови ће сваки дан бити распоређивани на друге линије јавног превоза – поручују из „Кенткарта” и додају да је за сада идеја да сви контролори прођу неопходну обуку како би добили лиценце за физичко-техничко обезбеђење.

– Увођење лиценцираног обезбеђења је први корак у овој идеји – наглашавају у „Кенткарту”

Добром делу путника и делу градске политичке сцене нарочито је трн у оку то што ће обезбеђење, уколико затреба, легитимисати путнике. Из „Кенткарта” наглашавају да је и то по Закону о приватном обезбеђењу.

– У овом случају легитимисање би се односило само на путнике који грубо крше обавезу поседовања путне легитимације и који одбијају сваки вид сарадње са контролором или који, у најекстремнијем случају, угрожавају безбедност контролора – прецизирају у „Кенткарту”, а минулих дана у неколико наврата то је истакао и Сава Терзић, један од оснивача „Кенткарт саутист Јуроп”.

Апарати за очитавање и валидатори нису довољни? (Фото А. Васиљевић)

Закон другачије чита Никола Јовановић, председник Центра за локалну самоуправу (ЦЛС). Јовановић не спори да у изузетно тешким ситуацијама контролори треба да имају подршку, али да то никако не треба да буде приватно обезбеђење. Он сматра да лиценцирано ФТО не може да легитимише путнике и да не постоји правни основ за то, односно да се поменути закон не односи на јавни превоз. Сава Терзић узвраћа: „Ту су суд и други надлежни органи који ће о томе детаљније расправити.”

А, расправа о томе шта су чија овлашћења у јавном превозу знатно је старија од актуелне полемике. Приличну буру пре непуних пет година изазвала је званична одлука града да се у овлашћења контролора уврсти легитимисање путника и узимање њихових личних података, односно да се путницима који су без карте издају прекршајни налози чак и када у пратњи контролора нису комунални полицајци. Убрзо је реаговао Родољуб Шабић, тадашњи повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности. Шабић је тада напоменуо да контролори немају право да утврђују идентитет путника нити да обрађују њихове личне податке подсетивши да је одлуком Уставног суда из 2012. потврђено да подзаконски акти не могу бити ваљан правни основ за обраду података о личности, а одлука Скупштине града је акт подзаконске снаге.

После тога уследило је затишје, некако је све што је град изрежирао на релацији путници – контролори остало недоречено...

Револт и напади

Контрола постоји годинама, а однос путника са контролорима, није тајна, никада није био савршен. Томе умогоме управо кумују нејасноће у вези с тим шта су све овлашћења контроле, па су, нажалост, контролори неретко мета напада. Истина, нису ни сви међу њима цвећке, али и поједини путници неретко бес на контролорима искаљују само зато што им је затражена карта на проверу. Како је ових дана указао Сава Терзић, од почетка године било је чак 50 напада на контролоре од чега 12 са тежим последицама. По бруталности напада ова година само је једна у низу. На пример, у лето 2016. на излазу из аутобуса путник без карте одгурнуо је контролорку, која је потом пала на плочник и повредила се, а годину и по касније на линији 18 путник без возне исправе је контролору повредио главу ударивши га песницом после чега је овај пао на бетон и почео да крвари.

Шта каже Закон о приватном обезбеђењу

У Закону о приватном обезбеђењу између осталог напомиње се да у току обављања послова физичке заштите, службеник обезбеђења је овлашћен да провери идентитет лица које улази у штићени објекат, излази из њега или се у њему затекне, као и лица које угрожава штићени објекат, простор или особу.

– Провера идентитета обавља се увидом у личну карту или други идентификациони документ са фотографијом издат од надлежних државних органа – наводи се у закону. Обрада законита ако је неопходна за послове у јавном интересу

На наш упит у вези са могућношћу да обезбеђење легитимише путнике у јавном превозу из Службе повереника за информације од јавног значаја и заштиту података о личности подсећају да Закон о заштити података о личности прописује да је „обрада података о личности законита ако је неопходна у циљу обављања послова у јавном интересу или извршења законом прописаних овлашћења руковаоца.”

Из ове службе указали су и на Закон о комуналној милицији који прописује да комунална милиција пружа помоћ предузећима, организацијама и установама које на основу закона, односно општег акта јединице локалне самоуправе одлучују о појединим правима грађана, правних лица или других странака, као и вршиоцу комуналне делатности, када по оцени овлашћене организације или вршиоца комуналне делатности постоје претпоставке да спровођење њихове извршне одлуке неће бити могуће без присуства комуналних милиционара.

После свега наведеног, делује да ће ипак други надлежни органи морати да људским, а не правничким језиком, објасне да ли и у јавном превозу ФТО може дефинитивно да легитимише путнике.

Коментари31
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Вељац
Са преко 200милиона евра дотација за јавни превоз (јавни податак 25милијарди дин.) које сви плаћамо возили се или не тим превозом та интересна група може да се игра са нашим парама само тако, па додајте још мало и ко Луксембург уведите ,,бесплатни,, јавни превоз то је ин ,,зелено,, еколошки, а и смањиће се трошкови за ове хиљаде контролора и обезбеђења, ја сам наиван па сам ономад пре 10ак година поверово да ће ови да се реше тих бусплуса али то све иста екипа.
Žerbo Kocka
Jasno je od početka uvođenja Busplusa da je to fasada za izvlačenje para iz gradske firme. Sve u vezi sa tim sistemom je žalosno-smešno koliko je folirantski. Toliko godina je prošlo, a način rada nije ni malo učinjen efikasnim, smislenim, ili naprosto ukinut (što bi jedino bilo ispravno), već se farsa održava uz povremene medijski naglašene alibi-incidente ili prazne najave novog načina rada. Bacanje para na ovu farsu je veća šteta nego da je prevoz besplatan.
милој
Уведите наплату ГСПа преко инфостан уплатнице. Свако домаћинство по 2000 динара и ето пара за јавни превоз. Укините риџоване, адвокате, тужбалице, комуналце и цео систем ће да прогледа.
Драган П.
И како да се спречи шверц за тај начин наплате? Опет би неко би морао да контролише, тако да опет би морали да постоје контролори у некој форми.
Bene
Privatno obezbeđenje objekta po zakonu može tražiti identifikaciju lica koje želi da uđe u pomenuti nedefinisani objekat, ali vozilo je pokretna imovina, nije nekretnina, osim kada stoji na početnoj ili usputnoj stanici. To je "kvaka" za koju se nevešto hvataju vlasnici busminusa.
Саша Микић
Погрешно вам је резоновање. Аутобус може бити обезбеђени објекат, али то подразумева да обезбеђење стоји на сваким вратима и легитимише путнике, који улазе и који излазе. Колико би онда вожња трајала то је друго питање. Овако, како је замишљено, обезбеђење је у пратњи контролора са којим улази у аутобус. Сходно томе објекат (субјекат) који се обезбеђује, није аутобус, већ контролор.
Besplatan javni prevoz
Resenje je besplatan gradski prevoz za sve gradjane. Ova drzava ima sasvim dovoljno para da finansira kvalitetan gradski prevoz. To se vidi svakodnevno jer se milioni evra rasipaju na razne besmislice.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.