Петак, 24.09.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Више од 500.000 прегледа у Ургентном центру и Поликлиници током пандемије

(фото Небојша Марјановић)

Ургентни центар и Поликлиника Клиничког центра Србије од почетка пандемије, прошле године, до краја јуна броје више од пола милиона прегледа, а само у 2021. години више од 100.000 хиљада пацијената прошло је кроз Ургентни центар, рекли су данас за Танјуг директори тих установа, др Марко Ерцеговац и др Снежана Половина.

И поред тога што је тренутно у току изградња новог Клиничког центра, у склопу којег се гради и нова зграда поликлинике, а истовремено се врши и реконструкција старе зграде те установе, све амбуланте су премештене или у круг Клиничког центра, или на пунктове при домовима здравља, те пацијентима прегледи и контроле нису ускраћени, каже директорка Поликлинике УКЦС др Снежана Половина.

„Пацијенти сада долазе на прегледе који се заказују регуларно преко домова здравља пошто је поново активиран систем заказивања. То што су пацијенти сада усмерени да иду на различите пунктове, не значи да је њима било шта ускраћено, комплетна дијагностика је наставила да ради или у старој згради Поликлинике или на новим локацијама о чему су пацијенти обавештени”, поручује др Половина, а поводом критика појединих опозиционих странка о отежаном функционисању амбуланти.

Додаје да је обавештење грађанима доступно на улазу у бившу зграду Поликлинике, као и да је постављено на сајт Клиничког Центра Србије, те да пацијенти могу да се распитају и преко мејла и контакт телефона.

„Пацијенти су сада задовољни и морам да кажем да су и за време пандемије пацијенти имали могућност да ступе са нама у контакт преко телефона или преко мејла”, објашњава она.

Када је реч о раду Поликлинике за време пандемије, директорка каже да та установа није имала слободан дан, те да је пацијентима свакодневно пружана сва потребна нега.

„Од почетка пандемије, Поликлиника УКЦС није престајала са радом, тако да смо током прошле године у Поликлиници обавили 417.000 прегледа. Ове године за првих шест месеци било је 180.000 прегледа, дакле ми дневно и даље прегледамо око 2.000 пацијената”, истиче др Половина.

Радови на новоизграђеном Ургентном Центру требало би да се заврше до краја године, а директор Ургентног Центра УКЦС др Марко Ерцеговац каже да ће та зграда и те како утицати на бољу организацију посла и већи број прегледа.

„Од почетка године, скоро 100.000 хиљада пацијената прошло је кроз Ургентни центар. Нова зграда значи бољу организацију посла, а последњих шест месеци смо се трудили да направимо профилисање степена хитности, који пацијенти су мање а који више хитни и приоритет Ургентног центра. Нова зграда и нови пријемно тријажни део је направљен на тај начин да и они мање хитни имају степен приоритета”, објашњава директор др Ерцеговац.

Марко Ерцеговац (фото Д. Жарковић)

Од подсећа да је за време пандемије, поред ВМА једино још Ургентни Центар радио као нон ковид болница, те да је захваљујући доброј тријажи спречено ширење вируса унутар саме установе.

„Ургентни центар преузео је највећи терет јер је међу нон ковид пацијентима био огроман број оних који су дошли а нису знали да су позитивни. Та важна рана тријажа је направила не само да се не заразе пацијенти, већ и да се вирус не шири међу самим особљем”, истакао је др Ерцеговац.

Он наглашава да је Ургентни центар свој рад наставио као и пре ковида, те да примају и оне пацијенте који нису у могућности да оду у другу болницу.

„Као што смо за време ковида доминирали са нон ковид пацијентима не само за ургентна стања, већ за и оне који нису имали могућност да добију адекватно збрињавање, ми смо наставили као и пре пандемије па и сада велики број пацијената који нису хитни долазе код нас иако су болнице у којима се иначе лече изашле из ковид система”, закључује он.

Иначе, нови Клинички центар биће најсавременији и највећи у овом делу Европе, а очекује се да од следеће године прима и прве пацијенте.

 

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.