Понедељак, 20.09.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

У средњим школама око 9.000 места више него будућих ђака

За упис ученика у први разред 519 средњих школа Србије званичним конкурсом планирано је укупно 76.877 места, а малих матураната има око 68.000
У Београду се по првој жељи у првом уписном кругу лане уписало 54 одсто ђака (Фото М. Симић Миладиновић)

За упис ученика у први разред 519 средњих школа Србије званичним конкурсом планирано је укупно 76.877 места, од тога 16.854 у трогодишњим образовним профилима и 59.777 места у гимназијским и четворогодишњим смеровима стручних школа. Генерација осмака који су недавно положили завршни испит и тиме стекли услов да конкуришу за упис у средње школе броји 68.013 ђака. Међу њима су 66.933 мала матуранта класичних осмолетки и 1.080 полазника који су осам разреда основне завршили по програму функционалног образовања одраслих. И да сви у овом року упишу први разред средње школе, остаће 8.864 непопуњена места. Али, за најтраженије смерове први уписни круг је и једини, број планираних ђака по правилу је недовољан за све заинтересоване ученике, праг је висок, а испод црте остају десетине кандидата. Сваке године је тако у школи од посебног националног значаја у језгру престонице у коју на пријемни долазе и ђаци из Сенте, Новог Сада, Ваљева, Ниша, Крагујевца и Краљева иако у овим градовима постоје специјализована одељења основана по угледу на веома тражену Математичку гимназију. У први разред она прима 100 ученика. Двапут више осмака ове године покушало је да се домогне њених клупа.

– Било је скоро 200 кандидата. Пријемни није био лак. Година је била тешка. Деца су се очигледно спремала. Положило је 135 ђака. За оне који су на граници, изнад и испод 100. места на ранг-листи с пријемног, веома је важан успех на завршном испиту. Извесно је да неће сви који желе успети да постану ђаци Математичке гимназије. Као другу жељу могу да наведу специјализовано математичко одељење при некој другог гимназији, али и специјализована одељења за информатику и рачунарство или за физику, за која се рачуна пријемни који су код нас положили. Такође, као другу жељу могу да ставе природно-математички смер, на пример, Десете или Пете београдске гимназије у којима се одлично ради – сугерише Мирјана Катић, директорка Математичке гимназије.

Пракса потврђује да има и талената који упркос томе што су први на листи распоређени у жељени смер, не могу да се школују где су намерили и заслужили кад нема довољно ученика да се формира одељење. Примера ради, тако је прошле године у ИТ смер Гимназије у Чачку распоређено свега осам кандидата. Оваква специјализована одељења, по правилу, могу да приме до 20 ученика, али не могу да опстану без минимум 15 ђака, па чачанско ИТ одељење није формирано.

– Они који су ту били распоређени, као и вршњаци, навели су више жеља у листи, али су аутоматски распоређени само у једну школу. Ризик да ли ће бити довољно ђака да се оформи одељење увек постоји. Ако их нема довољно, имају избор да упишу неки други смер у истој школи или сличан смер у другој школи у истом граду, на пример, за електротехничаре информационих технологија или рачунара у техничким школама. У оваквој ситуацији ђаци се углавном определе да остану код нас на природном смеру. Најупорнији одлазе у други град због гимназијског ИТ одељења, из Чачка у Крагујевац, под условом да тамо остане места – појашњава Иван Ружичић, директор Гимназије у Чачку.

Руководиоци средњих школа добију готове спискове ученика за упис у први разред, не утичу на рангирање и распоред ђака по смеровима, али су прва адреса за недоумице ђака и родитеља који не разумеју – како је могуће да два осмака из исте осмолетке и с истим бројем бодова конкуришу за исти смер, једном је то прва, а другом друга жеља, а на крају буде примљен ученик по другој жељи.

– Последњи уписан међу 30 првака смера медицинска сестра техничари и први испод црте прошле године имали су идентичан број бодова 83,07. Није примљено дете које је тај смер навело као прву жељу. Родитељи су реаговали, а и нама није било јасно како је то могуће, као ни члановима Окружне уписне комисије. Добили смо званичан одговор из ресорног министарства да је дете уписано по другој жељи имало више бодова на завршном испиту, што му је дало предност у односу на ученика с истим бројем бодова коме је исти смер био прва жеља – дочарава Јелена Мирковић, директорка Средње школе „Свети Сава” у Лозници.

Искуство из претходних година потврђује да се око две трећине осмака на републичком нивоу упише у средњу школу по некој од прве три жеље, али на окружном није баш тако. Примера ради, у Београду се по првој жељи у првом уписном кругу средњошколских клупа лане домогло 54,40 одсто ђака, а у Севернобачком округу, где је десет пута мање осмака него у престоничком, прву жељу је испунило 79,13 одсто ученика.

Коментари7
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Mile II
To nije čudno - svi znamo za niski natalitet i iseljavanje. Veliki problem su i obrazovni profili koji se nude. Ogroman broj je za zanimanja iz 20. veka. A broj mesta za programere i druga zanimanja u sferi računara se striktno ograničavaju. Zbog čega? Da ne bi nestalo motača kablova?
marko
Sramota je da se deca od malih nogu uce namestanju i sredjivanju preko veze: neke skole imaju prosek na maloj maturi oko 75 sto je realno stanje, neke druge oko 90 sto je ocigledno rezultat prepisivanja i pomaganja od strane nastavnika za vreme testa. Informacije su iz prve ruke jer kod mog deteta razredna odvojila "izabranu" decu u dve ucionice i kojima su namestili test male mature. Jedino resenje je da se test Male Mature radi u drugoj skoli.
Виталиј Лукић
Уписна политика за средње школе, већ годинама уназад, у Србији је поражавајућа. Сваке године је далеко већи број слободних места у односу на број свршених основаца, а то је предност за веће школе, које "усисавају" ђаке из малих средина. Школе у малим местима су пред гашењем, пошто им је сужен избор занимања, а тиме и смањено интересовање ученика. Хајде да Министарство просвете једне године планове уписа у свим школама усклади са бројем свршених осмака. Кладим се да не сме, а знамо и зашто.
Boris
Bit ce nazalost i manje djaka zbog sebicnih roditelja,90% Srbije sacinjavaju jedinci i sto je jos gore i te jedince odvukose nerazumni roditelji vani a najvole u SAD valjda zbog uranijuma sta li ne razumem
Horvat
I to je mnogo, srednje škole su uglavnom gubljenje vremena i mesta gde se deca susreću sa alkoholom i drogom. Treba svo obrazovanje prebaciti onlajn i u biblioteke.
srba
Od majstora koji će onlajn završiti školu zavisiće tvoja bezbednost,tvoje dece,unuka.Takvi će ti raditi na elektro,na vodovodnim instalacijama,popravljati automobil,raditi građevinske i mnoge druge poslove.
Jovan Milanovic
A u biblioteku mozes u sred bijela dana, pojedes, popijes ...

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.