Субота, 18.09.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
ЗАДУЖБИНЕ НЕМАЊИЋА

Манастир Сопоћани

Фреске настале одмах по изградњи манастира, у 13. веку, сврставају се у најлепше средњoвековно сликарство и представљају ремек-дело уметности тог доба
(Фотографије Станко Костић)

Неизбрисив траг и сећање на стварање српске средњoвековне државе и њене утемељиваче, Немањиће, чувају њихове задужбине, цркве и манастири, а један од њих су Сопоћани. Овај мушки манастир налази се 17 километара западно од Новог Пазара и припада Епархији рашко-призренској. Саграђен је поред извора реке Рашке – у старом Расу, центру средњoвековне Србије – по којој је и држава Рашка носила име. Назив Сопоћани води порекло од словенске речи сопот, што значи извор.

Сопоћане је подигао краљ Урош Први (1243–1276), трећи син Стефана Првовенчаног. Манастирска црква је посвећена Светој Тројици и грађена је од 1263. до 1268. Више пута је рушена и обнављана. Празник силаска Светог духа на апостоле (Света Тројица) симболички се везује за рођендан цркве, а сам манастир, који је делом завршио цар Душан дозидавши му припрату (око 1340) припада царској лаври.

Манастир припада рашкој градитељској школи, а највећа вредност су му фреске које су осликане одмах по изградњи. Сврставају се у најлепше средњовековно сликарство и по својој оригиналности неупоредиве су са другима из тог доба. Представљају ремек-дело средњовековне уметности, па је манастир Сопоћани, један од најзначајнијих српских споменика културе, од 1979. увршћен на Унескову листу светске баштине, као заштићена целина „Стари Рас и Сопоћани”.

Нажалост, од осликане површине фрескописа, која је захватала око 760 квадратних метара, само је половина сачувана.

Родоначелник лозе Немањића, велики жупан Немања, потоњи Свети Симеон, добро је сагледао геополитичку ситуацију на територији на којој је живео српски народ и визионарски је пројектовао будућу државу. Послао је најмлађег сина Растка на Свету гору, где оснивају манастир Хиландар, колевку духовности српског националног бића.

Тадашња српска држава, која је већ стицала материјална добра, имала је потребу и за просветитељском властелом, коју су образовали најумнији учитељи са истока, а знања су се стицала и преносила у манастирима. Управо зато сви Немањићи граде задужбине као духовне и просветитељске центре, где се уче језици, наука, пишу и преписују књиге. Манастире су градиле најбоље архитекте и мајстори тога времена и осликали најбољи уметници, златари и иконописци, под будним надзором образованих ктитора.

Коментари2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Vera Sobat sa prijateljima
PREDIVNO, ponosni smo na ljude - umetnike - koji su gradili nase manastire i slikali predivne - freske!!!! CUVAJMO ih!!!
Србин са Косова
Републички зсвод за заштиту споменика културе Србије десетинама година "рестаурира" манстир. На слици, овде приказаној, видимо да су сви прозори на јужном зиду главне цркве различитих димензија, што на ранијим фотографијама то није случај. Флеке на фасади је тешко санирати - треба само прекречити. А унутра, фреске постају све блеђе од заштитних премаза, али срећом постоје старе фотографије, као на слици, које сведоче о ренесансној лепоти истих највишег степена.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.